Prošlog vikenda, 22. i 23. novembra, spuštena je zavesa na prvi deo takmičenja u Srpskim ligama i zonama. Sezona je počela 16. i 17. avgusta, što znači da je trajala nepunih 100 dana, a pauza će trajati tačno 111 dana, obzirom da je nastavak prvenstva predviđen za 14. i 15. mart sledeće godine i to ako u prvoj polovini marta ne bude većih snežnih padavina po Srbiji, što je proteklih godina često bio slučaj koji je dodatno odlagao prolećni deo sezone.

Po završetku jeseni, gotovo svi srpskoligaški i zonaški klubovi prestali su sa radom. A i zašto bi trenirali - prašak za veš, struja i voda su sve skuplji, a klupske blagajne su se ispraznile plaćanjem taksi i dnevnica sudijama i delegatima tokom sezone. Sa pripremama za drugi deo sezone krenuće se oko 20 - 25. januara, što znači da će odmor trajati puna dva meseca. A i zašto bi se počinjalo ranije - sedam nedelja priprema u zimskom periodu sasvim je dovoljno za podizanje kondicije i uigravanje tima.

Rešenje možda leži u kasnijem završetku jesenjeg dela bar za nedelju dana i ranijem početku prolećnog dela, bar za dve nedelje. Klima je poslednjih godina nepredvidljiva i za takav raspored potrebni su pre svega tereni sa veštačkom podlogom, jer nije rešenje da se 30. novembra ili 1. marta igra po kaljugama i oranicama od igrališta. Takvih terena nema dovoljno u Srbiji, osim u Beogradu gde ih ima ukupno deset, od čega su devet u privatnom vlasništvu klubova. U ostalom delu Srbije, tereni sa veštačkom podlogom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, a i veliko je pitanje da li bi klubovi hteli da igraju na njima, daleko od svojih igrališta, na kojima naplaćuju ulaznice i piće u svojim restoranima, od čega najčešće i žive.

Dok svaki klub ili opština u Srbiji ne bude imala teren sa veštačkom podlogom, kao što je slučaj po zemljama Zapadne Evrope, teško je i razmišljati o skraćivanju preduge zimske pauze. Da ne zaboravim, posle pauze od 111 dana, predstoji nam prolećna sezona od svega 84 dana, jer će zbog dva vanredna kola trajati od 15. marta do 7. juna naredne godine.