Trener Dragan Ivanović sa igračima raduje se opstanku u srpskoligaškom karavanu - foto: V. Jankov  

Mada su mnogi proricali drugačiji epilog, fudbaleri OFK Bečej 1918 ostaju članovi srpskoligaškog karavana! To je, nema sumnje, zasluga svih u klubu, od igrača, preko novog rukovodstva do trenera, kojeg s razlogom poslednjeg apostrofiramo. Ne zato što je najmanje doprineo uspehu, već, naprotiv, što je svojim iskustvo i stručnošću pokazao da i „nemoguće misije“ mogu biti moguće. Jer, Bečejce su, svojevremeno, gotovo svi otpisali, ali ne i trener profila Dragana Ivanovića.

- Gde god sam radio, a bilo je i klubova Super lige, svuda sam davao sebe maksimalno. Od 16. januara, kada sam stigao kraj Tise, nijedan trening nisam proputio, a bilo je dana kada sam, da bih zadovoljio potrebe pojedinih igrača, odradio i dva treninga dnevno. Do svakog boda smo, uslovno rečeno, stigli krvavim radom, uz napomenu da nikada nisam imao željeni sastav, jer su nas omele povrede, kartoni, a često i neprofesionalni odnosi pojedinih igrača. Međutim, nisam imao kud. Uhvatio sam se u kolo i odigrao ga do kraja. Mislim da niko ne može loše da kaže o meni i mom odnosu prema obavezama. Uz malo sportske sreće i mog trenerskog iskustva ostvarili smo željeni cilj i svi u klubu smo srećni, zadovoljno konstatuje trener Bečejaca Dragan Ivanović.

Finiš jesenje polusezone nije tako nagoveštavao. Crni oblaci su bili nad Gradskim stadionom kraj Tise. Još kada prelazni rok nije odrađen na najbolji način, čime je ondašnje rukovodstvo pokazalo ofređene slabosti, stručnjak koji je vodio ČSK u prvoligaškoj konkurencii, a Vojvodonu i Napredak u superligaškom karavanu, našao se pred neplaniranim izazovom.

- Iskreno rečeno, nisam očekivao ovako tešku polusezonu kraj Tise. Ali, sada je sve iza nas i moramo da razmišljamo o novim izazovima. Za nedelju dana je kraj sezone i moramo misliti o narednoj. Nisu mi bili finansijaki prohtevi u prvom planu, već rad. U međuvremenu se situacija popravila, pa ću prvo sa ljudima iz sadašnjeg kluba sesti i razgovarati o nastavku saradnje. Imam ja još dosta da ponudim kraj Tise, ali neki moji zahtevi u vidu formiranja tima moraće da se ispoštuju. Sada je sasvim druga priča. Bio bi od početka prelaznog roka u klubu i radio bih na stvaranju tima za narednu sezonu. Ako sam svojevremeno mogao da stvorim igrače poput, Vukanovića, Pavkova i Plavšića, koji su kasnije zaigrali u Crvenoj zvezdi, valjda mogu da sastavim tim u Bečeju koji može da konkuriše za sam vrh srpskoligaškog karavana. Samo, neophodno je da me sa istim entuzijazmom i željom prate ljudi u klubu. Aktuelni sastav mora pretrpeti izmene. Imaćemo vremena da se dogovormo ko je zavredneo da ostane, a koga treba dovesti. Ne bude li želje da na vreme razgovaramo, uslediće rastanak. Razići ćemo se prijateljski i Bečej će mi uvek ostati u sećanju, jer sam, mada je klub manjeg rejtinga od onih koje sam tokom 28 godina trenerske karijere vodio, ovde stekao određeno iskustvo, koje će mi itekako koristiti u daljem radu, zaključuje kormilar tiskog broda Dragan Ivanović.

Bečejci ne bi smeli da dozvole da im takav stručnjak stvaralac olako ode. Naprotiv, valjalo bi ga zadržati i poveriti mu organizaciju celokupnog sada sa svim uzrasnim kategorijama. Dece ima, u Školi fudbala preko stotinu njih pika loptu, što je ogromno bogatstvo, koje treba stručno usmeriti i oplemeniti.

V. Jankov