Često je trener Čukaričkog Dušan Đorđević prethodne sezone isticao da mu nedostaje brzina u napadu, posle odlaska čak trojice krilnih igrača, Veljka Birmančevića, Vinsenta Ezea i Ibrahima Endijaea. Upravo iz tog razloga klub su pojačali uglavnom momci na tim pozicijama, među njima je i Norman Kempbel.

Prošle sezone ovaj momak rođen na Jamajci 24. novembra 1999. godine igrao je u Prvoj ligi Srbije za ekipu Grafičara, u 12 mečeva postigao je tri gola. Dobre partije preporučile su ga čelnicima kluba sa Banovog brda, a Kempbel je već postigao i prvi gol u belo-crnom dresu, u pobedi u prijateljskom meču protiv Radomlja (2:0).

- Odlično se osećam u Čukaričkom, saigrači su sjajni, lepo sam dočekan, svi su se potrudili da mi pomognu prilikom perioda adaptacije na novi klub. Sa šefom struke takođe imam odličnu komunikaciju, za sada je sve na vrhunskom nivou. Ne volim da u životu preskačem stepenike, idem korak po korak u karijeri, tako da je dolazak u Čukarički posle Grafičara odlična stvar za mene. U narednoj sezoni igraću u klubu koji je izborio plasman u Evropu, biće to veliki izazov – kazao je na startu razgovora Norman Kempbel.

Malo je nedostajalo da se Kempbel sa karipskog ostrva preseli na najveće evropsko, u Veliku Britaniju. Ipak, put ga je odveo u Srbiju.

- Bio sam pred potpisivanjem ugovora sa Votfordom, stvari su se ipak iskomplikovale nekoliko dana pre toga. Moj menadžer Ivica Pavlović predložio mi je da dođem u Srbiju, iskreno tada sam po prvi put čuo za vašu zemlju. Shvatio sam u tom trenutku da je nekad potrebno napraviti i korak ili dva nazad, da bi ponovo dobio šansu da napreduješ. Želeo sam da igrao, to je bilo najvažnije i odlučio sam da se oprobam u Srbiji.

Posle sezone provedene u Grafičaru Kempbelu je sve bilo mnogo lakše. Usledio je poziv Čukaričkog, a momak sa Jamajke se naravno dobro raspitao o, ispostavilo se, novom klubu u njegovoj karijeri.

- Naravno, našao sam informacije o klubu na Internetu, raspitao se takođe kod ljudi koji su mi bliski. Video sam da je reč o najorganizovanijem timu u ligi. Po dolasku u Čukarički u to sam sam se i lično uverio. Ovde je sve veoma profesionalno, saigrači i ja imamo sve uslove za napredak i dobre rezultate.

Kempbel je istakao i da Čukarički sada ima navijače na Jamajci.

- Moji drugari su uglavnom iz sveta fudbala, svi naravno znaju za Crvenu zvezdu, kad sam došao u Grafičar, njihovu filijalu, jasno im je bilo gde sam. Od prvog dana u Srbiji prenosim im svoja iskustva, svestan sam da bih na Jamajci imao znatno teži put do afirmacije. Radio sam naporno da bih stigao do Čukaričkog i sad ću se truditi da budem još predaniji da bih napravio dodatni iskorak. Zbog svega toga i reakcija mojih prijatelja bila je pozitivna. Prijatelji prate Čukarički na društvenim mrežama, u toku su sa svim dešavanjima u klubu, koji sada ima navijače i na Jamajci – nasmejao se Kempbel, koji se kratko osvrnuo na prvenac u dresu Brđana:

- Srećan sam zbog takvog početka, pa i zbog gola koji sam postigao. To bi za mene i moju poziciju u timu trebalo da bude normalno, tako da gledam samo ispred sebe, ne osvrćem se na prošlost.

Kempbel je potom pričao o svojim fudbalskim počecima.

- Počeo sam sa devet godina u fudbalskoj akademiji, iz koje sam prešao u jednu od najboljih srednjoškolskih ekipa. Tu sam naučio mnogo o fudbalu, u tom uzrastu naučio sam da koristim glavu, počeo sam da razumem igru. U seniorskom fudbalu sam od šesnaeste godine. Od malena sam maštao isključivo o karijeri profesionalnog fudbalera. Cilj mi je bio da postanem igrač i nisam razmišljao ni o čemu drugom. Nisam pokušao da radim ništa drugo, sjajna fudbalska karijera mi je bila san. Nisam još tamo gde želim, ali idem pravim putem, Čukarički je odličan korak na putu do cilja.

Brzina je jedna od osnovnih karakteristika ovog momka, a nekako je to i normalno za sportiste sa Jamajke. Naravno, neizostavna su i poređenja sa čuvenim sprinterom Usainom Boltom.

- Brzina definitivno jeste karakteristika sportista sa Jamajke, većina fudbalera iz moje zemlje koji igraju u Evropi su brzi. E sad, za fudbal sam brz, ali u poređenju sa atletičarima to je dosta drugačije. U Jamajci, tokom omladinskog perioda, igrači čak i treniraju sa atletičarima, pa krilni igrači u tom uzrastu i nauče kako da trče.

U Čukaričkom će Kempbel imati priliku i da odigra prve mečeve u evropskim kupovima, konkretno u kvalifikacijama za novouspostavljenu Ligu Konferencija.

- Ta takmičenja pod ingerencijom UEFA su poseban izazov za svakog igrača. Imaćemo priliku da skrenemo pažnju na sebe i van granica Srbije, ali i da podignemo nivo igre, što bi se potom odrazilo i na domaće prvenstvo. Jeste Liga Konferencija treća po rangu, ali ima vrlo kvalitetnih ekipa, da bismo se plasirali u grupnu fazu biće nam potrebno dosta rada, kvalitet svakako posedujemo.

Kembel je prethodne godine postao i reprezentativac Jamajke, igrao je za nacionalnu selekciju u dva duela protiv Saudijske Arabije. Krilni fudbaler se sada nada ponovnom pozivu selektora.

- Igrao sam dve utakmice za nacionalni tim, ali nisam igrao u Japanu protiv Srbije. Imao sam tada određenih ličnih problema. Neću biti u konkurenciji ni za naredne izazove, ali se nadam da bih mogao da budem deo tima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Čukarički je klub u kojem ću moći da učim, da unapredim igru. Takmičiću se u višem rangu i verujem da bi to moglo da utiče da se vratim u reprezentaciju.

Na kraju razgovora Kempbel je pričao kakve utiske je stekao o Beogradu i Srbiji.

- Beograd je divan grad. Često izađem noću i uživam u svim svetlima i lepotama grada. Što se hrane tiče, probao sam samo ćevape od srpskih jela, dobri su, ali nisam još probao neke druge domaće specijalitete. Devojke su takođe prelepe, a ljudi izuzetno srdačni. Dešava mi se da mi se jave ljudi na ulici, pozdrave me, a iako nisam previše druželjubiv, sa zadovoljstvom im odgovorim. Smatram to profesionalnom obavezom, ali i zadovoljstvom. Za sada ne pričam srpski, za mene je to vrlo težak jezik. Znam neke reči, a naravno prve koje sam naučio su psovke – nasmejao se Norman Kempbel.