Aleksa Najdanović - lična arhiva/facebook.com

Karijera Alekse Najdanovića išla je krivudavom lestvicom, od uspona do pada, pa opet naviše. Počeo je karijeru u mlađim kategorijama Smedereva, bio najbolji strelac kadetske i omladinske selekcije Jagodine, zatim i na pragu prvog tima Jagodine koja je tada igrala kvalifikacije za ligu Evrope. Standardan bonus igrač u srpskoligašu sa "Istoka" Radničkom iz Svilajnca, pa srpskoligašu sa "Zapada" Mihajlovcu. Dobra izdanja na utakmicama su se ređala i postavljalo se pitanje trenutka kada će se naporan rad pretvoriti u lepu fudbalsku javu.

Međutim kako to u današnje vreme biva, desila se najteža moguća povreda za mladog igrača. Aleksa je povredio prednje ukrštene ligamente i usledila je šestomesečna pauza. Naporno je radio da se vrati na teren u još boljem izdanju, znajući da mora poći težim putem, od nule.

Vratio se u svoj matični klub, Moravu iz Velike Plane. Prva polusezona je sluzila da se fizički spremi, ojača koleno i otkloni strah u glavi. A onda se u drugoj polusezoni desio pravi bum, 11 golova na 14 utakmica i epitet jednog od najboljih strelaca u "Podunavsko-šumadijskoj" zoni. 

"Težak period je iza mene. Glad za utakmicama i golovima me je vukla napred. Imam jednu "lošu" naviku koje ne želim da se odreknem, a to je da kao vezni igrač volim da postižem golove. Nema odmora, kratki predah i vraćam se treninzima. Imam nekoliko ponuda, ali bih bio zadovoljan i da nastavim sa dobrim igrama u matičnom klubu" - kaže mladi Najdanović.

Nama preostaje da mu poželimo mnogo sportskog uspeha, golova i asistencija i da ga povrede mimoiđu.