Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images

Fudbalska Srbija je u 20. veku dala na desetine velikih autentičnih fudbalera i jako je nezahvalno i prosto nemoguće realno pogoditi sve ukuse i istaći, po apsolutno pravednom redosledu, sva imena koja su za sobom ostavili najveći trag. Ni statistika i medalje, ne igraju, u narodu presudnu ulogu.

U prvoj polovini 20. veka, istoričari tvrde da su beogradske dame, najviše iza zavesa kibic-fenster prozora čekale kad će ulicom proći veliki, sa talasastom kosom naočiti crnjomasti pisac Miloš Crnjanski i fudbaler Blagoje Moša Marjanović. Moša je bio božanstvo i u to vreme tri puta najbolji strelac prvenstva ondašnje Jugoslavije. Sadržaj filma "Montevideo, Bog te video" sve to i potvrđuje.

Odmah posle Drugog svetskog rata srpski narod se počeo diviti prvoj, od pet "Zvezdinih zvezda" Rajku Mitiću i na stadionu i po ulicama pevati "Rajko, majko", a nedugo zatim deca su trčala ulicom za velikim driblerima Dragoslavom Šekularcem i Milošem Milutinovićem, "Plavom Čigrom".

Odlaskom Šekija i Miloša sa scene, pristiže nam i u svaki dom se useljava virtuozna tehnika Dragana Džajića, dok Velibor Vasović uzastopno, nekoliko godina, skuplja pehare sa Partizanom, Zvezdom i Ajaksom. Narod aklamativno, od svih pobrojanih, za najboljeg bira Dragana Džajića, a nekako u nepravednoj senci ostaje najtrofejniji srpski fudbaler svih vremena, Vladimir Jugović. Dragana Stojkovića Piksija povrede, u zenitu karijere, sprečavaju da se popne na sam vrh. Statistika jeste i nije sve. Slobodan Santrač je najbolji srpski strelac, svih prvenstava, ali nije uspeo da se izbori za standarno mesto u reprezentaciji. Čak mu ni broj postigntih golova nije u tome pomogao.

I onda je došao 21. vek i nova velika imena: Nemanja Vidić, Branislav Ivanović, Nemanja Matić, Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović...

Nemanja Vidić "čovek stena", poput Velibora Vasovića, skuplja pehare, a u stopu ga prate Branislav Ivanović i Nemanja Matić. Aleksandar Mitrović se "rve" sa protivnicima, stavlja glavu na kopačku i postiže najviše golova. Međutim, kao i u slučaju Dragana Džajića, narod i deca najviše emocija pokazuju prema virtuoznosti, driblinzima, golovima i asistencijama Dušana Tadića. On je igrama u reprezentaciji Srbije i Ajaksu, najviše pobrao aplauza i obeležio 21. vek, od svih srpskih fudbalera u poslednje dve decenije. Njegov gol i pružena igra protiv velikog Reala nosi, između ostalog, mnogo poena. A to nije sve.

Autor: Svetozar Čiča