Foto: UEFA.com

Kada imaš para možeš dosta toga kupiti. Možeš kupti najbolje igrače, možeš dovesti najbolje trenere, ali trofeje i pobjednički mentalitet nikad kupiti novcem nećeš. Treba vam primjer toga ? Samo pogledajte šta radi Pariz Sen Žermen.

Prije par sezone, Pariz je dobio prvi meč u osmini finala Lige šampiona protiv Barselone sa 4-0. Revanš u Španiji trebao je biti formalnost ali je bio noćna mora. Barsa je slavila sa 6-1 i prošla je dalje. U sezoni 19/20 dogurali su do finala ali su onda stali i odigrali loš meč protiv Bajerna. Prošle sezone stali su u polufinalu protiv Sitija a pri tome im je i Lil uzeo prvenstvo.

Pred ovu sezonu okupili su nevjerovatnu ekipu. Na Navasa, Mbapea, Nejmara, Di Mariju, Markinjosa, nadogradili su Mesija, Donarumu, Vajnalduma, Mendeša, Ramosa. Došli su do toga da imaju ogromnu širinu i nekoliko sjajnih fudbalera na svakoj poziciji.

Jasno je bilo da u Francuskoj neće imati konkurenciju i da će sa pola snage osvojiti titulu. Zato je bilo jasno da će se Poketinov rad gledati kroz ono što uradi u Ligi šampiona. 

U osmini finala žrijeb ih je spojio sa Realom. Faktički 80% vremena držali su Real u šaci a onda je do izražaja ponovo došao njihov gubitnički mentalitet.

U prvoj utakmici Poketino je u potpunosti nadmudrio Anćelotija. Slavili su sa 1-0 ali su po igri zaslužili i više od toga. Očekivalo se da će Real u revanšu promijeniti nešto jer je u Parizu bio previše defanzivan. Međutim, u prvom poluvremenu ista slika.

Real se povukao i čekao da Pariz pogriješi te se oslanjao na igru u tranziciji. Pariz je dobro koristio svoje prednosti i brzinu svojih igrača te su sjajno pasovima probijali defanzivne linije Reala. Bilo je tako očigledno da je samo pitanje minuta kada će dati gol. To se desilo u 39. minuti kada je ponovo krivac bio Karvahal. Dijego Karvahal je nesumnjivo dobar fudbaler ali je bio vjerovatno najgori igrač prve utakmice. I sinoć se nije proslavio pa je tako sve kod gola Pariza krenulo od njegove greške.

Čak ni na poluvremenu Anćeloti nije reagovao i opet se ništa spektakularno nije dešavalo. Tako je bilo sve do 62. minute. Tada je Donaruma napravio epsku glupost. Umjesto da ispuca loptu, ons epoigravao i pogriješio a u nastavku akcije Benzema je pogodio za 1-1.

I dalje je Pariz imao prolaz u rukama ali tom greškom Donarume izgubili su sve. Vidjelo se koliko su se pogubili i koliko su u šoku. Nisu više imali nikakvu ideju šta da urade. Sam modrić je pravio više štete Parizu u poslednjih pola sata nego čitav vezni red Pariza Realu. Bila je i vidna velika smušenost u odbrani Pariza. 

Real je to itekako prepoznao. Krenuli su agresivnije, konačno su preuzeli posjed a Pariz nije mogao prebaciti igru na suprotnu polovinu. Sjajnom asistencijom Modrić je omogućio Benzemi da postigne drugi gol a ubrzo nakon drugog, Francuz je dao i treći. Do kraja susreta Real je bez problema iskontrolisao meč i prošao je dalje.

U ovoj utakmici moglo se vidjeti dosta toga. Sa jedne strane, Karim Benzema i Luka Modrić još jednom su potvrdili klasu i odigrali su fenomenalno. Takođe, vidjelo se koliko su u ovakvim mečevima greške i gluposti skupe. Neki će reći da je Anćeloti izmjenama napravio preokret ali pošteno rečeno, nikad taj preokret ne bi bio napravljen da Donaruma nije izigravao Fabijana Barteza.

Ali svakako glavni utisak je sam Pariz. Okupili su skoro sve i opet nisu uspjeli. I ne samo to, oni nisu bili ni blizu da osvoje Ligu šampiona. Jer sve se kupiti može i mogu se dovesti veliki igrači ali se ne kupuje baš sve parama. Trofei ali prije svega pobjednički mentalitet se ne kupuju parama.

A i teško je praviti drim tim kakav su oni napravili. Pa Real je mao čuvene ''Galaktikose'' koji su po imenima bili nevjerovatni a imali su par katastrofalnih sezona gledajući kvalitet ekipe. Jer nekada je čak i problem ako imate previše zvijezda u ekipi. Mnogo velikih ega, svako bi da bude glavni i rijetki su treneri koji to mogu odraditi na pravi način.

Poketino to nije uradio u Parizu i nije ni prvi a vjerovatno ni poslednji. Vjerovatno će ga se sad riješiti iako nije njegova krivica. Krivica je u pogrešnim shvatanjima jer čelni ljudi Pariza misle da se sve kupiti može.

Ali praksa im pokazuje da ipak ne mogu kupiti sve i pokazivaće im još dugo ukoliko ne promijene način rada.