Detalj sa utak Metalac - Vojvodina (foto: fkmetalac.rs)

Premijerna utakmica 14. kola Linglong Superlige, između Metalca i Vojvodine, koja je odigrana u petak, i dalje je tema stručne i šire fudbalske javnosti. Ne bez razloga. To što se moglo gledati na stadionu Metalca svih 90 minuta tačno je ono što bi svi ljubitelji ovog sporta mnogo češće želeli da viđaju na borilištima, posebno elitnog ranga takmičenja - fudbal, u pravom, izvornom smislu, onakav kakav bi trebalo da bude iako ga sve manje ima.

Obe ekipe pokazale su sjajno izdanje, sa očiglednom željom da igraju otvoreno, bez mnogo kalkulacija, na istoj ravni, ne razmišljajući o protivniku kao o favoritu ili autsajderu. Zaista, niti je Lalatovićeva Vojvodina sebe videla kao favorita, niti je Lazetićev Metalac mislio da je inferioran; dakle, borba viteških rivala koji nisu štedeli od slobode u igri na uštrb povoljnog rezultata. Svi su rizikovali, i svi su dobili; a ponajviše publika kraj malih ekrana, pošto je ArenaSport iskusno procenila da poklonici fudbala ne bi smeli uživo da propuste celu utakmicu sa ovakvim predznacima u najavi:

Metalac 7 utakmica bez poraza, najveće iznenađenje prvenstva, i to sa najmlađom ekipom u ligi; Vojvodina u vrhu tabele, samo s dva poraza u 13 kola i najviše postignutih golova posle Zvezde. I nisu razočarali. Domaćin je imao bolju igru i veći posed, ali i više golova u svojoj mreži do same završnice. Gost je vodio 1:3, zahvaljujući padovima koncentracije Metalčeve odbrane, sve do 86. minuta, kada najpre na 2:3 smanjuje Savo Arambašić, da bi hladan tuš za Novosađane otvorio Nikola Grbović u devedesetom, za konačnih 3:3.

Dvadesetdvogodišnji Čačanin, Grbović je praktično Metalčevo dete, još od omladinaca, koji se, posle rutinskih pozajmica, vratio da bude prvotimac među Lazetićevim „bebama“. Igra centralnog levog, dešnjak je, sa jedanaesticom na leđima.

- Ušao sam kada smo postigli drugi gol i nisam gubio nadu da ćemo preokrenuti ili izjednačiti. Cela ekipa je verovala. Kada treniramo često igramo preko tog devedesetog minuta, vežbamo baš takve situacije, i to se prenosi na teren, ne padamo psihički. Svi znaju da godinu i više nismo izgubili na našem terenu, ali nije nam to posebna obaveza, nema pritiska zbog toga. Vojvodina je sigurno htela da nam prekine niz, ali naša vera u to što radimo opet nam je donela bar bod, iako smo posle utakmice malo i žalili što nismo uzeli sva tri. Greške, zbog kojih smo primili golove, ispravićemo sigurno posle dobre analize svega – naveo je Nikola Grbović

Strelci Grbović i Arambašić su džokeri s klupe, rešenja koja je trener plavih Žarko Lazetić toliko dobro pripremio, da su se u poslednjih nekoliko utakmica protivnici Metalca opekli više na njegove taktičke izmene, nego na sve opasnosti prve postave. Ako jaka klupa i golovi za pobedu ili remi u samim završnicama, pa čak i nadokanadama, ne govore dodatno o novom kvalitetu ovog kluba, onda ne znamo šta govori. Trenera Lazetića pitali smo kako uspeva da održi psihološku i tehničku stabilnost igrača do samog kraja, nešto čime se srpski fudbal inače ne odlikuje:

- Treniramo, pored ostalog, upravo takve trenutke, uveli smo da i to bude deo mikrociklusa. Od prvog dana se trudimo da igračima usadimo to da se golovi daju u prvom isto kao i u poslednjem minutu. Praktično, svaki minut igramo kao da je devedeseti. I to daje rezultate. Sve to potiče iz dobrog ambijenta u Metalcu, nema tu neke velike tajne, osim žestokog rada. Onda je stvarno svejedno da li je prvi ili poslednji minut - kaže uspešni strateg Metalca.

M. Mijatović