Legendarni fudbaleri iz Srpske Crnje - foto: arhiva kluba

Česta tema poklonika sporta, naročito fudbala, u varošici Đure Jakšića je ko treba da igra u mesnom fudbalskom klubu, bez obzira na rang u kojem se trenutno takmiči. Okoreli meštani, umalo rekoh autonomaši, mahom su mišljenja da to treba da budu deca iz Crnje. Oni malo liberalniji smatraju da treba formirati tim iz Crnje i okolnih opštinskih mesta - Nove Crnje, Vojvoda Stepe, Aleksandrova, Tobe, Radojeva i Hetina. Najbrojniji su oni koji smatraju da u "Budućnosti" treba da igra 11 momaka koji su trenutno najbolji a koje su uprava kluba i trener u tom trenutku selektirali nezavisno odakle su!

Naravno, ne treba biti isključiv pa ignorisati bilo čije mišljenje, bez obzira "pije li ili ne vodu".

Međutim, treba imati u vidu da su sva pomenuta mesta mala sela, od 2-4 hiljade stanovnika, i da u njima nema organizovanog i sistematskog odgajanja pionirskih i omladinskih selekcija iz kojih bi se kasnije selektovali prvotimci. To što iznedri prirodni talenat i stasa u seniore su prvotimci klubova a njih je uvek premalo da popune kvalitetan tim, pogotovo tim koji je u stanju da udovolji uvek visoke akbicije lokalnog stanovništva.

Drugi problem, bolje reći teškoća, kluba iz Crnje, i uopšte klubova iz okruženja, je udaljenost od većih gradova - Zrenjanina, Novog Sada, Beograda… gde studiraju ili rade mnogi mladi i talentovani fudbaleri, treniraju neredovno ili nikako, pa ako i dođu da odigraju utakmicu fizički su nespremni i taktički neuigrani. To što klub opterećuju ne malim troškovima putovanja je takođe problem.

Dušan Došlo - Šolaja, stipendista beogradskog Partizana (foto: lična arhiva/FK Partizan)

Treća teškoća je što fudbalski emisari iz Crnje odvode iole talentovaniju decu. Tako je Partizan pre dve godine odveo u Beograd ekstremno talentovanog 15-godišnjaka, sada 17-godišnjeg Dušana Došlova - Šolaju a lane privatna fudbalska škola "Bambi" iz Zrenjanin desetogodišnje ‘’čudo od deteta’’ Luku Kulundžića. Neka, ali zamislite kakav bi "Budućnost" imala tim za koju godinu, pa i narednih desetak godina, s njima u svojim redovima.

Budućnost je u prošlom prvenstvu osvojila četvrto mesto Područne lige Zrenjanin sa isključivo fudbalerima iz Crnje. A kako u tekućem prvenstvu imaju šampionske ambicije, "morali" su se pojačati sa petoricom igrača sa strane (golman Kučurev, levi bek Ajdarić, levo krilo Stanić i vežnjaci Čokulov i Đurić). Klub još uvek traga još za dobrim špicem, verujući da bi s njim put u Vojvođansku ligu bio izvesniji. Na žalost, dobrog strelca je teško, preteško naći čak i za ovaj stepen takmičenja!

Petorica novajlija: Đurić, Stanić, Kučurov, Čokulov i Ajdarić - foto: Dragan Nikoletić - Crtani

Dapače, crnjani i nisu morali dovoditi igrače sa strane da su bili u mogućnosti da vrate Crnjane koji trenutno igraju u drugim klubovima: centarfor Kovačević u Inđiji, štoper Topić u Šajkašu, vežnjak Hovanec u Novom Kozarcima, golman Ćirković u Vojvoda Stepi, Šolaja u Partizanu… Ali kako je nemoguća misija zadržati momke koji svojim talentom prevazilaze svoju sredinu, nad tom činjenicom i ne treba tugovati. Jer, kao i u drugim oblastima života i u fudbalu važi princip da se "svako penje lestvicama hijerarhije sve dok ne dosegne nivo vlastite (ne)kompetentnosti". Igrati u Crnja a moći u nekom višem rangu takmičenja bilo bi najblaže rečeno nelogično!

Fudbalsko čudo od deteta - 10-godišnji Luka Kulundžić (foto: lična arhiva)

Sve u svemu - želi li se kakav-takav uspeh, dovođenje fudbalera sa strane i njima popuna lokalnih timova je neminovnost, svidela se ona nekom ili ne. Uostalom, to je praksa svih klubova, pa ni Crnja nije izuzetak. A koga će klubovi dovesti iz drugih mesta zavisi u prvom redu od finansijske situacije Kluba, njegovih ambicija i zahteva trenera. Konačno -  situacije na, uslovno kazano, fudbalskom tržištu, jer kvalitetnih fudbalera je sve manje budući da većina klubova u Crnjanskom region, pa i šire, ne vode računa o sistematskom školovanju fudbalera u mlađim selekcijama. A "bara je mala sa puno krokodila"! To naročito važi za region Kikinde - gde skoro svako selo ima visoke fudbalske ambicije da se takmiči ako ne u Vojvođanskoj ligi (Kikinda i  ŽAK iz Kikinde, Kozara iz Banatskog Velikog Sela, Sloboda iz Novih Kozaraca, dve Crvene zvezde - iz Ruskog Sela i Vojvoda Stepe, Jedinstvo iz Banatskog Karađorđeva, "Naftagas" iz Elemira, Budućnost iz Srpske Crnje, Polet iz Nakova) ono bar da je neko i nešto u Područnoj ligi Zrenanin.  A za sve njih kvalitetnih fudbalera nema pa su timovi ili prepuni starijh  fudbalera "isluženih" u nekim višim rangovima takmičenja ili fudbalerima dovedenim iz drugih, po nekoliko desetina kilometara, udaljenih sredina. Ili, što na žalost praktikuju neki klubovi (Stepa, Botoš, Melenci…) angažuju kvalitetne fudbalere FUTSALA iz viših rangova takmičenja, "debelo" ih plaćaju a da ovi uopšte ne dolaze na treninge već samo odigravaju utakmice. To, na žalost, nije loše za te klubove - gube doduše novac ali dobijaju trenutni kvalitet, a i za fudbalere jer dupliraju svoje premije, ali je loše za fudbal jer su to areanžmani na kratke staze (ne)uspeha!

Bolje upućni i dobronamerni treneri i fudbalski intelektualci su mišljenja da bi se Fudbalski savezi pod hitno, u cilju unapređenja kvaliteta fudbala, trebali pozabaviti ovim problemom i ograničiti godine igranja fudbalera u nižim rangovima takmičenja (gde ima "fudbalera" u četvrtoj, čak i petoj deceniji života), povećati broj obaveznih mlađih igrača u timu, zabraniti registrovanim fudbalerima futsala da istovremeno igraju fudbal u drugim klubovima…

I da ne duljimo, kako je ovo ipak u osnovi priča iz Srpske Crnje i njenog FK "Budućnost", završuimo je iskustvom ovog kluba iz vremena kad su CRNJANSKI FUDBAL PREDSTAVLJALI ISKLJUČIVO CRNJANSKI FUDBALERI. Možda će to saznanje bar nekima biti nauk da treba negovati fudbalere u svojim sredinama. Više od priče kazuju dve fotke uz ovaj tekst - na kojima su igrači i timovi isključivo sa momcima iz Crnje.

Timovi  "Budućnosti" sastavljeni uglavnom od Crnjana - foto: arhiva kluba

Naime, "Budućnost" je u minulih 100 godina postojanja iznedrila mnoštvo kvalitetnih fudbalera, trenera, sudija, sportskih radnika… Najuspešnije je nezahvalno pominjati koliko zbog različitih ukusa tako i kriterijuma koji su vladali u različitim vremenima. Uz izvinjenje onima koje smo bez ikakvih krajnjih namera izostavili, pomenimo samo neke od fudbalera, oni su ipak najvažnij,  koji su ponikli u Crnji a neki se čak i afirmisali i šire - Proleteru, Kikindi, Vojvodini i Zvezdi: Vlada Davidov – Đalac, Milan Nikolin – Brica, Ivan Jovin – Kuza, Milan Glogovčan, Žarko Markov – Čamarkov, Nikola Florin – Flora, Milan Gaborov, Vasa Đurin, Marko Živin – Šmrkan,  Laza  Milanov – Batuška,  Vlastimir Kolarić – Vlasta, Milutin Jovin – Bobek, Rada Jeremić – Braca, Veselin Rođenović – Velja, Vojin Vasić, Pera Javor, Čeda Sentin, Veljko Aleksić, Rajko Aleksić, Stevo Drinić, Sretko Zeljković, Dragan Zečević, Milan Marić, Slavoljub Milankov, Milan Antin – Čorba, Milan Jovin, Ivica Vukov, Branko Lazičić, Miodrag Ždrnja…

I kako fudbal ne čine samo fudbaleri, u ovoj godini velikog jubileja Crnujanskog fudbala, pomenimo još neka legendarna imena ponikla sa crnjanskim fudbalom: Sudije Nikola Veselinov i Dušan Maksimović, trener Ivan Radanović – Koldžija, predsednici dr Marko Štajner, dr Miloš Mijin, Marko Glušac… sekretari Ivan Miškin, Milan Lazarević… Smilja Sladojević – Seša prva, za sada i jedina žena, čije ime zaslužuje da bude smatrano legendom Budućnosti: godinama, decenijama čak, posle rata je od svog novca kupovala materijal i šila dresove i gaćice klubu i bila njegov blagajnik. Naravno, legend ima još, ali prostor ne dozvoljava da ih sve pominjemo.

Piše:  Dragan PEJIĆ