BEOGRAD, 30. maj (Info centar).- Knjiga „Jedanest veličanstvenih“ sa podnaslovom „Olimpijski triler“ autora Vledete Nedeljkovića dugogodišnjeg novinara Sporta, Politike i „Sportskog žurnala“ predstvljena je u pres centru „SOS kanala“.

Knjiga na 333 strane sa brojnim ilustracijama obrađuje šta se dešavalo pre, u toku i posle dva meča fubalskih reprezentacija Jugoslavije i SSSR na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. (mečevi su odigrani u Tampereu) za koje je autor istakao u uvodnoj reči da su bile više od igre i sa mnogo politike.

- Pune 64 godine ova priča je, potpuno nepravdano, od sportskih novinara, gurnuta u drugi plan – podvukao je Vladeta Nedeljković.- Te 1952. u jeku Infornbiroa sve je bilo politika, pa i fudbal, svet je na taj meč gledao kao na borbu male Titove Jugoslavije protiv moćnog Staljinovog SSSR-a. Posle 5:5 u prvom meču, gde je pobeda ispuštena iako je Jugoslavija vodila sa 4:0 i 5:1, a Bobrov je sa tri gola pogurao Sovjete do remija, igran je revanš u kome je Jugoslavija pobedila sa 3:1. Kasnije su jugoslovenski fudbaleri, posle poraza od Mađara u finalu od 3:0, osvojili srebro a ja sam pratio sudbinu sovjetskih fudbalera, ali i naše veličanstvene jedanaestorice koji su odigrali svih šest utakmica na turniru i čija su imena dečaci tih gdina izgovarali kao pesmicu: Beara –Stanković, Crnković – Čajkovski, Horvat, Boškov – Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.

Sagovornici, Dušan Marović reprezentativac sa olimpijskim zlatom iz Rima i dugodinji međunarodni fudbalski funkcioner i Ivan Đurković proslavljeni golman, sećali su se tih dečačkih dana i slušanja radio prenosa sa zvučnika na uličnim banderama kada je „stala cela Jugslavija od Triglava do Vardara“.

Ivan Cvetković novinar Politike je govoreći o onome što se kasnije dešavalo, istako je da je to jedinstveni primer u svetskom fudbalu da se rasforima vojni klub odakle su bili skoro svi igrači ali i reprezentcija posle neuspeha i da je od gorih sudbina fudbalere i trenere spasio sin Stanjina, general SSSR Vasilij Staljin umolivši oca da još jednom pokaže milost kao „Otac nacije“.

- Jedan od najboljih igrača Bobrov je kasnije napravio uspešnu karijer do olimpijskog zlata ali u hokeju na ledu, a bio je i selektor hokejaške reprezentacije SSSR- otkrio je interesantan detalj Cvetković.

Vladeti Nedeljkoviću je pomogao veliki broj saradnika, 39 iz 13 zemlja. Kćerka Jasmina Simeon i unuka Mihaela su tragale u Londonu i Vašingtonu, Mira Trajković, novinarka Frans presa i Figaro naterala je dokumentariste u Imaniteu da zarone u prašnjave arhive, mr Ivan Cvetković pronašao je sve što je bilo u sovjetskim izvorima, a Miška Gašpar nekada novinar novosadskog Mađar soa a potom i budimpeštanskih listova „kopao je“ po mađarskim izvorima.

Milan Jovančić nekadšnji atletski rekorder i kćerka Natali poslali su šta su pisali švedski i norveški novinari a Nada Pešter urednica u Radio Kelnu kako su javljali nemački izveštači. Jovan Kosijer iskopao je iz dokumentacije zagrebačkog Vjesnika izveštaje hrvatskih novinara. Vlastimir Ignjatović, novinar Sporta, Živojin Inić novinar Radio Subotice, Nenad Mitić, sin Rajka Mitića, novinarske legende i novinari Stojan Protić, Slobodan Simić, Gvozden Otašević, Vlada Stankovićč, Zvezdana Popović, Milorad Bošković, Slobodan Pavlović, Edo Peci, Miša Gavrilović, Milorad i Jelena Novaković, Ivaca Kajdoči... učestvovali su u prikupljanju materijala, a korisne sugestije i pomoć pružili su Dušan Maravić koji je napisao i predgovor, Ivan Ćurković, Ćiro Blažević, Vladica Popović, Miodrag Ognjanov, Fahrudin Jusufi, Miodrag Mrkela i Krasnodar Rora. Hrabrili su ga da izdrži i novinari Zoran Šećerov, Branko Đurić, Milan Đorić, fotoreporter Miki Anić, kao i Miroslav Rede, Miša Špiljević i Milan Đurić.

-Ako sam uspeo, njihova je zasluga – zahvalio im se Vladeta Nedeković.- Ovo je moj dug prema sportskom novinarstvu i poruka mladim generacijama novinara da nastave da rade na ovoj temi, jer je interesantno da je ova naša reprezentacija odigrala posle Tamperea samo još jednu utakmicu i to protiv Austrije pred 60.000 gledalaca na stadionu JNA i „vunderkind tim“ Austrije, tada svetske velesile, savladan je sa 4:1. U Moskvi, gde sam otišao na predlog Bobija Jankovića, da pregledam dokumentaciju, nisam ništa pronašao! Sve je izbrisano po nalogu tajnih službi koje su, to je pouzdano dokazano, izveštaču iz Tempera kazale da samo javi rezultat a da sve ostalo izbriše.

Nedeljković je posebno naglasio da je sve u knjizi provereno i tačno i da je posebno zanimljivo to što su o utakmici pisali politički komentatori najvećih svetskih medija:

- Mnoge stvari u knjizi su preuzete od izveštaja novinara koji nisu imali veze sa fudbalom a koji su za zapadne medije pisali o meču u kome je, u tom trenutku, politika bila iznad fudbala. Na žalost, sovjetske tajne službe su sve izveštaje uništili i zakopali i ono što je „druga strana“ o ovom meču napisila prestalo da postoji. Ipak, dosta toga je ovom knjigom spašeno od zaborava što je i bio cilj da se prihvatim višedecinijkog posla čiji je plod ova knjiga. Na žalost Vlada Stanković, urednik izdanja, je slomio nogu i nije mogao da dođe, ali je njegova podrška u ovom poduhvatu bila izuzetno dragocena...

Vlada Stanković, dugodišnji novinar Borbe, dao je podnaslov „Olimpijski triler“ i u pratećem uvodnom tekstu je napisao:

“Kada mi je moj stariji, veoma poštovani prijatelj i kolega, pre nekoliko godina rekao da radi na knjizi o čuvenim utakmicama naše fudbalske reprezentacije protiv Sovjetskog Saveza u Tampereu 1952. u toku olimpjskog tunrnira, priznajem da nisam očekivao ovako kvalitetno, uzbudljivo i na momente dramatično štivo. Kao veliki pobornik očuvanja naše fudbalske, sportske i bilo koje istorije, unapred same se radovao priči o događajima koje ne pamtim lično, ali o kojima sam toliko slušao. Kada sam dobio rukopis, gotovo ga nisam ispustio iz ruku do poslednje strane...

Izdavač je „Više od sporta“ Braće Grim 3 Beograd, urednik izdanja je Vladimir Stankovićć, lekturu i korekturu je uradio Raško Živanić, dizajn je studija „Platinum“ Beograd, štampala je „Vulkan štamparija“, tiraž 700 primeraka, izdanje Beograd 2016.