OFK Slavija - foto: T.Krsmanović

Fudbalski Novi Sad je na kraju sezone iznedrio tri prvaka, podatak koji se malo koji grad može pohvaliti. Mladost GAT je u velikom naletu osvojila istorijski naslov u Prvoj ligi, RFK Novi Sad 1921 je šampion Vojvođanske lige, Jug, a OFK Slavija je osvojila naslov u Novosadskoj ligi. O Mladosti GAT i RFK Novom Sadu 1921 pisali smo ranije i osetili smo potrebu da nešto više kažemo o jednom od najstarijih klubova u Vojvodini. Nekad je OFK Slavija bili drugi klub “srpske Atine”, ta vremena su davno minula i u ovom milenijumu su uglavnom igrali u gradskoj ligi. Titula u Novosadskoj ligi došla je bezmalo posle četiri decenije (38 godina) fudbalske suše i tavorenja u petom rangu.

Letos su doneli odluku da se pomere iz osrednjosti i krenu ka vrhu i nađu se tamo gde po tradiciji i kvalitetu pripadaju. Sa reči su prešli na dela, formirali respektabilan sastav mladosti i iskustva, podržan od agilne “četvorke” iz uprave kluba. Rezultati su došli u velikom stilu, kako su počeli tako su završili, na prvom mestu, ne dozvoljavajući pratocima da ih ni jednog trenutka ugroze. Od 30 utakmica slavili su na 27 mečeva, zabeležili dva remija i jedan poraz. Naročito su briljirali u nastavku sezone sa maksimalnim učinkom od 15 pobeda, što je malo kojem prvaku okružnih liga pošlo za nogom. Mladom treneru Tihomiru Krsmanoviću je OFK Slavija peti klub, sa prethodima je takođe imao uspeha, Veternik i Jugović iz Kaća uveo je u viši rang.

- Igrali smo ofanzivno, napadački, volim igru u tranziciji, da što više igrača bude ispred lopte. To je dosta zahtevan model, mladi igrači mogu da fizički odgovore, dok stariji znaju da ih usmere i mudro vode. Izdvojio bih strelca Stojičića (15 golova), koji je postizao odlučujuće golove, golmana Čavića, standardnog Dražića, zapaženog Janića, iskusnog Asanijanekadašnjeg igračaVojvodine, koji je doneo novi kvalitet, zatim Feratija, štopere Ubovića i Gajića… - navodi Krsmanović.

Pored drugoplasiranog Šajkaša 1908, imali su konkurente u Kovilju i Tatri iz Kisača, koji su uložili ozbiljna materijalna sredstva kako bi se dokopali trona. Liga je bila heterogena, izuzev četiri najkvalitetnije ekipe, ostalih 5-6 bili su osrednjeg kvaliteta, preostali klubovi bili su limitirani i borili su se za opstanak.

Nije izostala podrška sa tribina i sagovornik naglašava da je konkurencija u Novom Sadu velika i svako se bori da zadrži što više publike na svojim tribinama.

Zatekli smo, kaže on, anemičnu atmosferu, prilično bledu sliku, bez prave podrške. Kako su krenuli rezultati sve se više ljudi okupljalo. Vratili su se stariji “Slavijaši” i zajedno sa nama radovali se plasmanu među vojvođanske ligaše.

Klub su vodila četvorica entuzijasta i zaljubljenika u Slavijine boje, sportski direktor Mirko Okiljević i ravnopravna trojka direktora predvođena Goranom Šćepanovićem, Ognjenom Krsmanovićem i mladim Jovanom Miloševićem, čovekom velike snage i energije.