Foto: unsplash.com

Svake dve godine uživamo u olimpijskim igrama, u letnjoj i zimskoj verziji, pa smo pronašli zabavne činjenice za koje verovatno niste do sada čuli.

Istorija olimpijade

Koliko god Olimpijske igre uzimali zdravo za gotovo, moderne igre mnogo toga duguju Olimpijskim igrama iz antičkih vremena, koje su se održavale na Peloponezu, u Olimpiji, svetilištu koje je posvećeno Zevsu - vrhovnom bogu. U to vreme nije bilo električne energije, interneta, zabave, kao što je ona koju nude sajtovi, u obliku besplatni spinovi bez depozita pa su ljudi sa nestrpljenjem očekivali sportska takmičenja. Igre su se održavale svake četiri godine, a od sportova su gledaoci mogli pratiti borbe pesnicama, rvanje, pankration (sastoji se od borbe pesnicama i rvanja), trčanje na duge i kratke pruge, konjske trke i petoboj (obuhvata trčanje, rvanje, skok udalj, bacanje koplja, bacanje diska). Pošto je u staroj Grčkoj bilo mnogo gradova - država koji su stalno međusobno ratovali, za vreme igara, ovi ratovi su obustavljeni i vladalo je primirje. Kasnije su Olimpijskim igrama dodavani drugi sportovi, a te antičke igre obustavio je Teodosije II, rimski imperator, koji je 394. godine, kada je odlučio da su paganske.

Igre su ponovo pokrenute krajem 19. veka, podstaknut idejom da se ponovo uvede sportsko takmičenje tokom kojega će biti obustavljeni svi ratovi, sukobi, nesuglasice na osnovu verske, političke i rasne pripadnosti. Tako su nastale Olimpijske igre koje žive i danas.

Zanimljive činjenice o igrama

Prve moderne Olimpijske igre održane su 1896. u Atini. Na tim igrama, za prvo mesto se osvajala srebrna medalja i grančica masline, a za drugo mesto bronzana medalja. Trećeg mesta na ovim igrama nije bilo. U to vreme je, kako kaže Tony Sloterman - vlasnik kompanije Casino Bonuses Finder, važan bio princip koji sada koriste mnogi kockari - učestvovati je bitnije nego pobediti.

Zanimljive su bile i igre održane 1900. godine. Na tim su igrama takmičari jedini put dobivali pravougaone medalje od srebra i zlata.

Vatra Olimpijskih igara uvek se pali u Grčkoj. Da bi se olimpijska vatra zapalila, koriste se konkavna ogledala koja lome zrake sunca i tako pale vatru. U ovoj ceremoniji učestvuju žene odevene u tradicionalnu odeću. Kad se vatra upali, ona se iz prve lampe prenosi svim zemljama koje učestvuju u igrama, a poslednja je zemlja u kojoj se igre održavaju.

Baklja sa Olimpijskom vatrom jednom je krivotvorena. To se dogodilo 1956. godine, kada je u Austriji jedna grupa protestovala protiv prolaza Olimpijske vatre kroz njihovu državu. Kroz grad je prošao sa policijskom pratnjom, predao "baklju" gradonačelniku, koji je potom održao i svečani govor, sa krivotvorenom bakljom u pozadini.

Najmlađa takmičarka svih vremena je Kim Yun Mi iz Južne Koreje koja se takmičila u brzom klizanju. Na igrama 1994. na kojima je učestvovala, imala je samo 13 godina.

Poslednji put kad su osvojene medalje bile od pravog zlata bilo je 1912. godine u Štokholmu.  Posle toga, takmičari osvajaju pozlaćene medalje, sa samo 1% zlata.

Igre iz 1954. godine u Helsinkiju, poznate su po dve stvari. Prva je da su na njima prvi puta učestvovali sportisti iz SSSR-a, a druga da te igre još uvek traju. Naime, predsednik Internacionalnog olimpijskog odbora nakon proglašenja pobednika i svečanog govora, mora zatvoriti igre, a ovom je prilikom on zaboravio reći "Deklariram da su igre završene".

Majkl Felps je najuspešniji učesnik Olimpijskih igara svih vremena. Osvojio je ukupno 28 medalja, od kojih su 23 bile zlatne. Na Olimpijskim igrama je učestvovao 4 puta.

Prva sportska delegacija na otvaranju igara uvek je Grčka, država u kojoj su nastale, a poslednja je delegacija zemlje domaćina igara.