Sada već davne 1999. godine osnovan je Ženski košarkaški klub Kraljevo. Bila je to nova tvorevina u gradu koji se dičio košarkaškim uspesima, koji je iznedrio tri NBA igrača, veliki broj trenera i reprezentativaca i koji je imao istoriju i ženske košarke. Stariji pamte prvu generaciju košarkašica Sloge, srednja generacija pamti osamdesete godine prošlog veka i virtuoznu igru Bojane Milošević, kasnije zlatne reprezentativke,a onda je „poslednji mohikanac“ bila Slađana Komatina. Posle toga je ženska košarka nestala, ali na pomenutim temeljima tradicije nastao je ŽKK Kraljevo. Kao najmlađi sportski kolektiv u to vreme u gradu na Ibru, igračice su dobile nadimak „malene“ i počele su da se ispisuju neke nove stranice istorije magične igre pod obručima u kraljevskom gradu. Danas, 21 godinu kasnije, košarkašice Kraljeva osvajaju Kup Srbije, na parketu veliko slavlje, najviše se raduju Tatjana Živanović, Aleksandra Račić i kapiten Tamara Bajić. Njih tri su bile osnova kluba koji je počeo te 1999. godine. Sa njima je tada bila i Nevena Jovanović, zlatna reprezentativka Srbije, rođena Kraljevčanka koja je posle finala u Surdulici delila priznanja. Sve pomenute i još neke koje nismo pomenuli, ali su isto tako važne za razvoj kluba, lile su pobedničke suze, jer je Kup bio satisfakcija za sve što su prošle u protekle dve decenije.

Zaista je ovaj trofej prava satisfakcija. Od početka treniranja u ŽKK Kraljevo smo imale želju da jednog dana budemo prvaci, da osvojimo Kup, da ispišemo nove zlatne stranice košarkaške istorije našeg grada. I evo, dogodilo se. Presrećna sam. Živela sam za ovaj dan, ne znam šta se dešava, još uvek nisam svesna šta smo uradili i koliko je to veliko – kaže Tamara Bajić kapiten ŽKK Kraljevo.

Finale sa R. Koraćem je bila posebna priča. „Malene“ su se izdigle iz pepela i pobedile tim koji je skoro 40 minuta bio u vođstvu.

Na rukama saigračica posle osvajanja Kupa - Tamara Bajić

Mi smo na finalni turnir došle kao apsolutni favoriti. U nacionalnom šampionatu smo imale samo jedan poraz, u Kupu smo izbacile branioca trofeja C. zvezdu, sve je govorilo da je trofej naš. Ležerno smo ušle u finale, bilo je i treme, jer za mnoge je ovo bila prilika da osvoje prvi trofej. Nismo odigrale dobro, Korać je bio bolji, ali smo podigle radnu temperaturu kada je bilo najvažnije. I zasluženo pobedile. Znate, pobednike svi pamte, kako se igralo pada u zaborav. Kraj je bio šokantan, obuzela me je neka jeza posle zvuka sirene, tu je bio i onaj koš sa pola terena Beograđanki posle isteka vremena. Trenutak kada mi je Predrag Danilović predao pehar pobednika Kupa „Milan Ciga Vasojević“ pamtiću ceo život.

Proverena košarkašica se posle Kraljeva dokazala i u domaćim i inostranim klubovima. Iza sebe ima mnogo osvojenih trofeja, bila je i najbolja sportiskinja grada Kraljeva. Ipak...?

Ovo je najveće i najdraže priznanje. Ovaj trofej je nešto posebno, dok sam počinjala da treniram maštala sam da podignem pobednički pehar. Za moj klub, za moj grad, za naše navijače. Neopisivo! – uskliknula je popularna Taša i nastavila. - Vanredno stanje je prekinulo prvenstvo, zaslužile smo i titulu, dominirale smo celu sezonu. Videćemo kakvu će odluku doneti čelni ljudi KSS.

Letos je Tamara Bajić najavila završetak karijere. Nije bila ni licencirana, trenirala je mlađe selekcije u klubu i pratila mečeve prvog tima kao navijač.

Ubedili su me da se vratim, da odigram ovu sezonu. kao da su znali da je to ona prava. Bilo mi je teško, ali sada volim što sam se predomislila. Najbolji završetak karijere, sa torfejom u rukama, da zaokružim priču. Imam 33 godine, dugo sam na parketu, nisam više spremna za sve napore. Kačim patike o klin, biću i dalje u klubu, radiću sa decom i maštati da jednog dana neke od njih osvoje pehar za Kraljevo. Kao mi sada – zaključuje Tamara Bajić, kapiten ŽKK Kraljevo.

Kraj karijere garniran trofejom - Tamara Bajić u akciji

Pored igračica, sa posebnim emocijama je pobedu u finalu Kupa doživeo Tamarin otac, Dragan Bajić. Osnivač ŽKK Kraljevo, trener, predsednik, vozač, maser... bio je sve i dočekao trofej. Zagrljaj oca i ćerke na kraju svečanosti u Surdulici nije mogao da promakne očima novinara, nije se znalo ko više plače od sreće i uzbuđenja.

SRPSKA BOLONjA, OPET!

U danu kada su „malene“ osvojile Kup, košarkaši kraljevačke Sloge su pobedom u Nišu, četiri kola pre kraja overili plasman u KLS. Posle dve godine se klub sa Ibarskog keja vraća u elitu, tamo gde mu je i mesto. Najavljuje to bolje dane košarke u gradu na Ibru, gradu koji je zbog magične igre pod obručima dobio nadimak „srpska Bolonja“.