Dragan Stojić je napravio "Sportsku svaštaru" kao voćnu salatu. Sastojke je odabrao po svom ukusu ubirući ih iz svih voćnjaka sveta za koje je čuo. I ko god se upusti u čitanje osvežiće se. I neće prestati da gustira dok ne stigne do dna posude u kojoj mu je poslužena ova poslastica.

Stojić poznate i manje poznate događaje i ličnosti prikazuje na svoj način. Tu nema praznog hoda, uspavljujućeg dodavanja ja tebi - ti meni, čuvanja rezultata, bezvoljnih šuteva... Njegova kazivanja su poput onih gužvi pred golom kad posmatrač ne zna u šta pre da gleda - kao da je požar pred njim.

I bez obzira što čitalac u većini slučajeva zna šta je bilo na kraju to nipošto ne hladi uzbuđenje onoga koga je zahvatio tok priče. Stojić i ne pripoveda na isti način.

Na primer, uvođenjem dede kao pripovedača kazivanje pridobija prizvuk starostavne priče, jer se odvija ono čemu sam Stojić nije mogao da bude svedok, čak ni kao čitalac novina, pošto se to zbilo mnogo pre nego što je rođen. Takav je slučaj s podsećanjem na Maksa Šmelinga, svetskog prvaka između dva rata, boksera koga su nacisti koristili za mućkanje svojih propagandnih koktela, i koji je čak kao padobranac 1941. učestvovao u invaziji na Krit.

U Stojićevoj priči on je sportista. Šibali su ga, kao i sve druge, koji su hodali po zemlji, vetrovi vremena u kome je živeo, ali, koji je pokazao da je čovek. Sa suparnikom protiv koga je, po zamisli tadašnjih gospodara Nemačke, izazivača Drugog svetskog rata, trebalo da vodi borbu na život i smrt da bi se potvrdilo njihovo shvatanje o nadmoći takozvane arijevske rase, kasnije je postao prijatelj. I ne samo to. Džou Luisu, možda i najvećem bokserskom šampionu svih vremena, olakšao je teške godine starosti i nemaštine.

U tim bajkovito ispričanim dogodovštinama sve pršti na sportskim borilištima na različitim meridijanima. Na žalost, kod nas je bilo i pravih borbi. I u vreme kada je, sad već zaboravljeni nemački reprezentativac Štefan Kunc davao golove devedesetih godina, u Sremu je stasao Milenko Božić. Stojić nije upoznao svog zemljaka, ali je saznao da je bio Kunc i da je pao za otadžbinu. Autor "Sportske svaštare" nije mogao da mu vrati život, jedan jedini koji je imao, ali ga je oživeo na njenima stranicama sačuvavši mu ime dostojno svetlih grobova.

S plovidbe kroz minule uzburkane decenije Stojić je doneo i prosuo pred nas neke dragulje, koji su sada sjajniji, nego što su bili u našem pamćenju. A neki bi i potpuno potamneli da ih nije izbrusio s izuzetnim nadahnućem.

Knjiga se može besplatno pročitati na linku i objavljena je kao e-knjiga: Sportska svaštara 

Autor: Ivan Cvetković