Foto: RSS
Novosadska ekipa bila je bolja u dvomeču finala nacionalnog Kupa i na Slana baru nosi ovaj prestižni trofej, treći ove sezone. Pančevački Dinamo slavio je u drugom susretu rezultatom 31:30, ali je zbog pobede od šest golova razlike u prvom susretu 28:22 Vojvodina posle ARKUS lige i EHF Kupa osvojila i titulu namenjenu pobedniku Kupa Rukometnog saveza Srbije.
Selektor muške seniorske reprezentacije Srbije, Toni Đerona, prisustvovao je susretu u Pančevu i izneo kratku analizu utakmice.
”Bilo je jako zanimljivo gledati obe utakmice uživo, jer nekada ne možete da steknete pravi utisak posmatrajući utakmicu preko TV-a. Čestitke Vojvodini na izuzetnoj sezoni, ali i ekipi Dinama na borbedosti i pobedi kod kuće. Najvažnije je što sve više ekipa pritiska Vojvodinu, kako u prvenstvu, tako i u Kupa, što su mladi igrali dovoljno hrabri da daju svoj maksimum protiv najboljih šta je pozitivno za srpski rukomet.”
Kapiten Vojvodine, Miljan Vukovljak, nije krio zadovoljstvo nakon što je spuštena zavesa na sezonu iz snova.
”Neverovatan osećaj, ova godina je bila fenomenalna! Tri trofeja, zaista fantastično. Nadali smo se da ćemo uzeti jedan trofej sigurno, dva eventualno, ali na kraju biti pobedniя i EHF Kupa, to i dalje deluje nestvarno. Bila je dosta turbulentna sezona na početku, ali smo zajedništvom, napornim radom, smogli snage da sezona 2022/2023 ostane upisana zlatnim slovima u srpskom rukometu.”
Levo krilo Vojvodine, Bojan Rađenović, proglašen je za najboljeg igrača Kupa prof. dr Branislav Pokrajac, dok je trofej najsupešnijoj ekipi dodelila supruga legendardnog Branislava Pokrajca, gospođa Neda Pokrajac.
Već sada najuspešniji trener u Srbiji ove godine, Boris Rojević, presrećan je zbog toga šta su njegovi saradnici i on postigli sa ekipom Vojvodine, ali pored tri trofeja ne zaboravlja i četvrti osvojen u prvom delu sezone, Svesrpski Kup.
”Naši ljudi u Republici Srpskoj i sve ono što nas kroz rukomet spaja je toliko važno i veliko da se ne sme zaboraviti, čime je ovaj Kup danas četvrti osvojen trofej ove sezone. Prezadovoljan sam zaista, ali nije bilo lako. Imali smo u početku i finansijskih problema, počeli sa jednim sastavom, u međuvremenu promenili 10 igrača. U tom momentu sam i odlučio da teška srca napustim reprezentaciju da bih mogao da se posvetim samo klubu i da probamo da napravimo ovo što smo napravili. Presrećan sam i hvala mojim momcima koji su me trpeli sve vreme da bismo na kraju zasluženo slavili na svim frontovima.”