BEOGRAD, 25. januar (Info centar).- Jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji streljaštva na ovim prostorima, nosilac nacionalnog priznanja Vladimir Vlada Jevtić preminuo je u Beogradu u 77. godini posle duže bolesti.

Vladimir Jevtić je rođen 1938. u Kragujevcu. Bio je u mladosti odličan strelac kragujevačkog "Čika Mate", dvostruki juniorski i trostruki seniorski šampion Jugoslavije, učesnik EŠ za juniore u Bukureštu 1953. i Beogradu 1957.

Studirao je arhitekturu i od 1958. do 1969. se bavio građavinskom strukom u GP “Rad”, da bi, potom, počeo je profesionalno da se bavi trenerskim pozivom (Partizan 1969. – 1975, "Dragan Jevtić Škepo" iz Gornjeg Milanovca od 1975. do 1978, Vojna akademija kopnene vojske 1978. – 1988. i Crvena zvezda od 1988. do 2010). Bio je i nacionalni trener u stručnim štabovima reprezentacije na OI 1992. u Barseloni i 2000. u Sidneju, kao i na brojnim Šampionatima sveta i Prvenstvima Evrope, sekretar SS Beograda, član rukovodstva i Stručnih komisija saveza Beograda, Srbije i Jugoslavije. U Crvenoj zvezdi je, od 1994. bio i sportski direktor i direktor kluba.

Jedan je od osnivača Udruženja streljačkih trenera Srbije i njegov predsednik u dva mandata.

Pod njegovim rukovodstvom strelci Crvene zvezde, oborili su 62 pojedinačna i 27 ekipnih državnih rekorda. Iz njegove trenerske škole izašla su 23 reprezentativca, a samo je Jasna Šekarić osvojila, u periodu dok je radio sa njom, 59 (34 – 15 – 10) olimpijskih, svetskih, evropskih medalja i trofeja sa Svetskih kupova i Mediteranskih igara, oborila šest svetskih i olimpijskih rekorda i osvojila šest velikih kristalanih globusa za pobede u finalu Svetskog kupa. Iz njegove trenerske radionice izašla je i juniorska svetska rekorderka pištoljem Marija Mladenović, zatim Maja Stepanović, bio je i prvi učitelj sadašnjim reprezentativcima Jasmini i Dimitriju Grgiću, Jeleni i Zorani Arunović. Dok je bio trener ili sportski direktor kluba strelci “crveno belih” su osvojili 81 zlatnu pojedinačnu i 54 zlatnih ekipnih medalja na državnim šampionatima. Klub je 1995. i 2005. bio najbolji klub SD Crvena zvezda, iste godine i najbolji u Beogradu, a 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. najbolji u izboru Streljačkog saveza Srbije.

Jevtić je proglašavan i za trenera godine u izboru SS Srbije 2000, 2001, 2003, 2004. i 2006.

Dobitnik je “Oktobrske nagrade Beograda”, priznanja SD Crvena zvezde za životno delo, nagrade Sportskog saveza Beograda za životno delo i brojnih visokih društvenih i sportskih priznanja.

Vlada Jevtić je proveo u streljačkom sportu 60 godina kao strelac, trener, sportski direktor, sekretar, predsednik… Ostavio je neizbrisiv trag po kome će ga pamtiti generacije strelaca. Koliko je voleo streljaštvo svedoči i njegova upornost da 2009. kada je već zašao u osmu deceniju, odbrani sa desetkom diplomski rad na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanja – kadrovski centar u Beogradu sa temom "Individualne karakteristike tehnike nišanjenja u sportskom streljaštvu". Tada je rekao:

- Skoro deset godina sam pripremao rad. Tema se nametnula sam od sebe još pre dve decenije, kada sam primetio da strelci različito vide metu i nišansku tačku, iako je pre toga puška bila "upucana". Pokazalo se, ubrzo, da je veoma važno da treneri, naročito kod mladih takmičara, utvrde na koji način oni vide i koja je njihova, lična, nišanska tačka.

Uvek je isticao da mu je oslonac u životu bila – porodica. Ponosio se sinovima, odličnim studentima, sada vrhunskim stručnjacima i dobrim sportistima veslačima Nikolom i Milošem koji je u četvercu bio državni šampion. Supruga Nevenka je od 1998. do 2002. bila sekretar Streljačkog kluba Crvena zvezda.

Sahrana Vladimira Vlade Jevtića biće u utorak u 13 časova na groblju Orlovača. Komemoracija će se održati u utorak u 10 časova u prostorijama SD Crvena zvezda u ulici Ljutice Bogdana.

Jasna Šekarić o Vladi Jevtiću

Jasna Šekarić, osvajač pet olimpjskih medalja, od toga tri sa Vladom Jevtićem (srebro Barselona 1992, srebro Atina 2000. i srebro Sidnej 2000) je na tužnu vest o odlasku Vlade Jevtića rekla:

- Kada sam 1990. došla iz Osijeka u Beograd, Vlada Jevtić mi je bio ne samo trener nego i prvi i najbolji prijatelj, pomogao mi je ne samo kao stručnjak već i kao dobar čovek široke duše da se adaptiram na okolinu i uklopim. Sa njime sam bila na bezbroj takrčenja i stvorili smo odnos koji mi je mnogo pomogao u životu i karijeri. Bio je, kao i ja, nepopravljivi optimista, pa smo na tom talasu dobrih vibracija prošli kroz mnoge teške situacije i krize naročito u vreme sankcija. Posebno se sećam kako smo 1992. išli na Prvenstvo Evrope u Bolonju kroz Hrvatsku sa kombijima punim sportskog oružja. Vlada nas je vodio sa ogromnim ubeđenjem da će sve biti u redu, bio je veliko, hrabro, srce. Krasila ga je i divna osobina da je bio veoma radan, od njega sam naučila da je bez rada nema uspeha…Mnogo će mi nedostajati.