Novi trener Radničkog 1923 Darko Tešović juče je obavio prozivku igrača i sa njima odradio prvi trening na pomoćnom terenu stadiona „Čika Dača“. Pauzu između obraćanja igračima u svlačionici i treninga, novi šef struke kragujevačkog prvoligaša iskoristio je za razgovor sa predstavnicima medija.

Darka Tešovića ne treba posebno predstavljati ljubiteljima fudbala, koji znaju kakav je to majstor sa loptom bio. 325 utakmica Tešović je odigrao za beogradski Partizan, postigao 75 golova i sa klubom iz Humske ulice osvojio šest titula. Posle Partizana, Tešović se oprobao u inostranstvu, nastupajući za grčki Etnikos Asteras, a igračku karijeru je završio u Budućnosti iz Banatskog Dvora.

Nakon što je okačio kopačke u klin, Tešović je rešio da ostane u fudbalu i oproba se kao trener. Sasvim logična odluka za nekoga kome je fudbal u krvi…

– Prihvatio sam da se bavim ovim poslom jer sam uvideo da sam za to rođen. Pošto sam bio fudbaler, logično je da po završetku igračke karijere ostanem u tom sportu, a jedina prava stvar za mene u fudbalu je raditi kao trener. – kaže Tešović, koji nije ni slutio da će se na samom startu trenerske karijere suočiti sa velikim problemom:

– Završavao sam za licence koje su mi bile potrebne za rad, mada su me ljudi koji su ranije radili u tim stručnim savetima trenerske škole jedno pet godina odaljili od ovog posla i dobijanja profi licence. Međutim, sve sam to istrpeo, u međuvremenu godinama radio u FK Partizan kao trener vrlo perspektivnog 1998. godišta. – dodaje Tešović, koji je sa crno-belim kadetima osvojio titulu nacionalnog prvaka.

Iako se pokazao kao veoma uspešan trener u mlađim kategorijama, Darko Tešović je želeo više, želeo dalje…

– Za razliku od većine drugih trenera, ja nisam želeo da ostanem u Partizanu i nastavim da radim sa mlađim kategorijama, jer to po meni nije previše ambiciozan posao. Jeste do određenog perioda, ali kasnije prelazi u letargiju, a to nije dobro. Ja nisam hteo sebe da uvedem u tu letargiju, već sam išao dalje.

Ubrzo je stigao poziv od velikog prijatelja i kuma Vladana Milojevića, koji je ponudio Tešoviću mesto asistenta u grčkom Panionisu. Bio je to, kako se ispostavilo, odličan potez, pošto je ovaj tandem beležio odlične rezultate sa grčkim klubom i uveo ga u Evropu.

Nakon što je Milojević prihvatio ponudu da bude trener Crvene zvezde, njihova međusobna saradnja je okončana. Međutim, Tešović nije predugo čekao na novi posao. Stigla je ponuda od Dragiše Stankovića, sportskog direktora Radničkog iz Nove Pazove, da preuzme kormilo vojvođanskog srpskolgaša. Bio je to prvi samostalni trenerski angažman Darka Tešovića u seniorskom fudbalu.

– Prihvatio sam poziv Radničkog iz Nove Pazove i to mi je bio prvi samostalni posao, koji mi je omogućio da uđem u jednu vrlo zahtevnu ligu, kao što je Srpska liga Vojvodina. Svesno sam prihvatio taj rizik, upisao profi licencu i počele su kockice da se slažu. Radnički je napravio izuzetan uspeh, završio sezonu na trećem mestu, što je bilo veliko iznenađenje za sve, osim za nas klubu. Sa mladim igračima, uz veliki trud i rad, uspeli smo da postiginemo ono što smo hteli. – ističe Tešović.

Ovaj rezultat sa novopazovačkim Radničkim izbacio je Tešovića u prvi plan na tržištu trenera. Usledile su ponude superligaških i prvoligaških klubova, a ona najkonkretnija i najozbiljnija došla je sa „Čika Dače“, od kluba u kome je Tešović proveo delić svoje igračke karijere.

– Saradnja sa Radničkim je u neku ruku „retroaktivna“, budući da sam davne 1989/90. godine došao u Radnički kao mlad igrač Partizana. Moram istaći da sam se sa ljudima iz kluba dogovorio bukvalno za nekih petnaestak minuta, nakon što smo se upoznali i popričali o interesima kluba. Usaglasili smo se da je interes kluba da se ekipa pojača sa par mladih igrača i stabilizuje, pa će se onda videti šta i kako dalje. Ja sam lično uveren da ova ekipa može da napravi jedan dobar rezultat, jer su sve to dobri momci, kvalitetni mladi igrači, koji tek treba da „nadođu“. To je jedan ogroman kapital koga mnogi nisu svesni, a ja ću dati sve od sebe da to dovedem do onog nivoa koji će dati rezultate. – kategoričan je Tešović.

Nesumnjivo je da će vođenje kragujevačkog prvoligaša biti možda i najveći izazov u trenerskog karijeri ovog perspektivnog stručnjaka. Tešović je svestan tradicije i značaja Radničkog 1923 za sve Kragujevčane, i taj odnos pokušaće da prenese i na igrače.

– Da nije izazov voditi klub poput Radničkog, ja sigurno ne bih sada bio ovde. Kada kažete – Radnički, kada kažete – Kragujevac, to je poštovanje. Tu mora da se radi vrlo ozbiljno, a ja sam vrlo ozbiljan čovek. Ja želim da sa Radničkim napravim nešto što nije nijedan trener do sada i da igrače naučim da je za njih ovo Real Madrid. Moramo stalno da se trudimo da budemo bolji, i ako me igrači budu slušali i radili kako treba, onda ćemo u tome i uspeti.

Nova sezona u Prvoj ligi Srbije donosi i promene u sistemu takmičenja, koje će rezultovati i većim brojem utakmica. Pored ligaškog dela takmičenja, koji obuhvata trideset kola, uvedeni su plej-of i plej-aut, tako da Kragujevčane očekuje minimum 37 utakmica. Sve to zahteva dobru fizičku i mentalnu pripremu igrača, ali i odgovarajući igrački fond, kako bi se izdržala naporna sezona.

– To je kompleksan posao. Mi ćemo fizički spremiti igrače, to nije problem, ali jeste fond igrača. Zato se mi trudimo da dovedemo dovoljan broj kvalitetnih igrača na svakoj poziciji kako bi formirali jednu homogenu grupu, koja će da odgovori našim zahtevima i izdrži taj ritam koga se mnogi plaše, mada ga se ja lično ne plašim. – tvrdi Tešović i dodaje da mu je cilj da njegova ekipa igra lep, tehnički doteran fudbal, koji će dati željeni rezultat:

– Ja nisam trener „terorista“. Ja sam neko ko voli da njegova ekipa igra lep fudbal, da unese dosta tehnike u tu igru i da poseduje fudbalsku drskost. Ja drugačije ne znam i sve moje ekipe su igrale na takav način. Ukoliko igrači prihvate ova načela, to nam daje nadu, da uz dobru fizičku pripremu i taktiku, budemo ekipa koja će da napravi dobru stvar. – zaključuje trener Kragujevčana.

Tešović se ne osvrće previše na konkurente u ligi, niti ima nameru da kalkuliše. On kaže da treba respektovati i ceniti svakog protivnika, ali nikako ga se ne treba plašiti, jer „ko god se plaši kada igra fudbal, onda i ne treba više da ga igra“.

– Nikada neću reći da se Radnički bori za opstanak. To nije istina i ja nisam došao da radim ovde da bih izborio opstanak. Moj motiv je da napravimo od Radničkog stabilnu ekipu, stabilnog prvoligaša, koji će biti kadar da se bori za vrh tabele. Tako ću i igračima pričati. – poručio je Darko Tešović za kraj razogovora, a onda požurio u svlačionicu da se pripremi za prvi trening.

Iz svega ovoga može se izvesti jasan zaključak; Radnički 1923 je dobio jednog smirenog, elokventnog trenera, koji zrači optimizmom, ozbiljnošću, fudbalskim znanjem i iskustvom, i koji će dati sve od sebe da sve to prenese na svoje igrače.

Da li će u tome uspeti, pokazaće nastupajuća sezona, koju fudbaleri Radničkog 1923 otvaraju 11. avgusta protiv užičke Slobode na „Čika Dači“.

O PROFI LICENCI

Pet godina Darko Tešović je čekao na profi licencu, za koju je uredno aplicirao. Iako je imao sve potrebne intencije, ovaj perspektivni trener nije prolazio na konkursu kod komisije Centra za edukaciju Fudbalskog saveza Srbije. Opravdano rezigniran, Tešović je uputio oštre reči na račun tadašnjih čelnika Trenerske komisije Dušana Savića i Miroljuba Ostojića, koji se, po njegovim rečima, nisu ponašali korektno prema njemu.

– Ja sam tada rekao ono što sam i mislio, da ti ljudi nisu bili korektni prema meni, jer sam ispunjavao sve uslove za licencu. Da ne idemo u krajnost, reći ću samo da čak i sat vremena nekada znači puno u životu, a kamoli izgubljenih pet godina zbog nekog ko je gurao nekog drugog, koji pak nije ispunjavao uslove za licencu. Ko su ti ljudi, ja neću da ulazim u to. Oni sve to znaju i neka im je na savesti. Ja nisam osvetoljubiv, niti neko ko pamti loše stvari, ali ne mogu da zaboravim to što su mi od ovog posla uzeli pet godina. Ja sam za tih pet godina mogao da postanem vrhunski trener, a možda ne bih postao ni ovo što sam sada, ali je činjenica da su mi oduzeli šansu, i to bez ikakvog razloga. – iskren je Tešović.

NAJDRAŽI GOL ZVEZDI NA „MARAKANI“

101. večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde, odigran septembra 1995. godine, ostaće upamćen po tome što su crno-beli nakon punih 18 godina uspeli pobede večitog rivala na „Marakani“. Gol odluke postigao je upravo Darko Tešović i taj pogodak mu je bez sumnje jedan od najdražih u igračkoj karijeri.

– To je gol koji svi pamte i ostaće upisan u istoriji derbija. Pre te utakmice Partizan nije pobedio Crvenu zvezdu na „Marakani“ punih 18 godina, i da vi date gol posle toliko vremena i odlučite pobednika, to ne može da se napiše ni u knjizi, a kamoli doživi. Naravno da mi je to najdraži gol od 75 koliko sam ih postigao igrajući za Partizan, od toga tri u derbijima sa Zvezdom, čime je moja igračka karijera maksimalno ispunjena. Ostaje jedino žal što nisam nikada bio reprezentativac, ali ne može se sve u životu. – priznaje Tešović.