Posle praznične pauze, Prva liga Srbije ulazi u završni čin, kratak, intenzivan i bez prava na grešku. Sezona se lomi u dve odvojene borbe, svaka sa sopstvenim tenzijama, pet kola plej-ofa koja odlučuju o putnicima u elitu i devet kola plej-auta u kojima će se voditi iscrpljujuća borba za opstanak.

U plej-ofu, trka je svedena na tri imena i samo dva mesta koja vode u Superligu. Zemun ima najbolju startnu poziciju, sa šest bodova više od Mačve i sedam u odnosu na Voždovac. Prednost jeste značajna, ali format ne ostavlja prostor za opuštanje, jedan loš niz može u potpunosti zakomplikovati situaciju. U drugom planu su Loznica, Jedinstvo Ub i OFK Vršac koji ulaze rasterećeni, bez realnog pritiska, sigurni od ispadanja, ali i predaleko od vrha da bi se umešali u borbu za promociju.

Dok se na vrhu traže nijanse, plej-aut donosi pravu fudbalsku dramu. Devet kola i čak šest mesta koja vode u niži rang pretvaraju gotovo celu polovinu tabele u zonu opasnosti. Ušće i FAP već su na ivici ambisa, dok Trayal, Kabel i GFK Dubočica pokušavaju da uhvate poslednji voz i produže nadu u opstanak. Ni timovi sa nešto većom bodovnom zalihom ne mogu mirno da spavaju. Borac 1926, Tekstilac, Dinamo Jug, RFK Grafičar i Smederevo 1924 imaju prednost, ali ne i sigurnost, granica između opstanka i ispadanja nikada nije bila tanja.

Završnica donosi sve ono što fudbal čini nepredvidivim, pritisak, kalkulacije koje više ne vrede i utakmice u kojima se igra na sve ili ništa. Dok jedni gledaju ka Superligi, drugi će brojati svaki bod kao poslednji, jer u ovo doigravanje staje cela sezona.