Partizan - Spartak ŽK 5:0, Novi Pazar - Crvena zvezda 0:4.. i tako iz kola u kolo. Pogled na trenutnu tabelu otkriva nam koliko su večiti rivali nadmoćni, a prvenstvo se tek zahuktava. Vodeći Partizan ima prednost nad Zvedom od pet bodova i više nego ubedljivu gol razliku od 33:3 (više od tri gola po meču), Zvezda sa dve utakmice manje ima tri boda više od TSC-a, i nešto skromniju gol razliku (18:4). Da ne idemo daleko u prošlost, nego da se osvrnemo na proteklu sezonu. Statistika kaže da je prvak Zvezda sa 108 bodova (bez poraza) i Partizan (osvojio 95), najbližem pratiocu Čukaričkom odmakli 21 bod. Više se ne postavlja pitanje da li će "večiti" pobediti, nego sa koliko golova razlike. Mogu sebi da dozvole luksuz da kombinuju sastave, i odmore prvotimce a da se to ne odrazi na konačan rezultat. I tako iz sezone u sezonu, samo je pitanje ko će prvi preseći vrpcu. Zvezda je osvojila sedam titula od osamostaljenja države, aktuelni je šampion, ranije je Partizan vladao sa ukupno osam titula.. Zadnji put kad su nekom gledali u leđa bilo je pre  24 godine (Obilić), ali je to bilo u drugoj državi. Za 15 godina postojanja Superlige, samo u sezoni 2018/19, "crveno-bele" i "crno-bele" razdvojio je niški Radnički. 

Šta nam govore navedeni podaci? Liga nam je slaba sa dva vrhunska kluba, dok ostali služe da popune broj do 16, 18, 20 klubova. Toliki broj ekipa samo razvodnjava kvalitet i doprinosi daljem urušavanju našeg fudbala. Zato ne treba da čudi što Zvezda završi u Ligi Evrope, a Partizan u poslednjem evropskom rangu Ligi koferencije, i to se smatra velikim uspehom srpskog fudbala. Šta tek da kažemo o učešću ostala dva kluba. Unapred se zna da neće daleko dogurati. Prvo kolo su slobodni, drugo teškom mukom prebrode predstavnike azerbejdžanskog, litvanskog, kazahstanskog fudbala. Već naredno kolo bila je nepremostiva prepreka za Čukarički i Vojvodinu. Dakle naši najbolji klubovi u sezoni odigraju 2-3 utakmice između sebe, koje sa sobom nose dozu neizvesnosti, ostalo se sve zna. Uzmimo za primer portugalski ligu, gde egzistiraju četiri kluba podjednakog kvaliteta i svaki od njih će odigrati najmanje 6-7 jakih mečeva u domaćem šampipnatu, a gde su najkvalitetnija evropska takmičenja gde po pravilu stižu do grupne faze. 

Da smo u pravu možete se uveriti kolika je posećenost na našim stadionima. Slažemo se da je pandemija imala udela, ali ni pre toga nismo se mogli pohvaliti posećenošću. Doduše Arena sport pruža prijatan ugođaj da svaku utakmicu možete gledati iz fotelje. Da ne pominjemo lige "petice", već da se usresredimo na ostale lige sa zapada i pojedine sa istoka, gde su stadioni popunjeni uprkos televizijskim prenosima. Gledaoci hoće da gledaju kvalitetnu predstavu, punu tempa, trčanja, šansi, golova. Čujem komentare tipa: "Kad uporedim utakmice liga "petice" i Superlige, naše više podsećaju na treninge vrhunskih evropskih klubova. 

Kako pomoći našem fudbalu da ozdravi i donese boljitak? Neće ga unaprediti armija isluženih i, za naše prilike skupih stranaca, sumnjive biografije, koji najčešće, čast izuzecima, završe kao promašaj i uludo bačene pare. Skupo plaćeni stranci moraju imati određenu minutažu na račun domaćih igrača. Naročito su pogođeni mladi igrači koji uglavnom greju klupu, ili utakmicu gledaju sa tribina. Zato nam se dešava da ih prodajemo bud zašto, a samo do pre 1-2 godine vredeli su znatno više....