Petica za peticu - foto: Instagram/ŽKK Stara Pazova

Zemljoradnički hleb ima "sedam kora", rudarski nastaje još teže pa broji devet, a u "pekari" ŽKK Stara Pazova nastaje onaj sa jednom koricom. Tačnije rečeno Koricom.

Petnaestogodišnja Slavica Korica je u detinjstvu na pitanje koju lutku želi na poklon odgovarala sa "košarku!", a pošto takvo čudo ni tada, pre desetak godina, nije postojalo, a ni danas ga nema, uzela je loptu u svoje ruke s namerom da postane lutka sa naslovne strane nekog košarkaškog časopisa. Ili, ako ništa drugo, tema bar jedne priče. Možda i više njih. Jer, šampionske priče imaju više nastavaka, a Slavica želi baš to da postane - velika šampionka.

Prve basketaške zaveslaje načinila je u Dunavu iz Starih Banovaca.

S obzirom u kakvom vremenu živimo, kad se i prethodni minut opisuje sa "kad je to bilo", može se reći da je sportom počela da se bavi u daljoj prošlosti, iako se stiče utisak da se to desilo juče.

Čigrasta devojčica je košarkašku igru doživljavala onako kako dolikuje deci - kao igru, vrteći se od jednog do drugog koša, sanjajući trenutak kada će udicu zvanu lopta zabaciti pravo u mrežicu.

Malim koracima do velike karijere - foto: Instagram/ ŽKK Stara Pazova

Kao jela među borovima, Slavica Korica je od strane svojih trenera dobijala priliku da igra i sa dečacima. Istina je da je to bilo neobavezno, na treninzima, ali nema veze. U protokolima to nije zapisano, zato jeste u ovoj priči. Jurila je kući iz škole da bi školsku, svakako sebi dragu torbu, zamenila još dražom - sportskom.

Tako su godine prolazile. Trening za treningom, koš po koš, povremeno razočarenje zbog nečeg neučinjenog tokom stasavanja na parketu i redovno zadovoljstvo zbog postignutog na njemu.

Smenjivala su se osećanja, radost posle pobede, tuga nakon poraza, međutim, ovo drugo je brže prolazilo, jer loše pre ode u zaborav. Bila je to dobra lekcija da se iz poraza uči kako se pobeđuje naučilo. Uostalom, kao u svakodnevnom životu.

Nekog mama nagradi čokoladom zato što nije razbio komšijin prozor a mogao je, pojedince zbog lepih očiju, a Slavicu je život na terenu "častio" napretkom u karijeri. Pošto je dovoljno talasala u klubu sa sremske obale Dunava, postala je novo lice u ženskom pogonu kolektiva iz Stare Pazove.

Simbolično, na polovini puta od Beograda do Novog Sada, nedaleko od pruge, Korica je prešla na kolosek koji je vodi ka seniorskoj konkurenciji. Pionirka ŽKK Stara Pazova polako dobija šansu i u starijim kategorijama. "Kvari" im prosek kad su godine u pitanju (kako je lepo biti mlad!), a popravlja statistiku.

Košgeter nije. No, zna se šta donosi trijumf - odbrana!

Iz tog razloga, dok neki kradu lopte po prodavnicama, Slavica ih na utakmicama "krade" iz ruku svojih protivnica. Bez rukavica, ali kao nekad Geri Pejton zvani "Rukavica" na NBA terenima. Krajnje vešto.

Ujedno "krade zanat" od starijih, iskusnijih i boljih od sebe. Za sada boljih. Tako se stiže do vrha. Na taj način se postaje pravi, a mladi plejmejker družine iz sremske ravnice ide pravim putem. Onim koji vodi do zvezda.
Ostaje samo da ih dohvati...

Piše: Dragan Stojić