Prvi čovek niškog košarkaškog kluba Konstantin Uroš Parlić otvorenim pismom obratio se vodećim ljudima Košarkaške lige Srbije uz akcenat da su "u domaćoj ligi potrebne korenite promene i reforme, jer takmičenje tone sve dublje i dublje".

On je istakao da je ovo bio jedini način da ukaže na ogromne probleme koje nosi učešće u Košarkaškoj ligi Srbije "punoj apsurda".

Parlić smatra da je svaka košarkaška priča u Srbiji povezana sa Zvezdom i Partizanom i da je uvek sudbina domaćeg takmičenja zavisila od interesa najvećih klubova u Srbiji.

Nekada su to oba, a nekada samo jedan klub ili više njih, u zavisnosti od odnosa snaga, ali isključivo je samo najboljim srpskim klubovima ili jednom od njih davan značaj i mogućnost da utiču na sve odluke. Naravno, rukovodstva tih klubova su sastavni deo tih i takvih loših međusobnih odnosa opterećenih ličnim sukobima i podeljenim interesima odvajkada - kaže Parlić.

Dugoročno naneta šteta Košarkaškoj ligi Srbije

Parlić smatra da je domaće takmičenje gurnuto u drugi plan, iza regionalnih takmičenja ABA lige, a da je posledica toga ogromna šteta Košarkaškoj ligi Srbije, iako su, kako kaže, svi vrhunski domaći igrači "porasli" upravo iz te lige.

Smatram da smo kao na trci došli do kraja jedne etape koja je vožena bez jasnih pravila sa unapred favorizovanim učesnicima i da će dalje učešće u domaćem “nacionalnom” takmičenju pod ovakvim okolnostima ličiti na sve, samo ne na organizaciju vrhunskog prvenstva. U međuvremenu smo iz medija saznali da se direktor takmičenja Leon Deleon obratio ABA ligi zahtevom za još jedno mesto klubovima iz Srbije čime se potpuno obesmišljava svako naše dalje učešće u domaćem prvenstvu - ističe predsednik Konstantina.

Kada je reč o slabim rezultatima timova iz Košarkaške lige Srbije u Superligi, Parlić kaže da ih ljudi na čelnim košarkaškim pozicijama napadaju rečima da su za takve rezultate najviše krivi sami klubovi.

Pitam da li bi to uopšte imalo smisla jer se promenom formata pred sam kraj prvenstva nije ni igrala liga kakva je utvrđena na početku sa 14 kola. Ako uzmemo u obzir još i činjenicu da se tako kratka liga igrala u ritmu sreda - subota, vrlo često utorkom i petkom, koji su kod nas oduvek bili poznati kao odlični dani za odigravanje utakmica, ali na koje isključivo dolaze familija i poneki ljubitelj kosarke u nedostatku bolje zabave, pitam glasno: Čemu se onda uopšte održava ovakav sistem takmičenja? - pita Parlić.

Borac, Konstantin i Tamiš su bili ovogodišnji učesnici Superlige, a prvi čovek niškog kluba smatra da su u ovakvom sistemu takmičenja ta tri tima stigla do maksimuma i da bi za više od postignutog bila potrebna mnogo veća materijalna sredstva.

Poučeni iskustvima nekih drugih srpskih košarkaških sredina koje su naglo zablistale i isto tako ugasile preko noći veliko je pitanje da li bi trebalo da uopšte krenemo takvim putem rizikujući opstanak košarke u lokalnoj sredini. Ukoliko klubovi ne žele da preuzmu takav rizik, šta tim sredinama preostaje jer i pored ogromnog novčanog izdvajanja lokalnih zajednica dobijamo ligu kojom upravljaju klubovi sa drugačijim interesima? - nastavlja sa pitanjima Parlić.

Unapred ustanovljen sistem takmičenja

Za njega bi najnormalnije bilo da se od početka zna kako će takmičenje izgledati do samog kraja - ko nastupa, šta donosi svako mesto na tabeli i koliko će se utakmica igrati. 

Ili će se od nas “ostalih klubova” u ovoj nazovi “našoj” organizaciji i dalje očekivati da statiramo i ispunjavamo formu kako bi se domaće prvenstvo u ovom formatu  nastavljalo da igra po inerciji i isključivo podređeno interesu drugog regionalnog takmičenja - kaže Parlić.

Smatra i da se ne može podići kvalitet marketinga upravo zbog "boljki kojih srpska košarka nikako da se otarasi".

Neka neki marketing stručnjak dođe u Niš, Kraljevo, Čačak, Vršac, Kragujevac i neka pred početak sezone proba da nađe novac od sponzora, a da pri tome ne ne zna da odgovori na pitanja: Koliko utakmica igramo u sezoni? Koliko utakmica imamo sa najjačim klubovima Srbije? TV prenosi? Ako budemo prvi, šta onda? - podvukao je on.

Istakao je i da razvoj i budućnost naše košarke i titula prvaka Srbije moraju postati najvredniji trofej svakog srpskog kluba ili ćemo  suprotnom već naredne sezone prvaka lige početi da tražimo po regionalnim takmičenjima kao novo “univerzalno” rešenje.