Stojan Vranješ

Ma koliko zvučalo nestvarno, ima nešto i lepo i vredno u sadašnjoj tragičnosti bh. fudbala; ma, nemoj, ima, ima…
Ima Stojan Vranješ!
Biti kao on, predvodnik u svemu dobrom u banjalučkom Borcu, vrhunac je svakog umeća!
Nikad se, istina, ne sanjaju realni snovi, ali znanjem, upornošću i bespogovornom talentovanošću dosanjao ih je Stojan, Borčeva uzdanica prve vrste. Verovao je u sebe, danas svi veruju u njega.

Sve više sam uveren da nijedan fudbaler banjalučkog mezimčeta, u trajanju Republike Srpske od 9. januara 1992. godine, nije imao takav domet kao Stojan, a bilo je tu ne malo vrsnih napadača i strelaca poput: Vite Štavljanina, Zorana Jovičića, Darka Ljubojevića, Slaviše Čule, Vlade Jagodića, Olivera Jandrića, Saše Kajkuta, Steve Nikolića… 

Šta više, Stojan Vranješ se svrstao u celu plejadu klasnih majstora i golgetera kroz celu Borčevu istoriju od Emina Čejvana – Keca, Milce Novakovića, Aleksandra Mastele, Muhameda Krajišnika “Papeka”, Tome Kneza, Husnije Fazlića, Dragana Marjanovića, Muhameda Ibrahimbegovića, Abida Kovačevića… Postao je deo velike Borčeve istorije, koja, evo, broji, 96. jesen! Ljubimac je i “Lešinara”, a oni, najčešće, ne greše, naprotiv!

Da li su Borac, pa i fudbalska Banjaluka, uvek svesni šta Stojan već godinama znači za klub, pa i sam grad, nisam siguran?! 
S druge strane, nakon blistave igre protiv Sarajeva, i velike i značajne pobede, Stojan je, najmanje uživao u slavoljublju, zahvalio se i odao priznanje svima drugima:
-Banjaluka je gospodski grad, Borac veliki klub, a “Lešinari” navijačka armija kakvih malo ima u svetu, na ponos i Borca i Banjaluke.
Iz diskursa iskrenog Borčevog navijača i poštovaoca svake vrste Stojan je postao simbol, za Borčeve male i velike priče koje će se i u nekom budućem vremenu pričati i prepričavati. 
Bezgraničnim pripadanjem Borcu i fudbalu uopšte, majstorije Stojana Vranješa donele su sreću i zadovoljstvo svakom onom ko voli fudbal.
Alal vera, velemajstore!
Sportki žurnal