Osvajač prve Evrolige, beogradski Partizan! Na današnji dan, 1992. godine, crno-beli su se našli na krovu Evrope! U istanbulskoj dvorani "Abdi Ipekči", Partizan je dva dana ranije savladao Filips iz Milana i na red je došlo veliko finale protiv favorizovanog Huventuda. 

Osam sekundi pre kraja meča, španski tim je poveo sa 70:68. Slaviša Korpivica je izveo loptu ispod koša, a put večne slave je krenuo Aleksandar Saša Đorđević...Tri sekunde pre kraja, naskok, šut za tri poena, šut za najsvetliji trenutak u bogatoj istoriji košarkaškog kluba Partizan...svi su za trenutak zaćutali, dok nije postalo jasno - VREME JE ISTEKLO, PARTIZAN JE ŠAMPION EVROPE! 

Bio je to trenutak koji je doneo najveći uspeh u istoriji srpske klupske košarke! 

Ekipa je bila mlada. Sa svega 21,7 godina u proseku, crno-beli su tokom sezone 1991/92 odigrali samo jedan meč na domaćem terenu. Zbog rata, drugi dom Partizana, bila je španska Fuenlabrada. Sa klupe, ekipu je predvodio mladi trener Željko Obradović koji je radio pod budnim okom profesora Aleksandra Nikolića i potpredsednika Dragana Kićanovića. Budući legendarni asovi evropske i svetske košarke, te godine nisu bili svesni onoga što danas čitav košarkaški svet zna. Te 1992. godine, kreirali su jednu od najlepših košarkaških priča svih vremena. 

KK Partizan, sa ponosom obeležava dan svog najvećeg uspeha uz veliku i večnu zahvalnost svojim domaćinima iz Fuenlabrade, mesta u kojem su se crno-beli osećali kao kod kuće. Dvadeset i osam godina je prošlo, a podvig iz Istanbula služi generacijama kao inspiracija i potvrda da su čuda moguća, ukoliko istinski verujemo u njih! 

Partizan – Huventud 71:70 (40:34) 

Partizan: Đorđević 23, Danilović 25, Lončar 2, Stevanović 6, Šarić, Rebrača, Šilobad 4, Koprivica 4, Dragutinović 2, Nakić 5.

Huventud: Ruf, R. Đofresa 8, T. Đofresa 18, Viljakampa 13, Pardo, Tompson 5, Prisli 20, Morales 6, Martines, Ljorens.

(Foto: Arhiva)