U 14. kolu Srpske lige Zapad Krušuk sa pobedničkim ambicijama sutra dočekuje Šapine, a valjevski zonaši će na teren danas. Budućnost možda preko Sevojna stigne i do titule jesenjeg prvaka u Sevojnu, a Radnički na Petom Puku u odmeravanju snaga sa Ribnicom i do najboljeg plasmana od kako je u zoni. Bez obzira na ishode svih mečeva fudbal bi u Valjevu ponovo dobio pravi smisao samo pod jednim uslovom. Okupljanjem na jednom mestu svih fudbalski vrednih ljudi sa jasno opredeljenom strategijom formirao bi se najjači tim Valjevaca i po nekim „strancem“ kadar da na proleće odvažno krene ka visinama, najpre na trećeligaškom Zapadu.

Zahvaljujući jasnoj strategiji i maksimalnoj posvećnosti deci udahnut je ponovo život valjkevskom rukometu, odbojci, vaterpolu, pa čak i američkom fudbalu. I dalje se bez ikakvog smisla i odgovornosti favorizuje preplaćena košarka. U takvim uslovima valjevski fudbal je srozan čak i ispod nivoa margine, ali i takav nije bez šanse da preživi kliničku smrt.

Nada za spas je rang trećeligaša Krušika. Klub fabrike zaslugom države u velikim problemima je na vetrometini srpskoligaškog fudbalskog Zapada. Isključivo opredeljen na svoju mladost i valjevski kadar, na volšeban način preživljava i ovu jesen. Malo novca, skroman igrački kadar i nažalost sramotne sudijske brljotine su relanost. Krušikovcima je u narednih sedam dana u ponudi šest bodova, što bi u nekoj bajkovitoj priči na proleće bilo dovoljno udruženom fudbalskom narodu Valjeva da sa postoječih 12 napravi čudo, u borbu za viši rang. Uz malo sreće krušikovci na čijem čelu je predsednik Sportskog saveza grada Radovan Terzić sutra bi mogli da pobedi družinu iz Šapina, iz istoimenog sela izmedju Kučeva i Požarevca, poznatom po svom bazenu „Olimpik“ ali i sklonosti ka boksu, opšta tuča 27.okotobra u meču sa Šumadijom još je u svežem sećanju. U poslednjem kolu krušikovci će u goste čačanskoj Slobodi, pred kraj jesenje dela zakucanoj za poslednje mesto, samo sa četiri osvojena boda u 13 mečeva.

Budućnost je klub najveće tradicije u gradu na Kolubari. Stara dama iz Parka Pećina u novom milenijumu je izložena neviđenoj stagnaciji zahvaljujći nestručnosti i da li još nečem uskoro će izaći na videlo. U politikanstkoj priči dominiraju poslušnost, nestručnost i bahatost, isključivo po neuspesima poznatih fudbalskih marginalaca. U nizu tragikomičnih dogadjanja bez elementarne hrabrosti i odgovornosti prvog čoveka grada da se suoči sa realnom stvarnošću, najpre su eliminisani bez reči objašnjena nepodobni, bez obzira što su konačno začeli rad sa mlađim selekcijama, ali i javno zatražil odgovornost neuspešnih neznalica. Stigle su nove snage, provereni partijski klimoglavci ulični svirači... većina do juče u dilemi gde se uopšte nalazi stadion u Parku Pećina.

Momci u crvenim dresovima suočeni sa surovom stvarnošću,osiguranja za igrače, lekara, sa tri lopte za igru, i predsednikom, usmeno u ostavci već nedelju dana, u furioznom jesenjem naletu su prijatno iznenadili i sami sebe. Ekipa predvođena ponovo vraćenim sa mesta potpredsednika i člana Upravnog odbora, na kormilo prvog tima Sašom Đokovićem i konačno sa kapitenskom trakom na ruci Bobanom Kneževićem je u pet proteklih kola osvojila 13 od 15 mogućih bodova. Učinak bi bio stopostotan da nije bilo usluga naručenog režisera Lozničana Mićića, najodgovornijeg za remi sa aktuelnim liderom iz Požege u Parku Pećina. Koliko je fudbal nisko pao potvrda je pre sedam dana još sramnije suđenje Miloša Vitića u Parku Pećina na utakmici sa Radnički Stobeksom. Umesto očekivanog i jedino mogućeg „hlađenja“ Užičanin jer za brukanje sudijskog dresa nagradjen. Sudiće danas u Bajinoj Bašti derbi lidera iz Požege i domaćina, takođe pretendenta na prvo mesto u zoni Drina, sa Starom damom i ubskim Jedinstvom.

I pored evidentno skromnog igračkog sastava i svih nedaća u klubu, i naravno igara izvan fudbalskog terena, Budućnost je na korak do titule jesenjeg prvaka. Svesni značaja susreta u Sevojnu momci iz Parka Pećina, ali i valjevskog derbija sa Radničkim kroz nedelju dana nastojaće da pobedama obeleže kraj neuspešne i 2013.godine. Dobro znaju da proteklih sezona fudbalski kvalitet nije bio presudan za titule, ali ne odustaju. Boriće se časno i sportski za pobede.

Bez obzira na ishode mečeva u poslednja dva kola, zdrave valjevske fudbalske snage imaju veliku šansu. Sa istim novcem kad i danas bez pompe valjalo bi sesti već 25. novembra i dogovoriti strategiju da se tokom zimske pauze u jednom klubu okupi sve što fudbalski vredi, a da je pri tom valjevsko. Na sreću još uvek ima dobrih fudbalera, ali bez ambicija da se vrate u svoj grad dok traje fudbalska agonija. Za neverovati je, ali u trećeligašu lajkovačkom Železničaru, je čak osam Valjevaca. Naredni korak bio bio da novoformirani tim na proleće sa pozitivno fudbalski nastojenim Valjevcima krene odvažno ka visinama, najpre na trećeligaškom Zapadu,a potom do vrhova, poput onog dostignutog maja 1996. kada je Stara dama u svom 200. nastupu u drugoligaškoj konkurenciji u Subotici postala šampion Druge A lige, i član Prve B lige.

Sa ljudima iz tog vremena i svima danas sposobnim da prepoznaju put uspeha stiglo bi se mnogo lakše da zacrtanih ciljeva. Izbegla bi se danas aktuelna komšijska optuživanja, izmišljanja i poturanja kukavičijih jaja, a konačno već viđeni scenario kako se stiže do prvog mesto u zoni. Valjevska mlađarija bi dobila priliku da se kali u zonskom rangu takmičenju u klubu sa jesenjem zalihom, od zašto ne i 32 boda. Dakle, put da Valjevo iznedri novog Matiju Nastasića, Đorđa Lazića Nemanju Petrovića, ili starijim generacijama mnogo poznatije: Đuricu, Raju Lazića,Tekira Paunovića, Žila Jankovića, Prodanovića, Perovića, Vladetu Starčevića... postoji. Valja, samo njim krenuti.