Svim srcem uz Sremac

Razvoj događaja u Opštinskoj ligi Ruma – Irig samo je potvrdio ono što se i očekivalo: Sremac iz Dobrinaca je od samo starta „zaseo“ na lidersku poziciju, koju nije ispuštao do poslednjeg kola. Poslednja pobeda nad Fruškogorcem iz Malih Radinaca bila je samo „šlag na torti“. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, Sremac je uspeo da se plasira u viši rang. Opšte je poznato da je „inicijator fudbalske renesanse“, i ne samo nje, u ovom mestu prota Đorđe Pavlović.

  - Ovdašnji fudbaleri su sve moja deca, đaci sa veronauke - kaže prota Đorđe, a o fudbalu „uvek u jednom dahu“ – U ovom mestu sam skoro dve decenije i zajedno smo odrastali: moja deca, đaci, sa mnom – ja sa njima! Pre nekoliko godina obratili su mi se pojedini igrači sa želom da im pomognem. Nekoliko puta su pokušavali da se domognu višeg ranga, ali nikako da naprave odlučujući iskorak. Godinu, dve, sam ih pratio, više sa strane i gledao šta se dešava u klubu i oko njega. Video sam gde škripi. Pre svega – nedostatak autoriteta i ozbiljnosti u radu. Okupili smo 64 domaćina iz sela u Skupštinu kluba i dogovorili se da svako mesečno da po 1.000 za klub. Uz pomoć naše mesne zajednice sredili smo teren za igru, koji je bio u katastrofalnom stanju, a nalazio se na divnom mestu – popularnoj Dudari. Jedna od najstarijih dudara ne u Sremu, već i daleko šire. Kada smo sredili teren, okrenuli smo se dudovima, koje smo malo osvežili, okresali i podkrečili. Trudio sam se da uvek budem prisutan na radnim akcijama, kada su se sređivale klubske prostorije i okolina. Jednostavno, kada niste prisutni, slabo se radi. Obraćali smo se i Opštini za pomoć. Njihove reči su bile: „Hajde, počnite! uradite nešto!“ I kada su videli da smo započeli ozbiljnu priču, usledila je pomoć od 2.000.000 dinara. Trebalo je domaćinski iskoristiti sredstva: svlačionice, novi tuševi, ekonomat, kosačica za košenje... Sticajem okolnosti, moj prijatelj, gospodin Jaroslav Stupavski, ugledno privrednik, zavoleo je naše selo. Pomogao je oko uređenja našeg hrama u selu. Inače, gospodin Jaroslav Stupavski je venčani kum Savi Miloševiću, te je i njega doveo u Dobrince. Savo nam je poklonio dva divna kompleta za igru, što nas je izuzetno iznenadilo i dalo još više podstreka za rad. Napravili smo ekipu, ali smo se pitali šta nedostaje da bi bila još jača. A to što nedostaje morali smo naći na strani. Dakle, prvo smo osnovali Skupštinu kluba, pa Upravni odbor, na čije čelo smo postavili ozbiljnog čoveka i domaćina, Dušana Radovca za predsednika. Jasno nam je bilo da je suština uspeha rad sa ljudima. A to može samo neko „od reči i autoriteta“.

  Često prota Đorđe, u svojim razgovorima ističe da klub mogu voditi „pre svega, domaćini, koji ne smeju previše zavoleti fudbal!“.

 - Malo je čudno, ali je tako – nastavlja prota Đorđe Pavlović – Moj prijatelj Stupavski je znao da kaže: „Proto, to je lepo što radiš, ali vodi računa: nemoj mnogo da zavoliš fudbal. U malim sredinama, ljudi mnogo žele i tada nastaju problemi“. Kada smo preuzeli klub, zatekli smo dug od 400.000 dinara. Međutim, znali smo šta hoćemo i kako hoćemo i evo, rezultati su došli. Od prvog do poslednjeg kola igrali smo sa istim žarom. Uvek na pobedu, ali uz fer-plej i sportski. Fudbal se probudio u selu. Mladih se sve više i uskoro ćemo angažovati trenera za mlađi uzrast. U svakom slučaju, nije nam teško.

Teško je zamislitu nedelju bez fudbala.

- Nedeljom zna se: prvo sveta liturgija, pa kući na ručak – ističe prota Đorđe - Potom svi na Dudaru.

Na pitanje gde vidi Sremac za 4-5 godina, odgovor prote Đorđa je, više nego jasan:

- Uobičajeno je da u seoskim sredinama naglo porastu apetiti. Međutim, sezona traje godinu dana i suština je, prvo, izdržati godinu dana. Želimo da od našeg Sremca napravimo jedan lep, seoski klub. Već smo se dogovori da u sledeće 2-3 godine budemo, pre svega, stabilan klub, sa dobrom „Školom fudbala“. Da vidimo prvo, gde smo došli i kako se u većem rangu igra. I dete kada se rodi, prvo se doji, ne jede odmah meso. Prvo se pasira hrana, povrće, kuvana hrana...Tek kada se dobiju zubići, prelazi se polako i na meso.

Da je fudbal u Dobrincima krenuo uzlaznom linijom svima je lasno. I ne čudi podatak da su u ovom mestu, uvek rado viđeni i veliki prijatelji prote Đorđa, Savo Milošević, pa i Milorad Mažić (dok je bio u Srbiji).

Kao „prava sremska kuća“, i Fudbalski klub Sremac iz Dobrinaca ima svog patrona, zaštitnika – Svetog Arsenija Sremca (10. novembar). Naravno, zna se ko je inicijator svega toga. Kao i svojevremeno za lovački dom, odbojkašku sekciju, Kulturno umetničko društvo. Čak su i dobrinački Romi imali svoj KUD.

I tako, je paroh dobrinački, prota Đorđe Pavlović „svim srcem“ uz svoje parohijane.

Prota Đorđe Pavlović