Edin Ferizović - Beko (žuti dres) - foto: lična arhiva

Edin Ferizović - Beko iz Jošanice, sa 42 godine je najstariji aktivan igrač u sve četiri grupe srpskih liga pa i šire. Ni u petoj deceniji života ne pomišlja da okači kopačke o klin i igraće, veli, dok njegovo telo bude posedovao dovoljno energije da se ravnopravno nosi sa znatno mlađim rivalima.

- Kad ne budem mogao sam ću otići. Ne želim da živim od stare slave i zauzimam mesto u timu nekom od talentovanih momaka, koje sam uvek podržavao.  Bog mi je dao zdravlje, povrede su me zaobišle i osećam da u meni još ima energije i žara da odigram na željenom nivou bar još nekoliko godina - kaže večiti mladić pazarskog fudbala.

Svojevremeno se na poziv sportskih prijatelja iz Pazara, vratio se iz niškog Sinđelića i sa grupom istomišljenika pokrenuli su Jošanicu iz učmalosti, dali joj novi zamah i energiju i označili početak ’’zlatnog doba’’ pazarskog srpskoligaša. Osvojili su naslov u Zoni Morava i plasirali se u Srpsku ligu Zapad gde igraju drugu uzastopnu sezonu. Tajna uspeha Jošanice, Ferizovuić objašnjava rečima: - Svi dišemo kao jedan. Odlikuje nas veliko zajedništvo i posvećenost jednim drugima. Posebnu pažnju posvećujemo mladim i perspektivnim igračima. Zbog njih toliko dugo trajem, jer želim da im prenesem svoje ogromno iskustvo i znanje. Upravo u Jošanici su se afirmisali Delimeđac, Marolac, Plojović, Ertan... i nastavili uspešnu karijeru u našem prvoligašu. U postojećem sastavu talentom se izdvajaju Zimonjić i Brunčević i po kvalitetu su već prevazišli srpskoligaški nivo - naglašava Ferizović.

Afirmacija Jošanice ne bi bila moguća bez nesebične pomoći doskorašnjeg glavnog sponzora Dina Gicića, sportskog direktora Jakupa Suljevića i sekretara Semira Gusinca. Upravo njima, navodi naš sagovornik, pripadaju zasluge za postojanost kluba, finansijsku nezavisnost i uspešno poslovanje...

Beko, kako ga svi iz milošte oslovljavaju, počeo je ozbiljnije da se bavi fudbalom sa 18 godina u Novom Pazaru, gde svaki mladi igrač mašta da jednog dana zaigra. Silom prilika, počeo je kao zadnji vezni, da bi kasnije zauzeo štopersku poziciju koja ga je proslavila širokom fudbalskim prostorima.

- Moji su se snovi ostvarili kada sam obukao plavi dres i dobio priliku da zairam sa mojim dotadašnjim fudbalskim idolima. Ovde sam se afirmisao, skrenuo pažnju na sebe i zainteresovao druge klubove. Poziv drugoligaša Dinama nisam mogao da odbijem i u Pančevu sam proveo dve prelepe godine - seća se Beko svojih početaka. Odlazak u Belasicu iz Struge označio je početak internacionalne karijere, koja će ga odvesti u nama manje poznat albanski fudbal. Tokom dve sezone nastupao je za četiri albanska kluba: Apoloniju, Tomori, Škubini i Besu. - Sa Besom sam igrao kvalifikacije za Ligu Evrope protiv slavnog Olimpijakosa, čije su zvezde u to vreme bili Bravo, Mareska, Mitroglu, Koleba... To je bio vrhunac moje karijere i događaj koji ću pamtiti celog života - seća se sa setom lepih trenutaka iz Albanije.

Usledio je povratak u zemlju i godinu i po dana proveo je u niškom Sinđeliću, gde je ostavio veliki trag i stekao prijatelje za ceo život. Svuda gde je igrao ostao je upamćen kao oličenje poštenja i dobrote i zato ima brojne prijatelje u svakom delu naše zemlje, sa kojima je ostao u prisnom kontaktu. Za njega je svako brat, bez obzira na versko i političko opredeljenje. Smisao njegovog života, pored porodice, bio je i ostao fudbal, u kome će ostati kao igrač, a kasnije trener.

Ferizović potiče iz sportske porodice. Otac Brahim - Vlaja je bio profesionalni bokser, osvajač "Zlatne rukavice", balkanskih medalja... Još se pamti njegova epska borba sa slavnim Marjanom Benešom, koga je obarao na pod. Ćerka Hana se uspešno bavi odbojkom u Novom Pazaru.