Velemajstor Svetozar Gligorić, šahista, partizanski borac, novinar, publicista i kompozior, sahranjen je juče u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. „Gligu nacionale“ ispratili su u premijer Ivica Dačić, i prednik OKS Vlade Divac i ministar za omladinu i sport velamajstor Alisa Marić, kao i veliki broj šahista, prijatelja drevne igre i poštovaoca dela najuglednijeg srpskog šahiste.

Od Svetozara Gligrića oprostili su se interanacionalni majstor Siniša Joksić i Rade Veljić dugogodišnji šahovski radnik u Partizanu u kome je Gligorić igrao 38 godina.

Na komemoraciji u Skupštini Beograda govorili su Alisa Marić ministar za omladinu i sport Srbije, velemajstor Aleksandar Matanović i predsednik Šahovskog saveza Srbije Miodrag Vuković.

- Gliga je bio čovek toplog osmeha, blage naravi i njegovo delo je nepresušni izvor iz koga će nove generacije crpeti ideje i inspiraciju. Ostavio je za sobom i neke teorije koje su izmenile šahovsku igru, brojna publicistička dela i prekrasan muzički kompakt disk koji ću sa setom i tugom i večeras slušati...- istakla je Alisa Marić.

Miodrag Vuković je podvukao da je Gligorić bio „sinonim za sportske, ljudske i umetničke vredensti i džentlmenski odnos prema protivnicima“.

- Igrao je 15 puta na Olimpjadama, 13 puta na prvoj tabli i dva puta na drugoj. Osvojio je 13 olimpijskih medalja, zlatnu i po šest srebrnih i bronzanih i pet evroskih medalja. Igrao je četvrtfinale sa za titulu svetskog šampiona sa Taljem 1967. u Beogradu. Pobeđivao je na destak najjačih svetskih turnira a pamtiće se one u Varšavi 1947. kada je bio prvi ispred igrača iz SSSR i 1957. u Dalasu kada je bio na deobi prvog mesta. Bio je 11 puta šampion Jugoslavije, osam puta sam i tri puta je delio prvo mesto, a poslednju titulu osvojio je 1973. u Vranjačkoj Banji. Hladni rat i blokovska podela uticali su da ne bude izabran za predsednika FIDE 1978. Gorostas svetskog i našeg šaha, „Gliga nacionale“ otišao je u legendu – rekao je između stalog Vuković.

Aleksandar Matanović je naglasio da je Gligorić među pola milijarde onih koji igraju šah u svetu stekao veliki broj poštovalaca i da malo ko ne zna za njegov doprinos „igri kravljeva koja je postala igra miliona“.

- Krasio ga je jak takmičarski duh, želja da pobedi, da bude bolji od najboljeg, ali je imao mnogo poštavanja za protivnike i govorio je da ne igra protiv njih, nego protiv figura. Napisao je možda i najbolju šahovsku knjigu „Igram protiv figura“ koja na najbolji način oslikava njegov karakter i odnos prema šahu i životu. Srbija, najšahovskija zemlja sveta izgubila je čoveka koji je bio i temelj i zastava našeg šaha – naglasio je Matanović.

Komemoraciji su prisustvovale i delegacije Evropske šahovske unije i ŠS Crne Gore

Svetozar Gligorić preminuo je u 14. avgusta u Beogradu je u 89. godini od posledica moždanog udara.

Rođen je 2. februra 1923. u Beogradu. Posle Jurija Averbaha (stariji pola godine) bio je najstariji šahovski velemajstor u svetu. Tri decenije (1950. - 1980.) je bio čelni igrač reprezentacije Jugoslavije, koja je posle SSSR bila druga šahovska sila sveta. Odigrao je za nacionalni tim 544 partije. David Bronštajn izjavio je da je Gligorić treći igrač sveta iza Botvinika i Smislova.

Dugo je smatran najboljim šahistom sveta van Sovjetskog Saveza. Dao je i ogroman doprinos teoriji šaha. Tvorac je Mar del Plata varijante u Kraljevoj indijskoj odbrani i pojačanja u nekoliko sistema šahovskih otvaranja (Daminoj indijskoj, Španskoj partiji, Francuskoj odbrani…).

Autor je više od 20 šahovskih knjiga. "Meč stoleća", knjiga posvećena duelu Fišer-Spaski 1972. u Rejkjaviku za titulu svetskog prvaka, bila je svetski bestseler i prodata je u više od 400.000 primeraka.

Za doprinos šahu dobio je brojna priznanja: sportista Jugoslavije 1958. (JSL "Sport"), Zlatna značka grada Beograda 1973, Nagrada AVNOJ 1975, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden Nemanje prvog reda.

Bio je veoma uspešan novinar u Borbi, NIN i Radio Beogradu. Govorio je šest jezika.

Prošle godine izašao je kompakt disk sa 17 pesma koje je komponovao Svetozar Gligorić pod imenom „Kako sam preživeo 20. vek“.