Uspešno dokazivanje u Finskoj

Prebogata fudbalska karijera je Miloša Josimova (35), koji se, evo, drugu godinu dokazuje u Finskoj, tačnije u Kokkolan Pallo Veikot. Po svemu sudeći – sa uspehom! Kao i mnogo puta do sada, „voditi razgovor“ s Josimovim vrlo je lako, bez obzira na udaljenost od više hiljada kilometara. Jednostavno, preko „čudesnog vibera“ pošalje se poruka s pitanjima: Joske, kako je? Šta ima novo? Molim te, napiši nešto: prostor ti je neograničen! U najkraćem mogućem roku stiže odgovor! I, tako, godinama, bez obzira da li igra u Bačkoj, Slovanu iz Bratislave ili u „nekadašnjem“ pećinačkom Donjem Sremu...

- Posle odličnih igara u finskom Kupu i šlasmana u polufinale, nismo očekivali loš start u Ligi – počinje Joske – Par povreda, nesrećno izgubljenih utakmica na startu i ostali smo prikucani na začelju. Ceh je, na žalost, platio trener, koji je inače bio u klubu sve vreme mog boravka. Ekipu je privremeno preuzeo pomoćnik i malo nas „zategao“, te smo počeli bolje da igramo, a samim tim i rezultati su počeli dolaziti. Izgledamo mnogo bolje na terenu, dobili smo dve utakmice, uz dve nerešeno odigrane, pa smo se, konačno, pomerili sa začelja. Prošlog vikenda imali smo direktan okršaj sa glavnim konkurentom VPS-om. Pobedili smo 2:1 i pobegli im tri boda. Mnogo nam to znači na polju samopouzdanja, jer smo, konačno, van zone koja vodi u niži rang. Prava borba nam tek predstoji. Očekujemo uskoro i imenovanje novog trenera, jer pomoćnik koji nas trenutno vodi nema potrebnu licencu, te je samo privremeno prvi trener. Za koji dan počinje prelazni rok, te se očekuje par pojačanja. Ostaje žal što smo u polufinalu Kupa, i pored vođstva od 2:0, na kraju izgubili i to golovima u nadoknadi vremena.

Josimov analizira i svoje igre.

Miloš Josimov

- Igram standardno ove sezone, ali, ne mogu reći da sam prezadovoljan, jer je klub dugo tavorio na dnu. Srećom, kako prvenstvo odmiče tako tim diže formu, ali i ja igram sve bolje. Usled promene formacije i prelaska na igru sa tri štopera, promenio sam i ja poziciju, pa sada igram jednog od štopera u defanzivnoj liniji. Nedostaje mi malo igra na levom boku i više učešća u završnici akcija. Međutim, proilagodio sam se mestu na kojem sam nekada i igrao. Najbitnije od svega je da zdravlje služi i da nemam povreda. Iako sam ušao u 35 godinu, odlično podnosim sve napore i u meni ima još želje za treninzima i fudbalom. Voleo bih da ostanem u Finskoj do kraja karijere. Zašto da ne – i posle toga! Prija mi zemlja, ljudi, miran i bezbrižan život bez tenzija...Naravno, nedostaje mi porodica i prijatelji. Srećom, moderne tehnilogije su nam omogućile vizuelan kontakt, pa je mnogo lakše. Uz mene je i supruga, pa je i s te strane dosta lakše.

  Nepotrebno je isticati da Miloš Josimov prati fudbalska zbivanja u Srbiji, Sremu...

- Naravo da sam obavešte koje su ekipe u viši rang, a koje ispale. S posebnom pažnjom pratim zbivanja u bivšim klubovima. Nije mi drago što je Bačka ispala, ali mi je drago što se Pećinci „vraćaju na fudbalsku mapu“. Mislim da zaslužuju barem Vojvođansku ligu, ako ne i više od toga. Najbitnije je, za početak, stabilizovati se, a onda pokušati i nešto više. Sticajem okolnosti ispratim dosta i Partizan iz Vitijevaca, gde je dugi niz godina zdrava fudbalska priča, kao i moj Graničar iz Obreža, koji se stabilizovao posle godina tavorenja. Kroz karijeru sam igrao sa mnogo dobrih momaka, s kojima sam i dalje u kontaktu. Žal postoji što ne možemo češće da se viđamo, ali, prenosimo svoja iskustva preko telefona i društvenih mreža.

  Eto, to je Miloš Josimov.