FK Radnički Zrenjanin - foto: zrklik.com

Fudbalski sport je u Zrenjaninu pao na niske grane. Nekadašnji čuveni prvoligaš i drugoligaš Proleter suočen sa velikim organizacionim i finansijskim problemima ugasio se 2006. godine. Banat nastao fuzijom sa Budućnošću iz Banatskog Dvora, posle nastupa u elitnom rangu, kao član Vojvođanske lige, Banat, 2016. istupio je iz takmičenja. Jedina perjanica i klub koji je ostao da brani čast i ugled fudbalskog Zrenjanina ostao je Radnički, kome poslednjih sezona ne cvetaju ruže u Srpskoj ligi, Vojvodina. Prošle sezone su “na mišiće” izborili opstanak, ove su ubedljivo na poslednjem mestu. Prvi put se dogodilo u istoriji kluba da u polusezoni nisu slavili pored Skrobare. Zašto nema radosti, pobeda i više bodova potražili smo objašnjenje od trenera Predraga Kandića, sudionika i pratioca zbivanja u poslednjih šest godina koliko se nalazi na klupi zrenjaninskog srpskoligaša.

- Okosnicu tima u poslednje dve sezone čini grupa od 6-7 igrača kod kojih je došlo do izvesnog zasićenja... Ostali igrači iz našeg podmlatka, previše su mladi, bez potrebnog kvaliteta i energije nisu mogli odgovoriti obavezama koje iziskuje Srpska liga. Osim poslednje utakmice sa Omladincem, na ostalim mečevima bili smo u egalu sa rivalima i nedostajao je faktor sportske sreće. Da pomenem duele sa 1. majem i Podunavcem, OFK Bečejom 1918, Borcem, gde su jedanesterci ili igrač manje odneli prevagu na drugu stranu, u Odžacima i Somboru dugo se lomio rezultat... Na raspolaganju sam imao oko 15 igrača, većinom su to omladinci tako da se dešavalo da startujemo sa 6-7 bonusa. Mnogi su upisali prve seniorske minute u karijeri, vidi se da imaju potencijal, ali je breme odgovornosti bilo preteško za njihova pleća. Ako ne napraviš iskorak, onda je to stagnacija i korak unazad, otprilike tako funkcionišemo u poslednje vreme - bio je otvoren i iskren Kandić.

Predrag Kandić, trener Radničkog - foto: zrklik.com

U odnosu na Zrenjanin prevagu su odnela sela iz bliže i dalje okoline. Preko 15 omaladinaca napustilo je klub i pojačalo klubove iz okolnih mesta, najviše je otišlo u Elemir privučeni finansijskim pogodnostima. Ilustrativan podatak je da je vremešni Stevanović (36) najviše dao i bio pokretačka snaga za mladi sastav.

- Da su okolnosti drugačije, opstanak bi bio dostižan. Bilo kao bilo, odigraćemo do kraja pošteno, pa kako bude. Dogodine, navodi, ako se ništa ne promeni imaćemo još mlađu i neiskusniju ekipu.

Već dugo klub funkcioniše bez Skupštine i Upravnog odbora. Potresa ih opšta besparica, od grada nema pomoći i šačica ljudi hrabro se hvata u koštac sa nagomilanim problemima. Dokle će izdržati znaju oni sami...

Postojeći zapušteni stadion u Krađorđevom parku dugo se već renovira. U poslednju godinu i po dana radovi su intevizirani, i u planu je da se rekonstrukcija završi 2024. godine. Ima naznaka da bi Radnički mogao da zaigra na obnovljenom stadionu, a do tada ostaje im Skrobara, koja sa besprekornim glavnim i dva pomoćna terena zadovoljava sve uslove jednog srpskoligaša.