Ostalo je otprilike mesec dana do početka nove ragbi sezone. Mi smo odlučili da umesto jednog članka najave napravimo deset, koje ćemo izdati do početka sezone. Postavili smo i odgovorili na deset pitanja za koje smatramo da su najinteresantnija i najzanimnjivija za analizu. U svakom članku ćemo analizirati jedno pitanje, odnosno jedan odgovor.

Verovatno smo već dosadili svima vezano za pobednički niz raprezentacije Srbije, ali šta da vam radimo, nije se kroz istoriju često dešavalo da imamo velike nizove pobeda, i želimo da uživamo u tome. Sasvim smo sigurni da smo na dobrom putu i da nas tek očekuju dobri rezultati ali i zanimljive utakmice. Ukupno smo vezali pet pobeda zaredom, gde smo prošlu godinu završili neporaženi, što je jako interesantan podatak.

Možemo reći da je sve počelo sa reaktivacijom nacionalnih takmičenja nakon pauze zbog Kovid 19 virusa. Tada je Evropska ragbi federacija odlučila da ne nastavnja takmičenja, nego da sve krene iz početka. Dobra stvar po nas je bila što nismo prekidali aktivnosti za vreme Korone u domaćim takmičenjima, tako da su naši igrači bili aktivni i u treningu.

Pred početak sezone na čelo stručnog štaba je postavnjen Mišel Milović, što je dalo dodatno motiva da se nacionalni tim što bonje spremi. U pravom trenutku je došao trener koji voli čvrstu igru u odbrani i forsira brz i visok nivo igre u napadu. Prvi meč smo igrali u Sofiji protiv favorizovanih Bugara. Odrađen je ogroman posao u konsolidaciji nacionalnog tima, gde smo pružili odličnu i čvrstu igru gde smo na kraju poraženi veoma tesno 14-11. Možemo reći da smo na tom meču pokazali da možemo da igramo na visokom nivou, što će se i pokazati u narednom periodu, jer smo od tada dva puta pobedeli Tursku, jednom Andoru, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Foto: Vanja Bejin

Neko će možda reći da nije baš mnogo teško pobediti ove reprezentacije i da se u našoj grupi ne igra visok nivo ragbija. Možda su u pravu, ali moramo reći da se ni u prošlosti nismo baš proslavili protiv ovih timova. Sa Andorom smo uvek imali problema, i pravo da vam kažemo, ne sećamo se kada smo ih poslednji put pobedili. U stvari sećamo se, to je bilo u Smederevu 06.12.2008. godine, kada smo slavili rezultatom 32-7. Što se tiče Bosne i Hercegovine, mi je do prošle godine uopšte nismo ni savladali u istoriji ako pričamo o zvaničnim evropskim takmičenjima. Doduše nismo često ni igrali, ali eto imamo dva poraza i jednu pobedu. Što se tiče Turske i Crne Gore, oni će samo napredovati i pitanje je trenutka kada će u potpunosti uhvatiti pričljučak za vodećim ekipama u našoj grupi.

Pobeda ili nerešen rezultat protiv Bosne i Hercegovine za prvo mesto u grupi

Ukoliko se se oporavili od šoka da nismo nikad u istori do prošle godine nismo pobedili Bosnu i Hercegovinu u zvaničnim takmičenjima, mi bismo da nastavimo dalje sa člankom. Nema tu puno kalkulisanja, utakmica između nas i BiH će odlučivati ko će biti prvi na kraju takmičenja. Onaj ko na kraju ove godine osvoji grupu neće napredovati u grupu iznad. Evropska ragbi federacija je odlučila da na dve godine zaključa grupe, odnosno nema napredovanja ni ispadanja iz grupe. Međutim, Evropska ragbi federacija non stop menja pravila i sisteme takmičenja, tako da se nikad sa njima ne zna šta se sve može desiti. Uostalom sačekaćemo pa ćemo videti šta će se sve desiti.

U prva dva meča Srbija je ostvarila dve pobede uz osvojena dva bonus boda. Bosna i Hercegovina je takođe slavila, ali bez osvojenih bonus bodova. I jedna i druga reprezentacija je pobedila i Tursku i Crnu Goru. Mi smo bili ubedljivi protiv Crne Gore 62-0, dok je meč protiv Turske bio neizvesniji, ali smo na kraju slavili 23-6. Bosna i Hercegovina je pobedila Tursku 25-13, i Crnu Goru u neizvesnoj završnici 20-18. Zanimljiv podatak je da Srbija nije primila nijedan esej u dosadašnjem delu takmičenja, što je samo dokaz koliko se igrača čvrsta odbrana.

Računica je više nego jasna. Ukoliko pobedimo ili odigrmo nerešeno, osvajamo grupu, ukoliko izgubimo Bosna i Hercegovima će završiti na prvom mestu. Ta dva scenarija su jedina moguća i sve će zaviti od ishoda ove utakmice. Da podsetimo, utakmica se igra u Zenici, 29. aprila, sa početkom u 14.00 časova. Stadion na kome će se igrati je Kamberovića polje, na kome se već dugi niz godina igra ragbi.

Kako igra Bosna i Hercegovina? Kakav tim možemo očekivati da istrči u Zenici?

Definitvno možemo očekivati nikad jači tim Bosne i Hercegovine. Sasvim sigurno, neće želeti da im se desi da dve godine zaredom pretrpe poraz od nas, i to na domaćem terenu. Upravo zato će u timu najverovatnije biti dosta igrača koji igraju u inostranstvu. Čak i da im ne dođe nijedan igrač iz inostranstva Bosna i Hercegovina može izvesti solidno jaku ekipu sastavnjenu od igrača RK Čelika. Svi igrači koji su ponikli u Zeničkom ragbi gigantu su školovani igrači sa velikim iskustvom igranja u mlađim kategorijama.

Ipak, igrači koji igraju u jakim ligama, pre svega mislimo na Francuske i Italijanske klubove, prave veliku razliku. Tu mislimo na Miralema Lekića koji nastupa za Lavove iz Pjačence koji igraju u TOP 10 ligi, što je najviši nivo u Italiji. Zatim imamo Baptista Gufurovića koji nastupa u Federal 1 takmičenju za Buve. Džoi Hus koji nastupa u Federal 2 ekipi US Montmeline. Ako na to u skramu dodamo i iskusnog Stankovića i Harisa Oruča koji je itekako dobro poznat na ovim prostorima, dobijamo jako ozbiljan skram, koji može bez većih problema sa uspehom i da nastupa i u Trofej grupi.

Upravo je igra skrama bila glavna uzdanica Bosne i Hercegovine tokom utakmica u Konferenciji 2 jug. Statika koja je na izvrsnom nivou. Protiv nas su imali nadmoć u skramu, gde su osvojili nekoliko kazni. Aut izvode na vrhunskom nivou, iz koga jako često formiraju mol iz koga se razvija rak ka liniji, gde se brzom loptom upošljava centar koji koristi brzu igru i probija liniju odbrane.

U otvorenoj igri koriste mobilne i prodorne igrače skrama, koji napadaju prostor trčeći pod uglovima, što otežava obaranje za igrača odbrane. Kada se kombinuje igra sa brzim dodavanjima demija i pik eng go igrom, skram Bosne i Hercegovine može biti jako nezgodan za bilo koju odbranu. Jako često se napravi mismeč u napadu, pa ćete imati recimo jako prodornog igrača treće linije poput Lekića koji nasuprot sebe ima igrača linije. E sad zamislite Lekića koji igra TOP 10 u Italiji kako dobija loptu u punom trku i ispred sebe ima igrača linije koji nastupa u Prvenstvu Srbije.

Kako igrati protiv Bosne i Hercegovine?

Pre svega treba stabilizovati skram. Ne smemo dozvoliti da nas guraju kao prethodnog puta. Lopta mora biti sigurna i moramo održati ravnotežu ili čak preuzeti inicijativu u guranju. Bez jakog statičkog skrama, nemamo šta da tražimo čak ni na nivou Konferencije 2. Da bi se to ostvarilo, svih šest igrača prve linije moraju biti izuzetno spremni. I o tome treba razmišljati sada, u predsezoni. Ne možemo dve nedelje pred početak takmičenja spremati igrače, ipak mi se ne bavimo alhemijom nego sportom.

Milovićev specijalitet je definitivno aut, iz koga se dalje razvija sistem igre. Kada imate protok lopte iz auta i skrama, možete realizovati zacrtani plan igre. Ukoliko imate dominantan aut, kakav smo mi imali na prethodnoj utakmici, onda možemo osigurati veliku prednost za naš tim. Osim što smo imali jako dobar naš aut, posebno smo se istakli u defanzivnom autu, gde smo protivnicima stvarali velike probleme, imali smo veliki broj ukradenih auta, a kada protivnik uspe da osvoji svoj aut, pravili smo pritisak gde im je lopta bila nesigurna.

Glavni faktor će definitivno biti agresivnost i disciplina u odbrani. Pritisak u defanzivi vam uvek daje samopouzdanje da možete da se izbavite iz nepovoljne situacije i da pređete u ofanzivu. Bosna i Hercegovina je najranjivija u igri u vazduhu, gde pritiskom naših brzih igrača nakon taktičkih šuteva možemo ostvariti veliku prednost. Na prošlom meču smo bili izuzetno agresivni u defanzivnom raku, što nam je donelo popriličan broj osvojenih lopti i sviranih kazni za nas. A kada smo osvajali lopte, bili smo veoma ubojiti u kontrama.

Igra visokog tempa u planu igre je napravila ogromnu razliku. Pre svega jer protivnik nije mogao da izdrži zadati tempo. U momentima kada smo bili izuzetno brzi, kada smo igrali u sistemu i kada smo diktirali tempo, naterali smo protivničke igrače da moraju da nas prate. To je rezultiralo da su se njihovi igrači skrama umarali i nisu mogli da dođu do izražaja u statici, makar što se tiče prvog dela meča. Kada su igrači na visokom nivou u igri sa i bez lopte, kada je podrška pravovremena, protivnik nema šta da traži protiv nas.

Takođe, mislimo da će od izuzetnog značaja biti i duga klupa. Jer kada je utakmica visokog inteziteta, do izražaja dolaze sveži igrači sa klupe koji mogu odigrati na istom nivou kao i starteri. Reprezentacija je jaka koliko su svih 23 igrača zajedno jaki. Nema tu velike filozofije. Igrači koji završavaju utakmicu moraju biti izuzetno spremni i fokusirani kako bi meč priveli kraju. Setimo se samo meča u Zenici prošle godine kada su domaćini u 63. minutu smanjili rezultat na 23-19. Onda je Milović uveo sveže igrače koji su napravili razliku gde smo zahvaljujući tome imali mirnu završnicu meča.

Siguran i precizan šuter može itekako da napravi ozbiljnu razliku, pogotovu u neizvesnim mečevima gde je svaki poen zlata vredan. Mi imamo nekoliko igrača koji mogu izrasti u jako dobre šutere i treba da poradimo na tome da se to i realizuje.

Koliki uticaj na igru reprezentacije Srbije mogu napraviti naši mladi igrači?

Mislimo da će mladi igrači ispod 23 godine imati ogroman uticaj kako u trenažnom procesu, tako i na samom meču. Odnosno oni koje selektor Milović odabere. A mi itekako imamo jako kvalitetne mlade igrače, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Uzmimo samo primer Damiena Božića (2002) koji nastupa za RK Surne, igra na pozicijima druge i treće linije. Pre dva vikenda je debitovao u Nacional 1 takmičenju, što je treće takmičenje po jačini u Francuskoj. On je startovao na sve četiri utakmice koje je odigrao za Srbiju i sasvim sigurno će biti jedan od nosioca igre u budućem periodu. Nikola Stanković (2000) je već dugo vremena član reprezentacije Srbije, tako da je pomalo i čudno što ga pominjemo kao mladog igrača jer imamo sećaj da je tu već deset godina. Nikola je član RK Rada i može da pokrije pozicije otvarača i centra. Od standardnih startera tu imamo još i Relju Pećanca (2001) koji je u proteklih godinu ipo dana pravo otkrovenje na poziciji druge linije. Relja je napravio neverovatan napredak i postao je oslonac kako i RK Rada tako i nacionalnog tima.

Nemanja Stošić (2002) je odigrao već nekoliko mečeva za Srbiju. Iako je na poziciji centra velika konkurencija uspeo je da se nametne selektoru Miloviću. Mladi prospekt Dinama iz Pančeva Ivan Voštić (2003) je bio neizostavni deo nacionalnog tima u poslednjih godinu ipo dana. Ivan pokriva pozicije krila i arijera. Od igrača koji su bili u protokolu imamo Milana Trujkića (2001) iz RK Rada koji pokriva poziciju talonera, Aleksu Atanaskovića (2000) talonera iz RK Torpedo Mlava, Petra Hinića (2000) iz Dinama koji je nastupio na poziciji stuba, Lazara Tatomira (2002) iz RK Rada koji je pokrivao poziciju krila i Stefana Simovića (2001) koji je igrao za Partizan koji pokriva centarske pozicije.

Od igrača iz klase 2004 očekujemo mnogo. Imamo jako kvalitetne igrače koji bi trebalo da pojačaju konkurenciju i utemelje osmeh na licu selektora Milovića. Ovi igrači su već zauzeli svoje mesto u klubovima prve lige i imaju uloge nosioca igre. Za U18 reprezentaciju Srbije je nastupio Uroš Pucar, prospekt Stad Fransa, a sada igrač Masija iz Pariza. On je bio izuzetan na poziciji krilnog u trećoj liniji. Danijel Stojanović se već istakao kao jedan od vodećih igrača Rada na pozicijama treće linije. Milan Kuzmanović je alfa i omega Dinama, plejmejker, kreator svih akcija, igra na poziciji demija i centra. Marko Košpić pokriva pozicije krila, arijera, a može da odigra kvalitetno i na poziciji demija. Nemanja Lazić, prospekt Kruševca, može da pokrije nekoliko pozicija, ali mislimo da bi bio izuzetno efektan na krilu.

Evo mi smo nabrojali ukupno 15 mladih igrača ispod 23 godine. Tu imate igrače koji su starteri, igrače koji su standardni reprezentativci koji ulaze sa klupe, tu su igrači koji su bili samo jednom u protokolu i na kraju tu su igrači za koje mislimo da će biti deo nacionalnog tima u budućnosti.

Izvor: rugby.rs