BEOGRAD, 27. januar (Info centra).- Šahovski klub Beograd organizovao je u svojim prostorijama ispod istočne tribine Omladinskog stadiona, sjajno veče posvećeno „šahovskom Puškinu“, nekadašnjem prvaku sveta, ruskom velemajstoru Borisu Vasiljeviču Spaskom, a sve povodom njegovog 80. rođendana koji će proslaviti 30. januara.

Veče je vodio šahovski i žurnalistički šarmer Krca Rakić, sa ruskom šubarom koju je, kako je rekao, stavio ne samo zato što je zima već „ jer je veliki poštovalac dela Borisa Spaskog i -ruski zet“.

Dvoje velikana svetskog i srpskog šaha, velemajstori Milunka Lazarević i Aleksandar Matanović, svako iz svog ugla, nadahnuto su govorili o Spaskom, druženjima na turnirima i anegdotskim dataljima iz tih susreta.

Matanović je izneo neke zanimljivosti iz njegove mladosti: sa 12 godina je postao majstorski kandidat, a sa 15 je pobedio Smislova na Prvenstvu Lenjingrada. Plakao je dva puta posle poraza – prvi put kada je odbio dva puta ponuđeni remi u partiji sa Taljem (i potom izgubio) i drugi put kada je 1966. u meču za titulu izgubio od Petrosjana, koga je 1969. pobedio i postao deseti šampion sveta. Tada se zarekao da više nikada neće plakati zbog izgubljene partije.

- Pobedio je 1973. na Šampionatu SSSR koji je, po nepodeljenim mišljenjima bio najjači u istoriji i to je bila, kako se pokazalo njegova „labudova pesma“, jer je posle fantastičnih godina i osvajanje titule prvaka sveta 1969. i pobede protiv Fišera 1970. na Olimpijadi u Zigenu, njegova igra počela da slabi. Igrao je, potom, na turnirima, da bi se na vratio na veliki scenu kada je 1977. izgubio meč sa izazivača protiv Korčnoja u beogradskom Domu sindikata.

Po ocenama mnogih dama koje su igrale šah ili ga pratile, bio je najprivlačniji šahista i kako je Matanović duhovito primetio, „to je dobro koristio“. Počeo je studije matematike ali je odustao jer je bilo „previše teško“. Ogledao se kao atletičar (dobro je skakao uvis) i u glumi i za obe stvari je brzo izgubio interesovanje. Matanović ističe da je za sve to kriv njegov- karakter:

- Govorio je da je kao ruski medved: miran, spokojan i –lenj. Fišer je bio radnik, Spaski umetnik u šahu. Prošao je sjajnu školu i imao je podršku izuzetnih učitelja. Da smi mi imali Botvinika koji je bio uz Spaskog na vrhuncu karijere ged bi nam bio kraj. Imao je i onu crtu dobrote u slovenskoj duši. Jednom mi je priznao da je brzo remizirao na nekom turniru sa svojim partnerima u bridžu, koji su igrali u slobodno vreme, jer se sa njima sprijateljio... To, međutim, niste mogli ni da zamislite, a kamo li da očekujete, od Korčnoja, Karpova i naročito Kasparova...

Prvi brak trajao je samo tri godine (dobio je kćerku) i za njega je Spaski rekao da su, u njemu, on i supruga bili kao dva raznobojna lovca na tabli. Drugi put se oženio posle poraza u meču za titlu sa Petrosjanom 1966. i iz tog braka ima sina:

Milunka Lazarević je u snimljenoj izjavi novinaru Radio Beograda Miroslaavu Nešiću specijalno za ovo veče (iz zdravstvenih razloga nije mogla, iako je želela, da dođe) Spaskog uporedila se velikim ruskim umetnicima:

- Ono što je Puškin u književnosti, to je Spaski u šahu: veliki umetnik, ali pre svega izuzetan gospodin, čvrstog karaktera sa ogromnom dozom poštenja i poštovanja i prema sebi i prema drugima. To njegovo viteštvo i gospodstvo u šahu i životu nije naučeno, sa tim se rodio. Kada Fišer 1972. nije došao na partiju i Spaski poveo sa 2:0 čvrsto je ostao pri stavu da će nastaviti da igra rekavši „kakav bi ja to bio svetski prvak a da ne pobedim Fišera“ i – izgubio je. Ostao je jedini u snažnim, prijateljskim , vezama sa Fišerom i nikada mu nije okrenuo leđa. Voleo je svoju Rusiju i, ne znam zbog čega, i nas „mlađu braću“ Srbe. Uverena sam da je on telefonom pozvao u moju sobu kada sam krajem 1964. u Moskvi igrala tromeč kandidatkinja i da je u jednoj rečenici, ne predstavljajući se, mom sekundantu predložio u analazi moje prekinute partije potez koji je dobijao... Drugom prilikom, kada sam bila bolesna i, želeći da se što pre vratim u hotel, smandrljala partuju, rekao mi je „da sam veoma lepo izgubila“. U Francuskoj, gde je dugo živeo i radio, nije govorio francuski već samo ruski i po potrebi engleski. Kretao se samo u krugu u kojima je bilo mnogo Rusa.

Sa mnogo sjajnih komentara, trojica uglednih šahista, kao tri izvanredna tenora, analizirali su tri partije Spaskog: velemajstor Aleksandar Matanović protvi Larsena iz 1970, intermajstor Jovan Todorović protiv Bronštajna 1960. i velemajstor Bojan Vučković protiv Francuza Andruea iz 1988.

- Moram da kažem da je Spaski moj šahovski idol i uzor i nikada neću zaboravati njegov gest kada se javio u nacionalni dnevnik RTS u jeku NATO agresije 1999. i podržao našu zemlju. Njegov stil igre je više od šaha, to je umetnost i u ovoj partiji je zanemario gubitak kvaliteta, topa, da bio razvio svoje figure da neizbežnog mata –istakao je Todorović.

Dragi gost bio je profesor Filološkog fakulteta, kako je za sebe rekao „šahovski amater“ Miloš Lompar kome je Spaski bio dečački uzor i koji je nekoliko puta, komentarišući tokom analiza, pokazao da odlično poznaje partije Spaskog. Uručio je, kao dar klubu, mladom i talentovanom polazniku Šahovske akademije ŠK Beograd Dušanu Mijatoviću, uramljenu uvećanu fotografiju Spaskog iz meča za titulu sa Tigranom Petrosjanom.

Sala ŠK Beograd bila je prepuna, tražilo se i mesto i za stajanje. Aca Milićević, predsednik kluba pozdravio je i druge ugledne zvanice Vasilija Galaksionova zamenika direktor Ruskog doma, profesora Fakuteta sporta i fizičkog vaspitanja dr Vladimira Koprivicu, dvostrukog velemajstoa problemskog šaha i urednika Šahovske rubrike Politike Marjana Kovačevića, velike prijatelje šahista iz fudbalskog kluba OFK Beograd Momu Minića i Božidara Milenkovića, vođe sjajnih beogradskih klubova Mišu Vukotića (BAS) i Miloša Jovičića (Rad), intermajstore Ivana Markovića i Sanju Jovanović, Zorana Živkovića ...

- Hvala našim prijateljima iz fudbalskog kluba koji su nam ustupili još jednu prostoriju gde će raditi šahovske škole, hvala novinaru Radio Beograda Miroslavu Nešiću na izvanrednom videu koje nam je na najlepši način predstavio karijeru i život Borisa Spaskog i koji ćemo sa fotografijom, na kojoj su potpisi svih koji su bili na ovoj večeri, poslati u Moskvu sa željom da se opravi i dugo nam poživi - rekao je Aca Milićević.

Boris Spaski – detalji i zanimljivosti iz života i karijere

Rođen je 30. januara 1937. u Lenjingradu.

Naučio je šah sa pet godina i to u vozu dok su se evakuisali iz opkoljenog Lenjingrada. Govorio je da mu je top najomiljenija figura jer se kreće pravolinijski i nema komplikacija.

Sa deset godina 1947. pobedio Botvinika u simultanki.

Velemajstor je postao 1956. sa 19 godina i u tom trenutku bio je najmlađi šahista u svetu sa tom titulom.

Sedam puta je igrao u mečevima izazivača: 1956, 1965, 1968, 1974, 1977, 1980. i 1985.

Omladinski prvak sveta bio je 1955. i sve do Karpova ni jednom šahisti iz SSSR to nije pošlo za rukom.

Prvi meč za titulu prvaka sveta izgubio je od Tigrana Petrosjana 1966.

U revašu 1969. osvojio je titulu i postao deseti svetski šampion. Pobedio je sa 12,5:11,5.

Titulu je branio 1972. u Rejkjaviku i izgubio od Bobija Fišera (SAD) sa 12,5:8,5. Susret je nazvan „Mečom stoleća“ jer je održan u jeku hladnog rata. Nagradni fond je bio 250.000 dolara. Do tog meča igrao je pet puta sa Fišerom i tri puta ga je pobedio, uz dva remija.

Jedan je od retkih šahista koji je pobeđivao sve svetska šampione: Smislova, Talja, Petrosjana, Fišera, Karpova i Kasparova.

Šampion SSSR bio je 1961. i 1973.

Na šahovskim Olimpijadama osvojio je 13 medalja – šest zlatnih i jednu srebrnu u ekipi i tri zlatne i dve bronzane po tablama.

Na Šampionatima Evrope osvojio je četiri zlata.

Igrao je za SSSR, Francusku (emigrirao 1976) i Rusiju.

U rimejku „Meča stoleća“ u Beogradu i na Svetom Stefanu 1992. za nagradni fond od pet milona dolara, poražen je od Fišera sa 10:5. Meč je odigran u jeku sankcija UN protiv Jugoslavije i privukao je ogromnu pažnju, a Fišer je imao mnogo neprilika zbog učešća. Kada je 2004. Fišer uhapšen, Spaski je napisao pismo tadašnjem predsedniku SAD Džordžu V. Bušu i stao u odbranu prijatelja: „Bobi i ja smo počinili isti zločin, pa i za mene važe iste sankcije kao i za njega. Uhapsite me, ali me stavite u istu ćeliju sa Bobijem. Samo nam dajte šahovsku tablu“.

O meču u Rejkjaviku snimljen je 2015. film „Žrtva pešaka“ u kome su igrali Lev Šrajber (Spaski) i Tobi Mekgregor (Fišer).

Prvi moždani udar Spaski je doživeo 2006, a mnogo jači 2010. koji mu je oduzeo levu stranu.