Vojkan Rajčić, trener Timoka - foto: FK Timok 1919/lična arhiva

Kraj druge utakmice baraža za popunu Prve lige Srbije u Zaječaru označio je veliku radost za igrače domaćih i trenera Vojkana Rajčića, koji se našao na rukama, na radost preko hiljadu vatrenih pristaluca. Za dve sezone, Timok 1919 se od Zona "Istok" vinuo do Prve lige Srbije, što je malo kome uspelo. Potrošena je ogromna energija, nastalo je emotivno i fizičko pražnjenje, kao da su na trenutak zaboravili na sve izazove u protekla četiri meseca. 

Prvo je trebalo na "Istoku" osvojiti naslov u konkurenciji nekoliko upornih i kvalitetnih pratilaca. U jednom trenutku stekli su prednost dovoljnu za opuštanje i umalo da ih skupo košta. Tvrdnja da je u pitanju kriza rezultata, a ne igre, zamor, ili šta već, učinila je svoje i rival iz Popovica se opasno približio. Trgli su se na vreme, prikupili dodatnu snagu i pobedili, doduše na ruku im je išao rezultat direktnog konkurenta. Osvajanje titule bilo je samo prvo poluvreme duge utakmice koja se juče okončala. Žreb im nije išao na ruku, i izvukli su, na prvi pogled, najtežeg rivala, ali ih to nije previše pogodilo i počela je uspešna operacija osvajanja Prve lige.

Vojkan Rajčić je danonoćno provodio svaki trenutak u analizi, tražeći slabe tačke rivala, pripremajući kontra mere na taktičkom planu. Detaljno je pidvrgao analizi svakog pojedinca, svaki propust, dobar potez, ništa nije prepustio slučaju. Znao je kako treba animirati svakog igrača, usaditi  im veru da je sve moguće. Znao je s čim raspolaže, kolike su im mogućnosti, dometi.

Taktika je, tvrdi on, bila ključ svega, međusobna komunikacija takođe. Teško je bilo zaboraviti pobedu iz Požege i u glavama igrača saznanje da je sve gotovo, tako da se u prvom poluvremenu nije videla energija iz prve utakmice. Razgovor i suočavanje sa samim sobom i evidentiranje uočenih slabosti u poluvremenu dalo je rezultat. Velika podrška prvi put prisutnih navijača dala im je krila, tako da ih ni vođstvo rivala nije pokolebalo.

Rajčić je stručnjak koji sebe nikad ne stavlja u prvi plan, skromnost je njegova vrlina. I pored najvećeg uspeha u karijeri, ostao je smiren, još pod tenzijama svega preživljenog, nekako po strani. Takav je Vojkan, zahvalan klubu što mu je ukazao poverenje, i omogućio da uradi nešto tako veliko, koje će biti upisano zlatnim slovoma u analima kluba. Poslu se ceo predaje i sve je podređeno fudbalu, tako i svakodnevni ritam življenja. Uvek leže u isto vreme, ranije, ali je juče napravio presedan i ostao da  slavi sa igračima, rukovodstvom i navijačima iza ponoći. Na obnovi licence dobio je priznanje i mogućnost da održi predavanje na temu animiranja igrača. Ukoliko ostane na klupi zaječarskog prvoligaša, što se podrazumeva, zbog kontinuiteta,  ispuniće uslov za dobijanje nacionalne pro licence. Vojkan i fudbaleri su uradili nešto veliko, na redu je potez merodavnih.