Pripreme su retko kom igraču omiljeni deo sezone, pogotovu zimske koje su obično u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, kada svi daju sebi malo oduška i povratak napornim treninzima bude veliki izazov, a kondicioni treneri postanu glavni „mučitelji“.

Da li je to slučaj i u fudbalskom klubu Voždovac otkrili smo u razgovoru sa Urošem Nikolićem, kondicionim trenerom Zmajeva i jedinim od najmađih stručnjaka za fizičku spremu u Super ligi Srbije.

Saznaćete i zašto je „pica“ dobar obrok posle utakmice, da li je dovoljno baviti se kondicijom samo tokom priprema, kao i da li igrači imaju pravo da iznesu svoje mišljenje posle treninga.

Kakvog stručnjaka u svojim redovima ima beogradski klub dovoljno govori podatak da već iza sebe ima osvojene dve „duple krune“ i to u inostranstvu, a tek mu je 26 godina. 

„Ljubav prema fudbalu nasledio sam od oca i sa šest godinama sam počeo da treniram. To nije išlo ka nekom profesionalnom nivou, primetio sam da mi više oduzima vremena i energije nego što uživam u tome i negde tokom druge godine studija na novosadskom DIF-u odlučio sam da se više posvetim edukaciji za kondicionog trenera“, počeo je Nikolić. 

Uglavnom većina poželi da se oproba kao fudbalski trener, međutim, Uroš ističe da to nije bio slučaj kod njega.

„Oduvek me je privlačilo kako telo funkcioniše, šta može da se uradi, da se poboljšta i to je u velikoj meri uticalo da se usmerim ka svom sadašnjem zanimanju. I kao fudbaler fizički sam uvek bio spreman. Volim to, evo i sada sva trčanja radim  sa igračima, mogu to da podnesem i jednostavno uživam u tome“, otrkiva mladi stručnjak i dodaje:

„Već na fakultetu sam intenzivnije krenuo da se usavršavam u vezi sa kondicionom pripremom i svid što uz to ide, išao sam na seminare u Zagreb, Sarajevo, Beograd, Novi Sad, upoznao dosta trenera sa kojim i danas razmenjujem iskustva.“

Na svakom početku važno je imati nekog ko će pružiti pomoć, podršku, usmerenje, Uroš je to imao u svom starijem kolegi, sa kojim će kasnije sarađivati i u klubu iz Zaplanjske.

„U trećoj godini studija kad god sam imao malo više vremena išao sam kod Marka Kuridže, koji je u to vreme radio u FK Vojvodina i individualno sa sportistima u svojoj teretani. Meni je tada bilo potrebno da negde stičem i praktično znanje, a njemu je značilo da ima nekoga na koga može da se osloni kada ima previše posla, tako da sam uz njegovu pomoć počeo započeo karijeru kondicionog trenera.“

PRVI DOLAZAK NA KROV – TALIJA PROTIV VOJVODINE I PARTIZANA

Posle Novog Sada, Kuridža i Nikolić su nastavili da sarađuju u Voždovcu, gde je stariji bio kondicioni trener u stručnom štabu Radomira Kokovića, dok  je mlađi na poziv Jovana Damjanovića počeo da radi u Omladinskoj školi.

„U tom periodu nisam imao obavezu da prisustvujem svakom treningu omladinaca, već sam putovao onda kada je bilo potrebno. Ubrzo je na mesto trenera omladinaca došao Marko Savić i tada smo počeli saradnju koja traje i danas. Odmah smo se dobro uklopili, imali smo i zapažene rezultate. Tada sam već bio stalno sa omladincima, ali sam povremeno dolazio da pomažem u prvom timu“, otkrio je mladi stručnjak svoj početak rada na Krovu i dodao:

„Sticajem okolnosti prva utakmica na kojoj sam bio sa prvim timom bila je protiv Vojvodine u Novom Sadu, koju smo dobili i to mi je veoma draga uspomena, a sledeću sam bio u velikoj pobedi protiv Partizana u gostima. Tako da posle toga kad god se pojavim u klubu igrači su me zvali da idem i na sledeću utakmicu sa ekipom, očigledno sam bio „talija“ i ja sam zbog toga stvarno uživao.“

Posle dve i po izuzetno uspešne sezone u estonskoj Levadiji, Nikolić se zimus vratio u klub iz Braće Jerković, gde sarađuje sa kolegom Lukom Radovanovićem.

„Luka je uradio odličan posao u prošlih šest meseci. Velika je razlika kada nas ima više, jer možemo detaljnije da se posvetimo radu i što individualnije pristupimo igračima, od čega oni imaju nejveće benefite. Podelili smo dužnosti i obaveze, recimo da sam ja više zadužen za rad sa ekipom, dok je Luka više fokusiran na individualni rad sa igračima, ali dosta radimo zajedno.“

Voždovac je jedan od retkih klubova u srpskom fudbalu koji ima dva stručnjaka za kondicionu pripremu, a naš sagovornik otkriva kako se razmenjuju iskustva i znanja u ovoj oblasti.

„U poslednjih nekoliko godina kondicioni treneri su dobili na značaju, s obzirom da ranije nisu bili popularni. Mi ovde imamo dva, ali i da dođe još nekoliko njih imali bi šta da rade. Može jedan trener da to odradi, ali može se reći da kvalitet u nekoj meri pada jer je to jako kompleksan posao“, kaže Nikolić.

KAKO JE NA TOP NIVOU?

„U Zagrebu je održao predavanje kondicioni trener Juventusa, koji je otkrio da tamo samo u oblasti snage rade tri kondiciona trenera i oni se samo time bave, ne izlaze na teren. Na tom nekom nivou imaju minimum deset ljudi koji su zaduženi za kondicionu pripremu, naravno, tu ima više faza i segmenata koji trener šta radi.“

U ovom delu razgovora naše sagovornik počeo je da nam otkriva i kako se konkretno radi na kondiciji.

Svaki igrač je drugačiji od onog drugog, što zahteva individualni pristup kada se radi o fizičkoj spremi, pogotovu kada neko izlazi iz povrede.

„Kada se krene sa rehabilitacijom posle povrede igrači prvo rade sa fizioterapeutom, onda sa nama to nastavljaju samo kroz bazične stvari. Završna faza je vraćanje na teren u trenažni proces sa ekipom“, elaborira Nikolić i nastavlja:

„Što se tiče teretane, snage, praćenja obima pokreta, jačanja mišića ako je mišić u pitanju, sve to igrač prvo radi posebno sa strane pa tek onda sa ekipom. Možda on u tom trenutku deluje spremno, ali ako krene prerano da radi sa timom može doći do nove povrede i zato sve mora da se odradi po fazama i u saradnji sa i fizioterapeutom, po potrebi lekarom, i onda sa ostalim trenerima iz stručnog štaba“.

Zmajevi su već neko vreme u pogonu, prvo su odrađena neka važna testiranja, a onda se pravi „podloga“ za dalji rad.

„Na početku smo odradili testiranja gde možemo da vidimo za svakog igrača koji su nedostaci i gde bi mogao da se unapredi, isto tako i na timskom planu. Prva nedelja nam je za prikupljanje informacija kroz ta testiranja i da napravimo dobru podlogu za dalje. Treninzi su bili uglavnom tog aerobnog režima i sada prelazimo u režim „manji obim-veći intezitet“, tj. ostaje visok obim samo se povećava intezitet dok ćemo  vremenom smanjivati obim i povećavati intezitet, u čemu će nam kasnije doprineti utakmice.“

Kako bi rezultati priprema bili na najvišem mogućem nivou, pre početka je napravljen detaljan plan rada.

„Imamo periodizaciju za sve, kako taktičku tako i fizičku, tehničku i ostale. Trudimo da na taj način napravimo dugoročni plan. Ove pripreme nam traju sedam nedelja što je sasvim dovoljno da sve to prođemo. U saradnji sa stručnm štabom dogovor je da prve dve nedelje budu bazičnije, da u tom periodu akcenat bude na fizičkom delu, što se kaže na „suvom trčanju“, naravno, svaki trening sadrži i rad sa loptom kako igračima ne bi bilo monotono.“

Postojanje plana ne podrazumeva njegovo slepo držanje, već po potrebi i improvizaciju ukoliko to iziskuju neki faktori.

„Fudbal je kompleksan, veliki je uticaj spoljašnjih faktora, da li ste pobedili itakmicu ili izgubili, povrede, tako da trudimo se i da u skladu s tim improvizujemo kako bi izvukli najveće benefite za igrače. Imamo plan kog se držimo, ali spremni smo i za nepredviđene okolnosti“, kaže Nikolić.

TEHNOLOGIJA OD VELIKE POMOĆI

Činjenica je da je tehnologija sve više prisutna u savremenom sportu i da su brojne koristi njene primene.

„Imamo „Stat sport“ i „GPS“ uređaje koje igrači nose svaki trening i svaku utakmicu, uz pomoć kojih dobijamo precizne podatke koliko igrači ukupno pretrče, kojim intezitetom, koliko sprinteva itd. To nam mnogo pomaže, jer neka utakmica bude previše zahtevna i te informacije nam znača da u narednom mikrociklusu kvalitetnije radimo i eventualno korigujemo neki prvobitni plan ako neće doneti najbolji rezultat. Neophodno je da fudbalski klub na ovom nivou ima taj uređaj i sistem i veoma smo zahvalni što je to slučaj u Voždovcu.“

Ranije se češće dešavalo da glavni treneri preuzmu kompletno i deo kondicione pripreme igrača.

„Ima toga i sada verovatno u nekim sredinama. Srećan sam da sam u takvom stručnom štabu gde se sve zajednički radi i svačije mišljenje se uvažava. Ostali treneri izuzetno poštuju Lukin i moj rad i sa te strane imamo slobodu da radimo onako kako smatramo da će biti najveća korist za ceo tim. Kako se završva taj pripremni deo i ulazimo u takmičarske mikrocikluse, mi se više prilagođavamo onim tehničko-taktičkim zahtevima za koje su oni zaduženi. Uvek je prisutna međusobna saradnja i poverenje svih u štabu i sa te strane smo na dobrom putu“, otkriva član najmlađeg stručnog štaba u Super ligi Srbije.

Treneri zaduženi za fizičke pripreme ne važe za najdraže ”likove” među igračima.

„Zavisi u kom periodu, mislim da im sada nisam baš omiljen”, govori kroi smeh i dodaje:
”Promenili smo plan rada u odnosu na letos jer imamo više vremena da se posvetimo detaljnijem radu. Kad smo krenuli da radimo više trčanja, tih težih treninga, zahtevnijih, ne vole me previše“, u šaljivom tonu kaže već dokazani kondicioni trener. 

Zbog nešto većeg fokusa na kondiciju u prvim nedeljama priprema, može se steći pogrešan utisak da je dovoljan rad samo u tom periodu.

„Naravno da nije dovoljno, na tome se radi i kasnije tokom sezone. Trudimo se da igračima razvijemo svest da nije dovoljno da samo dođu na trening, odrade ga, odu kući ne rade ništa van toga. Želimo da im stvorimo te sportske i radne navike, da treba da vode računa o stilu života i van treninga, ishrana, oporavak, hidratacija, kvalitet sna. To sve utiče na karijeru sportiste i ko vodi računa o tome na dobrom je putu da ispolji svoj pun potencijal.“

„PICA KAO VID OPORAVKA“

Neki od trenera imaju striktne zahteve oko ishrane, šta se sme, a šta ne, često se vodi polemika oko jedenja „pice“.

„Picu posle utakmice koristimo kao vid oporavka. Možda će nekima delovati smešno, ali neophodno je da igrači posle utakmice unesu ugljene hidrate koji su bitni za oporavak, uzgred to je nešto što njima prija. Imamo i selekciju suplemenata koje igrači koriste, objašnjen im je značaj toga i većina njih ih koristi.“

Mnogi ističu da je za veliki uspeh ključan veliki i naporan rad.

„Nije dovoljno samo raditi mnogo, ako nije organizovano i pametno. Ranije se dešavalo da se radi mnogo, ali da taj rad više oduzme nego što donese. Ako su igrači konstantno umorni, ako su im noge teške, ako su nezadovoljni, to svakako nije dobro. Mi se trudimo da radimo mnogo, ali da to bude kkvalitetno. Nekada se dešava da smanjimo obim, ako procenimo da rezultat utakmice loše utiče na taj plan, onda se uskladimo i sa tim kako bismo izvukli ono najbolje za igrače.“

Psihologija i motivacija imaju takođe veliku ulogu.

„Pored fizičkog dela, vodimo računa i o psihološkim aspektima rada, da igrači budu zadovoljni, motivisani. Trudimo se da od njih izvučemo što više, ali isto tako da im damo što više i pružimo podršku. Sigurno im je sada teško, ali kada sezona odmakne osetiće benefite sadašnjeg napornog rada i posle ovih treninga i mentalno će izaći jači“, smirenim tonom kaže Nikolić i navodi konkretan primer:

„Bora Burmaz je bio razočaran pre jednog treninga kada sam mu rekao šta ćemo raditi, šaljivo je negodovao „opet trčanje, nismo mi atletičari, fudbal treniramo“. Kada smo završali taj trening, koji je realno bio veoma zahtevan, Bora je bio jedan od igrača koji su posle toga pali na zemlju, ali je tom prilikom izustio „Auh nema boljeg osećaja!“ Takav je osećaj kad završiš trening, znaš da si dao sve od sebe i osećaš se da si nešto dobro uradio.“

„VAŽNO NAM JE KAKO SE IGRAČI OSEĆAJU, JER MI SMO OVDE ZBOG NjIH“

Pored tehnologije koristi se i metod subjektivnog osećaja opterećenja.

„Šaljemo svako jutro igračima upitnike gde se ispituje njihov subjektivni osećaj. Tu su obično pitanja za kvalitet sna, vreme spavanja, stres, umor, kako se osećaju. Šaljemo im i posle treninga anketu odakle saznajemo koliko im je teško pao trening, nivo umora. Na kraju to sve upoređujemo sa podacima sa GPS-a i to sve analiziramo“, priča mladi stručnjak i objašnjava zbog čega:

„Ako mi stavimo da rade trening za koji mislimo da nije zahtevan, a anketa pokaže drugačije, naravno da ćemo korigovati to. Ako igrač dođe na trening, pre toga nije spavao ili je veoma umoran, a mi kroz anketu to vidimo, popričamo sa njim, saznamo u čemu je problem. Možda je bolje i da preskoči taj trening ili odradi lakši, nego da ga i mi tu još „iskidamo“ i tako proizvedemo dugoročno loš efekat.“

Nikolić ističe da je važno držati na istom nivou sve igrače, bez obzira na njihovu ulogu na terenu.

„Pratimo svaku utakmicu uživo preko pomenutih uređaja. To radimo i zbog igrača koji imaju manju minutažu ili ne igraju, kako bismo im dozirali opterećenja na treningu, i tako ih držali u sličnom nivou spreme. Ništa ne može da zameni utakmicu, ali trudimo se da svi budu pripremljeni, jer će nam svi u nekom trenutku trebati. Na primer, igrači koji nisu u protokolu za utakmicu, oni taj dan imaju trening i drugačije rade u tih nekoliko dana od onih koji igraju utakmicu.“

„KAKO TRENIRAŠ TAKO I IGRAŠ“

Želja za pobedom i disciplina u radu su nešto što je preduslov za velike domete.

„Pobednički mentalitet je veoma važna osobina za uspešno bavljenje sportom. Trudimo se da na treninzima imamo redovno neke vežbe gde se se igrači takmiče, sve se to prenosi i na teren kada su utakmice. Ako igrač na trening dolazi sa motivom da svaku vežbu pobedi, da mu svaki pas bude dobar, pa biće dobro i na utakmici. Nekada u sportu ne može uvek sve da se odradi perfektno, ali je bitno da naučiš lekciju, da svaki naredni pokušaj imaš tu istu želju da bude dobro i da se zadrži visoka radna disciplina.“

Mladi kondicioni trener iza sebe već ima zapažene rezultate, uspehe i u inostranstvu, te sigurno ima šta da posavetuje i one koji bi možda tek da se oprobaju u ovom poslu.

„Jako je bitno da neko zna šta hoće i da bude usmeren na to. Oduvek sam znao da želim da budem u fudbalu, da budem kondicioni trener, da budem na terenu, da radim sa igračima, dakle, znao sam šta hoću i onda sam se trudio da se na to usmerim. Da mi je nešto drugo bilo motiv, a ne ljubav ka ovom poslu, sigurno ne bih bio spreman na sva odricanja, ali sam znao da će mi dugoročno doneti mnogo veće zadovoljstvo, u svakom smislu“, završio je kondicioni trener Voždovca, Uroš Nikolić.