Kada god se spomene u sportskoj javnosti Medjunarodni festival dečijeg fudbala u Rumi, prva asocijacija je Petar Stolić (60), direktor turnira i poznati fudbalski pedagog, koji voli, u šali, da kaže da ima „3 x 19 godina i još 3“.

- Izuzetno sam zadovoljan upravo završenim turnirom - sredjuje utiske Petar Stolić, poznatiji po nadimku „Perić“ - Imali smo u deset kategorija 130 ekipa i oko 1600 mladih fudbalera (godišta od 1997. do 2006 ). Po brojnosti učesnika i kvalitetu organizacije, medju najjačim turnirima smo u Srbiji. Još jednom se zahvaljujem svim ekipama, koje su svojim učešćem doprinele da ovaj svojevrsni festival fudbala zadrži ugled koji ima u javnosti. Godinama se u okviru Zimskog turnira u malom fudbalu u Rumi, organizuju i turniri za mladje kategorije. Svojevremeno sam ondašnjem direktoru Sportske hale, Slobodanu Gajeviću, predložio da se takmičenja za najmladje podignu na viši nivo, što je i prihvačeno. Počeli organizovati jednodnevne turnire, za svako godište posebno. Ekipe su tako oslobodjene bespotrebnim gubljenjem vremena i napornim putovanjima. Nije jednostavno baš bilo putovati, na primer, 4 - 5 puta iz Obrenovca u Rumu.

Petar Stolić je započeo igračku karijeru u rumskoj Jedinstvu.

- Počelo je vrlo spontano - „vraća film“ Perić - Već tada sam znao da će fudbal biti moj život i da ću u njemu ostati, na ovaj ili onaj naćin. Jedinstvo je u to vreme igralo na Vašarištu, gde sam, sve vreme provodio na igralištu. Sećam se da sto kao deca motikama kopali aut linije i donosili gašeni kreč. Živeli smo za dana kada su se igrale utakmice. Na žalost, taj prostor je uzet za vašarište, a Jedinstvo je više godina kao domaćin igralo po okolnim selima. Iako sam aktivno igrao fudbal, 1977. godine završio sam trenersku školu. Sećam se, dok sam jednom prilikom samostalno trenirao u „Lejama“, gde je Jedinstvo dobilo novi teren, naišao na grupu dečaka, sakrivenu i uplašenu u žbunju pored terena. Kada sam ih upitao što se plaše, odgovoriše da su bili u kradji groždja. Počeli smo opušteni razgovor i priču, a meni sine ideja da ih privolim fudbalu. U roku od samo nekoliko dana, na igralištu Jedinstva bilo je tridesetak dece i tako je počelo. Sećam se, iz te generacije ponikao je kasnije poznati fudbaler Zemuna Vitorović. Igračku karijeru sam okončao u 28 godini, kada sam se posvetio isključivo trenerskom radu. U Sloven sam prešao 1985. godine, gde sam proveo 19 godina. Jedno vreme sam bio i u Putincima, ponovo u Jedinstvu.

Od 1991. godine u Rumi postoji Škola fudbala, kao samostalno sportsko udruženje.

- Školu fudbala osnovao je pokojni Zoran Žugić - nastavlja Stolić - Kada se 1996. godine spremao za Grčku, došao je do mene i rekao: „Samo ti možeš nastaviti!“.

Mnogo, sada već dokazanih fudbalera, superligaša i sa medjunarodnim iskustvom, prošlo je „kroz ruke“ Petra Stolića.

- Ovde su ponikli, izmedju ostalih, Miša Vasiljević, Dragan Vuković, Borislav Jovanović, Aleksandar Radišić, Stefan Deak, Djordje Šušnjar, Damjan Marčeta, Danilo Pantić, Georgije Ilić i mnogi, mnogi drugi. Tu su i sada vrlo mladi, ali talentovani Marković (Teleoptik), Radović (Partizan), Aleksić (Rad), Filipović (Vojvodina). Već su u fudbalskoj javnosti postali poznati Denis Stajki, Tijana Filipović i Tanja Djapić…

Teško svoj život Petar Stolić može zamisliti van fudbala.

- Živim svoj san - kaže Stolić - Produžetak mog fudbalskog života su mladi igrači, koji izbore svoje mesto da li u nižerazrednim klubovima, ili u onim saveznog ranga ili u inostranim. Sa njima igram i ja.

Koliko je lokalna sredina u stanju da vas prati?

- Prihvatio sam odavno da moram biti „inicijalna kapisla“ u svemu ovom - priznaje Petar Stolić - Često i nema razumevanja. Mnogo više se može učiniti na razvoju fudbala u ovoj sredini. Mora se mnogi raditi na bazi, ali se mora stvoriti drugačiji sistem rada. Klubovi ne vide „u kom grmu leži zec“ i brzo potroše pare za seniore, a za mladje kategorije uglavnom ne ostane ništa. Za pohvalu je Sloven, koji zahvaljujući novoj upravi i novom načinu razmišljanja, staje na noge.

Sa učenicima, superligaškim igračima

Petar Stolić i Danilo Pantić