Miloš Milaković

Mora se više raditi

  Završeno je najveća svetska smotra boćara u turskom Mersinu: medalje su podeljene, utisci uveliko sređeni. Posle dugog niza godina, boćari se iz Srbije vraćaju kući bez odličja sa takmičenja najvišeg ranga.

  - Nepodeljeno je mišljenje da organizatori Prvenstva sveta teško mogu dobiti prelaznu ocenu – kaže Miloš Milaković, dugogodišnji reprezentativac Srbije – Tereni su bili veoma loši i nisu bili adekvatni za jedno svetsko prvenstvo: boće su mnogo skakale, tereni su bili prebrzi i nisi bili prskani, a podloga neodgovarajuća. Hotel je bio udaljen tridesetak kilometara, te je svakog dana bilo nepotrebnog cimanja. Hrana jednolična. Ostvarenim rezultatima nikako ne možemo biti zadovoljni. Nažalost, jedino sam ja uspeo da se plasiram među osam najboljih. Protiv Marina Ćubele, u četvrtini finala, nisam iskoristio sve prilike, a i nervoza je učinila svoje. U paru, Srđan Butorac i ja, protiv francuske kombinacije nismo bili na svom nivou, iako pre toga smo igrali sasvim solidno. Jednostavno, nismo imali sreće prilikom žrebanja. U preciznom izbijanju, u prvo seriji kvalifikacija, Dejan Kovačević nije imao pogodaka. Kako se kaže, „školski je gađao“, ali, nije imao sreće. Druga serija je bila solidna, ali se minus nije mogao nadknaditi. Čini se da je samo učešće na prvenstvu bili za njega prenaporno, s obzirom da je par dana ranije učestvovao na Prvenstvu sveta za omladince. Srđan Butorac, takođe, nije imao sreće prilikom žreba u disciplini krug. Bez obzira na to, u osmini finala Žeremi Beno iz Francuske, nije bio „u svom elementu“ i non-stop je Butorcu davao šansu. Na žalost, Butorac sve vreme šampionata nije bio „u fokusu“. Naša štafeta, Nikola Serafimović i Miloš Balać nije bila „na nivou“. Da su ponovili svoje rezultat od 44 – 45 pogodaka, bili bi među osam. Serafimović je bio na 11. mestu u brzinskm izbijanju. Šta reći na kraju? Mora mnogo da se trenira, da bi, bar približno, parirali boćarskom kremu. Halu sada imamo, te moramo pojačati rad, pogotovo na tehničkim disciplinama.