Marija Čolić potvrdila je status standardnog reprezentativca na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Golman francuske Nice, uz Katarinu Tomašević, predstavljao je poslednji srpski bedem pred protivnicama. Poraz od Crnogorki naterao je na suze, ali je posle svega, utisak pozitivan...

Foto: RSS

Tužna sam što ovo nije Evropsko prvenstvo. Da je EP svi znaju da bi mi prošli u glavnu fazu sa maksimalnim brojem bodova i praktično bi nam jedna pobeda bila dovoljna za polufinale. Kiksnuli smo kada nismo smele. Crnogorke su bile bolje, tu nema šta da se kaže. Mogli smo da dobijemo utakmicu, ali nas ni sreća nije pogledala. Verujem da će na sledećem prvenstvu biti drugačija slika.
Ništa nije polazilo od ruke...

Ima dana kada nam se sve poklopi, kao protiv Nemačke i Holandije. Ne može mi niko reći da su Crnogorke bolje od Holandije. Takav je, jednostavno, bio dan. Nije bio timski dan. Ima dana kada golmanu ide, nekada igračima, ali ovaj je bio loš za sve nas. Tužna sam, ali i pozitivna. Biću ovde i u budućnosti, iz razloga zato što verujem. Da ne verujem u ovaj tim, ne bih ni bila ovde.
Suze posle utakmice...

Teško je bilo. Trudile smo se, došle na -3, radile su emocije, ali nije išlo. Zabolelo me je što smo bili blizu. Nismo izgubile 10 golova razlike. Da smo izgubile tako, spakuješ se, ideš kući i analiziraš. Ovako, bili smo blizu, nažalost, nismo iskoristili naše šanse. Siguran sam da naredni meč sa Crnogorkama neće imati ovakav ishod...
Ime protivnika i neka vrsta tradicije kao opterećenje...

Iskreno, priželjkivala sam više Japan, pa čak i Dansku. Nisam volela Rusiju, ni Crnu Goru. Razlog, igramo isti rukomet, istog smo mentaliteta. Dobio je njihov jači mentalni sklop, ne preterano igra. To je pobedilo na kraju.
Budućnost...

Ovo SP, hvala Bogu, ne utiče na put do Tokija. Imamo EP naredne godine u Francuskoj, na kome sam sigurna da će biti jako dobar turnir za nas. Imaćemo prenošenje bodova, imati pravo na kiks. Pokazali smo svima da možemo da igramo sa najboljima. Ostaje na nama. Videćemo gde smo grešili i šta možemo da popravimo. Ne tražim alibi, ali mi smo kompletni postali prvog decembra u Lajpcigu. Za deset dana smo ovo uspele da napravimo. Šta će biti za godinu dana? Hvala devojkama puno, jako sam ponosna na njih.
Iskusna Sanja Damnjanović, analizirala je kompletan učinak na SP u Nemačkoj....

Igrale smo fenomenalno u grupnoj fazi. Malo smo i iznenadile, jer su Holandija, kao i Nemačka kao domaćin, bili favoriti. Na kraju smo osvojile grupu ispred njih. Dobro smo odigrale sve te mečeve, sve devojke su pružile dobre partije. Imale smo samopouzdanje za dalje...
Crna Gora...

Ne znam šta se dogodilo. U grču smo otvorile utakmicu. Ne mogu da kažem da nismo želele, taj grč je učinio da budemo jako spore u odbrani, ali i u napadu. Dale smo 29 golova, ali su one imale i +6 u pojedinim delovima meča. Uspele smo da se vratimo, ali ne i da preokrenemo. Bile su bolje.
Psihološki, da li je opterećenje bilo ime rivala....

Iskreno nisam razmišljala o tome. Imamo previše poštovanja prema reprezentaciji Crne Gore, jer znaju da igraju velike utakmice i pod pritiskom. Pokazale su to dosta puta do sada. U tom smislu, možda je bolje da smo igrali sa nekom drugom selekcijom. Priželjkivali smo Dansku. Možda bi bilo bolje da smo nekoga drugog izvukli. Da smo odigrali i lošije prvu fazu, a da budemo na vrhuncu u osmini finala. Rano je za dublje analize. Jako mi je žao. SP je takvo da nismo jedine koje smo ispale. Nemačka je ispala kao domaćin, jedan Brazil je ispao, odlična reprezentacija. Život ide dalje. Neka se slegnu neke stvari. Gledam sa optimizmom na Evropsko prvenstvo u Francuskoj. Ima puno do narednog decembra. Bilo je dosta dobrih stvari. Potrebno je videti i šta uraditi da se ove greške više ne ponove.