Takmičar kajak kanu kluba Gusar iz Niša Dušan Stoiljković biće jedini predstavnik Srbije na Evropskom prvenstvu u Slovačkoj od 12. do 14. maja u kajak slalomu gde će u izuzetno jakoj konkurenciji pokušati da se domogne učešća na jedinom takmičenju na kojem nije učestvovao - Olimpijskim igrama.

Ovaj 25-godišnji Nišlija beleži fantastične rezultate u poslednjih godinu dana. Osvojio je 12 medalja - 8 zlatnih, 3 srebrne i jednu bronzanu, a trenutno je u Slovačkoj gde se priprema za predstoje prvenstvo Evrope.

Dosta dobrih kajakaša se bore za jedinu preostalu vizu za Rio ovde na Evropskom, veoma je teško, ali to je sport i sve je moguće, to mi je glavna trka ove sezone - istakao je Stoiljković.

Svojim najvećim uspehom smatra trijumf na prošlogodišnjem međunarodnom takmičenju IKAS u Makedoniji, kada je u konkureniciji 60 takmičara iz 11 zemalja osvojio zlato što je najveći uspeh srpskog kajaka u poslednjih 20 godina.

Neprestana borba adrenalina i sila prirode

Kajak je sport, koji u poslednje vreme zauzima sve veću medijsku pažnju. Ne postoji takmičenje, a da reprezentativci Srbije ne osvoje neku medalju. Međutim, reč je o kajaku u mirnim vodama. Dušan kaže da je razlika između mirnih i divljih voda ogromna.

Kajak u mirnim vodama je sličan atletici. Staza je pravolinijska i trka je poput sprinta. Sve zavisi od fizičke spreme takmičara, dok u divljim vodama stvari stoje drugačije. Svaki trening, svako takmičenje je priča za sebe. Dovoljno je da se vodostaj reke promeni za pet centimetara i odmah mora da se menja taktika - objašnjava Stoiljković.

Mnogi nisu upoznati ni sa osnovama ovog sporta, pa se Dušan potrudio da istakne ono najbitnije.

Takmičarska staza je duga od 200 do 450 metara gde moraš da prođeš 18 do 24 kapija. Kapije su zelene i crvene boje – prve se prolaze nizvodno, druge uzvodno. Posebna draž ovog sporta je da se kapije postavljaju na dan takmičenja, tako da unapred ne možeš da znaš stazu, već moraš u toku trke da joj se prilagodiš – priča o uzbudljivosti i odsustvu šablona Stoiljković.

U ovom sportu postoje discipline koje se voze u dve različite vrste čamca – kajaku i kanuu.

Kod kajaka takmičari voze u sedećem položaju, noge su fiksirane, ali radi celo telo. Iako su noge statične, jako su bitne za balans, što obični laici ne mogu da vide. U kanuu se takmiče u klečećem položaju, gde dve strane tela ne rade sinhronizovano, već rade različite grupe mišića. To može dovesti do nesrazmernog razvoja tela, pa je tako na jednoj ruci razvijen biceps, na drugoj triceps, poput tenisera.+ – pokušao je Dušan da što vernije dočara razliku u disciplinama.

Maksimalan fokus i koncentracija od vitalnog značaja

Kako Stoiljković kaže, takmičar kada izađe na stazu u svakom trenutku mora biti usredsređen i skoncentrisan, jer se situacija u deliću sekunde menja.

Ako bilo kojim delom tela i opreme zakačiš kapiju dobijaš dodatne dve sekunde na vreme, a ako promašiš celu kapiju kaznenih 50 sekundi. Na poslednjem Evropskom prvenstvu je prvih dvadeset mesta delila sekunda i po, tako da to dovoljno govori koliko posvećen moraš biti. Sa druge strane konstantno je prisutna snaga vode, koja u deliću sekunde može da promeni tok i da te poremeti – ističe Stoiljković.

Vetar koji duva na pola metra od kapije može da joj promeni položaj, a niški kajakaš kaže da sve to govori koliko je sport težak i uzbudljiv, i da ponekad faktor sreće može biti presudan.

Uslovi za rad u Nišu neadekvatni

Kao i u mnogim drugim sportovima i takmičari u ovom ekstremnom sportu nailaze na poteškoće u smislu loših uslova za rad i trening.

Stojiljković kaže da Nišava kod Ostrovice ima potencijal za dobru stazu, ali da je dosta nebezbedno zbog srušenog železničkog mosta čije šine u reci buše kacige kajakaša.

Zemlje koje ulažu u ovaj sport i njegovu infrastrukturu prave veštačke staze – gde imaju izbetonirana rečna korita, plastične bove i kalupe, mogu da puštaju i ispuštaju vodu i za kratko vreme promene stazu – napravio je Dušan paralelu između uslova ovde i u Evropi i svetu.

Promena vremena i godišnjih doba, takođe utiče na pripreme kajakaša na ovim prostorima i njihovu spremu.

Kajakaši iz svetskog vrha imaju mogućnost da u zimskom periodu odlaze na pripreme u Dubai i Australiju, gde su uslovi perfektni, pa mogu formu da održavaju tokom čitave godine, a ja moram da „verglam“ na Nišavi na -20 stepeni – izneo je dodatne poteškoće kajakaša Stoiljković.

Vrhunski rezultati u ovim sportovima, prema rečima niškog kajakaša, dolaze tek posle 30. godine života, jer zbog doze nepredvidivosti nemoguće je pobediti na stazi na kojoj prvi put nastupaš.

Rezultati stižu sa iskustvom, a ono sa godinama, tako da je realno očekivati da će ovaj Nišlija tek u godinama koje slede pomerati granice sopstvenih ostvarenja.