Foto: Dušan Tadić, AFC Ajax Amsterdam

To više niko ne može da porekne, ime Dušana Tadića je trajno upisano velikim slovima u istoriju slavnog Ajaksa, ali i srpskog fudbala. Osim svojim genijalnim roling-driblinzima, Tadić je uzor mladima i u svemu drugom. On nije "gladan" jeftine medijske pažnje, poput mnogih drugih fudbalera koji se ističu igrom, ali i povremenim skandalima, aferama, tetovažama, ne bi li na dodatni način privukli svetla reflektora na sebe i svoje okruženje. 

Tadić je postupno gradio mit o sebi, o čemu najbolje svedoče i ove dve njegove fotografije sa naslovnice ovog teksta. 

Njegove sajle i pločice, po telu, nisi nikle preko noći i na veštački način, što bi za mnoge druge bilo pogubno, jer se preko noći i ne može postati novi Tadić, sedeći u teretani i veštački pumpati mišiće svaki dan. To bi mnoge usporilo, a u ogledalu bi samo imali lažnu sliku svojih mogućnosti. Tadićeve sajle i pločice su plod sistematskog rada, integrisanog sa onim na terenu i u radu sa loptom, jer je nekad preteran rad, kao nerad. Njegovi mišići su vretenastog  oblika, a ne oblog kao kod sumo rvača ili dizača tegova. Programirani su za fudbal. To svi mladi fudbaleri moraju da imaju na umu koji žele slediti Tadićev primer. 

Njegov privatan život je daleko od očiju javnosti. Ne paradira po televizijskim studijama i društvenim mrežama, nudeći svoj model, kao jedini put uspešnosti. Do krajnjih granica pristojnosti je odnegovao i svoje pojavljivanje u javnosti. Sve govori na terenu i sa loptom. Put Dušana Tadića je put uzornosti i pozitivnog primera. Treba ga slediti, što mladi već, uveliko, čine, na Tadićev, ali i svoj način, u čemu je i poenta ovog kratkog stručnog osvrta. 

Autor: Svetozar Čiča