Odbojkaški Magelan! Takav bi nadimak trebao da ponese Milan Žarković, bivši odbojkaš, trener, selektor. U sebi je uvek imao "nešto ono" što ga je razlikovalo od drugih, ali sa posebnom crtom i definicijom da bude na usluzi svima, da pomogne i na pravi način, uvek i svugda predstavi svoj rodni kraj, svoju Žiču i Srbiju. Poslednjih pet godina popularni Žare radi na Havaji Univerzitetu, kao jedan od prvih, ako ne i jedini srpski odbojkaški trener u SAD. Deo letnjih ferija proveo je u svojoj Žiči i u Mitrovom Polju, gde smo ga i zatekli.

Sa Havaja u Mitrovo Polje - Milan Žarković na treningu

- Odbojkaški kamp "ASIKS Mitrovo Polje" koji je pokrenuo Dragan Đorđević, je neka vrsta zajedničkog projekta i osećam se ovde kao kod kuće. Takođe, osećam obavezu da dođem i budem u ovom ambijentu sa decom i trenerima, kada god mi to obaveze dozvoljavaju. Ovog leta sam imao sreće da jedan vikend budem ovde, pomognem u radu, razmenim iskustva sa mojim kolegama i prenesem zapažanja pre svega mladim trenerima. Od 2007. kada je održan prvi kamp, do danas on je postao jedan od najstarijih, sa najdužom tradicijom i poseban je po porodičnoj atmosferi, vrhunskom stručnom radu i predivnom ambijentu između Goča i Željina. Tako nešto predstavlja privilegiju za decu koja već 12 godina dolaze na ovaj kamp - kaže Milan Žarković.

Struktura organizacije kampa u Mitrovom Polju od prvog dan adala je rezultate?

- Istina. Izuzetan pedagoški rad, kao i odbojkaško znanje koje prenose treneri angažovani ovde je neprocenjivo. Veliki je broj odbojkapa i odbojkašica svoju afirmaciju počeo upravo ovde,a to važi i za trenere. Potrajalo bi da nabrajam ko je sve radio u Mitrovom Polju i kasnije postajao prvi trener i ili trener i selektor u nekoj od reprezentativnih selekcija. Na to sam kao najstariji i po godinama i po trenerskom stažu među rukovodiocima na kampu posebno ponosan i to je put koji moramo slediti i narednih godina.

Tako se to radi - Milan Žarković demonstrira igru prstima

Oni koji bolje poznaju životni i sportski put Milana Žarkovića reći će da je avangarda. među prvima je uradio mnoge stvari, postigao mnogo i zaslužio poštovanje i onih koji su mu uvek bili oponenti. Do danas, Milan Žarković je napisao dve knjige kada je sportska, a pogotovo odbojkaška publicistika zamrla. Otišao je u SAD da radio kao trener na Univerzitetu kada su svi rekli da je to nemoguće i da nema perspektivu.

- Ništa ne bih menjao u svom životnom putu. Ja sam magistar elektrotehnike, ali sam zbog odbojke završio i trenersku školu i sve to mi je predsavljalo zadovoljstvo, nikako napor. Knjige koje sam napisao već su našle primenu u praksi i to me zaista raduje, jer kada sam ih pisao, imao sam takav cilj. U planu je i treća knjiga koju radim sa još jedom saradnicom i očekujem da će i to ubrzo biti gotovo. Obaveze na Univerzitetu su me malo usporile, ali po povratku u SAD nastavljam rad i očekujem do kraja godine i treću knjigu na nekom od prodajnih sajtova.

Havaji su jedan od prestižnih američkih Univerziteta. Odbojka je prilično popularna kao sport, ali više ženska nego muška.

- Preko 10 hiljada gledalaca prima sdvorana u kojoj se igraju odbojkaške utakmice i najčešće je popunjena do poslednjeg mesta. Žensku ekipou gleda više publike, nikada ispod šest hiljada, dok je muška odbojka u usponu. Poslednjih pet godina naša ekipa je u četiri u sveopštem rangiranju u SAD. Treba znati da je SAD velika zemlja, sa ogromnim brojem koledža i oni nisu prinuđeni da stvaraju igrače, već iz po raznim školama samo izabiraju. Potrudio sam se i to je bila neka moja misija da te stvari promenim na Havajima. Da sam u tome uspeo govori i podatak da sam od Džona Speroua, selektora muške odbojkaške reprezentacije SAD, dobio poziv da pomognem u radu selekcije i priprema za predstojeće svetsko prvenstvo.

Odlazak na neki od američkih koledža postao je san i velikog broja đaka u Srbiji. Naravno, govorio o onima koji bi "preko bare" zahvaljujući odbojci. Koliko je to realno?

- Za devojke vrlo realno. čak ne moraju da budu ni vrhunske igračice, ali mogu da postanu deo neke od 300 ekipe prve i isto toliko ekipa druge divizije. I tako dođu i do pune školarine. Kod dečaka je gotovo nemoguće da dobije punu školarinu, ali oni koji uspeju da reše taj problem, mogo toga dobijaju. Ja sam bio beogradski student i iskreno imao pogrešno mišljenje o studiranju i kvalitetu škola u SAD. Nema tu mnogo širine u obrazovanju, u uskoj struci i kod njih je to jasno. Ako učiš, ako si dobar, završićeš školu, ako nisi dobar milosti za vas nema. Moj sin Siniša je stigao pre mene na Havaje, stigao je kao odbojkaš sa visokim referencama. On je bio vrlo dobar đak, uspeo je da položi ispite, pogotovo one koji su bili neophodni za nastavak školovanja. Kako je vreme prolazilo sve je više poklanjao pažnje školi, dok je interesovanje za odbojku opadalo. Završio je školovanje i ostao na Havajima da radi upravo to što je završio. Drugim rečima, kao roditelj sam prezadovoljan, najmlađa ćerka Ljubica je samnom na Havajima, ide u osnovnu školu i vrlo se lepo snašla, dok starija ćerka Stefana radi već neko vreme u Londonu. Ponosan sam i veoma zadovoljan ostvarenim putevima svoje dece.

Milan žarković će i narednu godinu provesti na prelepim Havajima, ali sam kaže da noćima sanja rodnu Žiču i Srbiju.

Uvek okružen decom koja ga sa pažnjom slušaju - Milan Žarković

- Imam ugovor za narednu godinu i imam mogućnost da ostanem u SAD kao njihov državljanin. Ipak, opcija povratka u Srbiju postoji, ona je u meni, jer želim da budem u Žiči i da crpim duhovnu snagu iz okruženja gde sam se rodio i odrastao. Drugo, tu je i motiv da posle mnogo godina ponovo budem u OK Ribnica i zaista bih voleo da svoju trenersku karijeru završim kraj Ibra - zaključuje Milan Žarković, srpski "odbojkaški Magelan".

V U L K A N!!

Nedavna erupcija vulkana na jednom od havajskih ostrva zabrinula je prijatelje i rodbinu Milana Žarkovića.

- Vidim da je to bilo u sferi interesovanja, ali moram da kažem da sam ja daleko od ostrva gde se aktivirao vulkan. Naravno, sa pažnjom sam pratio sva dešavanja, ali deo Havaja gde živim i radim je mnogo daleko od pogođenog područja. Moram da kažem da su Havajci prijateljski narod i da su po mnogo čemu izuzetni ljudi - napominje Žarković.