Knjiga:

Vrhunski fudbal i invencija

emocije – inteligencija - ideje
u igri Brazilaca

Drugi članak za internet portal: www.srbijasport.net

10. septembra, 2013. godine Autor: Đorđo Radonić

O KOMPLEKSNOSTI AUTOROVIH ISTRAŽIVANJA U VRHUNSKOM FUDBALU-BRAZILSKI MODEL

Stvaranje suda, tumačenje, izražavanje ili pisanje o nečemu što je složeno, nije jednostavno, a ni lako. Još veći problem, ali i veći izazov javljaju se ukoliko se, nečemu što je složeno, pristupa sa namerama da se prikažu neka tematski šira i analitički dublja stručna sagledavanja, kao što su, na primer, fascinirajući inventivni efekti koji se manifestuju u vrhunskoj fudbalskoj igri. Svu kompleksnost izvođačko-manifestovanih veština u igri, koje odlikuju vrhunske fudbalere, a posebno najinventivnije majstore fudbala sveta, nije mogao da u dovoljnoj meri sagleda u početku niti sam autor pre pristupanja svojim istraživanjima. Ovo je potpuno razumjivo, pošto istraživanja u bilo kojoj oblasti ljudskih delovanja, kao što su nauka, umetnost, pa i vrhunski sport, na primer, rezultiraju raznim otkrićima, koja ponekada mogu da potvrde, do tada, samo neke pretpostavke, ali i da ih ih otklone, uz verodostojne nepobitne dokaze, utemeljene u nekim ozbiljnim istraživanjima.

Tokom svojih petnaestogodišnjih istraživanja visokih inventivnih izvođenja i manifestovanja u igri u vrhunskom fudbalu autor se suočavao sa nizom prepreka i problema, kako u toku priprema za pisanje, tako i tokom samih pisanja tomova iz svoje Edicije, time i ove knjige. Razlozi za pojavu ovih poteškoća su razni.

Prvi razlog za javljanje problema u samom startu pisanja ove knjige su želja i očekivanje da tema kojom se ona bavi ima edukativno-metodički karakter, imajući u vidu da je takav zadatak, prema mnogim kriterijumima, bio veoma zahtevan. Kompleksnost takvog ambicioznog pristupa i samog zadatka je očigledna, imajući u vidu veliku odgovornost kod pokušaja takvih predstavljanja, kao i kakve sve iznenadne performanse fudbalska igra, načelno, prezentuje gotovo u svakoj situaciji na terenu.

Drugi problem je proizašao iz nastojanja da se prikaže fudbalska igra, ali ona vrhunska, što je bio jedan posebno veliki i veoma složen, kao dodatni zahtev, a da se i on sam sagledavao u više vidova.

Treći problem predstavljao je najveći mogući, sledeći i konačni zahtev koji je pred sebe postavio autor. Težnje su bile da se prikaže ne samo fudbalska igra, koja je sama po sebi veoma složena, nego vrhunska fudbalska igra, uz to sagledavana iz ugla izvođenja i manifestovanja visoke invencije u igri Brazilaca, najvećih majstora svetskog fudbala i to na, koliko je to moguće više, na što jasniji, koncizniji i na edukativan način. Da bi takve predstavljene metode bile što razumljivije i korisnije ambicioznim fudbalskim trenerima, vrhunskim i talentovanim fudbalerima pri obučavanjima ili pri njihovim usavršavanjima, izuzetno složene forme koje nameće vrhunska fudbalska igra, morale su, istovremeno, da budu što plastičnije, što slikovitije prikazane na jasan, uz to na izvoran, što verniji, tj. na što više autentičan način.

Bez namere da se bude neskroman ali, objektivno sagledavano, neki veći zahtev kod pokušaja predstavljanja vrhunske fudbalske igre i to od strane najinventivnijih na svetu, a koji bi bilo ko pred sebe mogao da postavi, verovatno da ne postoji. Svakako, misli se, pre svega, na kompleksnost celog projekta, a posebno kod trećeg zahteva, bar kada je reč o pokušajima prezentovanja takvih vrednosti u vrhunskoj fudbalskoj igri u nekoj stručnoj knjizi koje su, uz to, iz nekih potencijalno mogućih najviših dosegnutih sfera izvedenih veština.

LEPE KRITIČKE OCENE O UPOTREBNOJ VREDNOSTI KNJIGE

U prvom odštampanom tomu iz 2010. godine, u težnji da se ne bude pretenciozan, već da se, uz odmerenost, bude obazriv, u predgovoru u nastavku je istaknuto sledeće: „...ovim se nikako ne želi prejudicirati u pogledu, eventualnih, davanja nekih konačnih visokih ocena o uspelosti ili samoj visokoj vrednosti knjige, što bi bilo nerazumno od strane autora, pretenciozno i krajnje ishitreno. Na neke kritičke stavove, u pogledu ocena vrednosti ove knjige od strane kompetentnih, tek će da ukaže vreme koje je pred nama, nadajmo se — skorije. Potpuno su nešto drugo očekivanja, kao i sama stanovišta ili stvaranja suda o vrednosti ove knjige u bliskoj budućnosti, kada će se uvideti i kolika je suštinska vrednost ovih pokušaja prikazanih u njoj, u vidu predstavljenih metoda obučavanja i usavršavanja talentovanih i vrhunskih fudbalera, pre svega iz ugla mogućih dostizanja što više invencije u njihovoj igri, po ugledu na najveće, najuspešnije majstore svetskog fudbala, pre svih — Brazilaca. Ovim se želi istaći da nedovoljna zastupljenost ove teme u stručnim knjigama o fudbalu, kao i izuzetna važnost i kompleksnost same teme-što je neosporno, uopšte ne znači da su time, istovremeno, unapred obezbeđene bilo kakve garancije u pogledu, eventualnih, krajnjih uspešnosti samih pokušaja i načina kako su predstavljeni tekstualni i drugi metodski prikazi, pošto jedno sa drugim ima malo dodirnih tačaka...“

Od tada je prošlo više od tri godine; knjiga je odavno rasprodata, a metodske upute iz nje uveliko se primenjuju u radu fudbalskih trenera prvih timova i u mlađim selekcijama najvećih fudbalskih klubova u Srbiji. Utisci o vrednosti knjige su se slegli, te su izrečene ocene mnogih o njenoj upotrebnoj vrednosti, pre svega u pogledu mogućih primenljivosti u metodici obučavanja i usavršavanja talentovanih i vrhunskih fudbalera. U međuvremenu, knjiga „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-u igri Brazilaca, koje nema više na tržištu i kojoj se, iz tog razloga a na traženje mnogih stručnjaka u fudbalu, priprema reprint izdanje, izuzetno je dobro ocenjena od strane teoretičara u fudbalu, psihologa i sportskih psihologa i od strane poznatih trenerskih imena u fudbalu. Knjiga je našla primenu u radu mnogih fudbalskih trenera u brojnim školama fudbala, u pojedinim najpoznatij)m fudba,skim klubovima kao &scapon;to sw: FK „Rad“, FK „Partizan“, FK „Crvena zvezda“... Neke sportske akademije i fakulteti za sport, takođe, nabavili su određen broj knjiga, kao što su FSFV u Beogradu i Novom Sadu, FSZV u Beogradu, Sportska akademija u Beogradu...

NEDOSTATAK STRUČNE LITERATURE SA TEMOM: NAČINI KAKO STALNO MOGU DA SE IZDIŽU INVENTIVNINI IZRAZI U IGRI FUDBALERA

Večna težnja svakog talentovanog fudbalera je da postane vrhunski fudbaler. Ispoljavanja stalnih težnji za dosezanjima sve većih veština u maštovitosti u igri, podrazumevaju i metode stalnih izdizanja specifičnih sposobnosti u koordinaciji, spretnosti, gipkosti, okretnosti s loptom... kao i samih veština u stvaranjima što snažnijih efekata samoprivida, u uverljivosti zavaravanja protivnika, u nepredvidivosti izvođenja s loptom kao od strane, pre svih, nenadmašnih Brazilaca, o čemu je dosta napisano i što sve vreme provejava u knjizi. Stalnim izdizanjima upravo ovih veština, kao i neizbežnih kognitivnih sposobnosti, pored toga što su one jednim delom i urođene, posebno percepcije i anticipacije kao njenih vidova, važnih propratnih prikrivenih umeća-sposobnosti pri iznalaženjima optimalnih rešenja u vrhunskoj fudbalskoj igri, talentovanim i vrhunskim fudbalerima stalno se izdiže sve više i sama invencija. Razvoj u sferama inventivnih izdizanja u metodici treninga označava fundament globalnih odlika za bilo kog fudbalera, koje su od esencijalne važnosti u vrhunskoj igri, kakve krase najveće fudbalske majstore.

S obzirom na to da se visoke veštine, od kojih su neke gore pomenute, i inventivna manifestovanja u vrhunskom fudbalu, teško mogu ostvarivati, dosegnuti (bar ne do nekih izrazito viših nivoa), samo uz tehničko–taktičke vežbe, u knjizi je pokušano da se, istovremeno, na što jednostavniji i što razumljiviji način prikažu objedinjene idejno-tehničko-taktičke metode. Tek ovako objedinjene metode, daleko zahtevnije, složenije ali i, sa stanovišta situacionih uslova u igri, namenski značajno svrsishodnije, u trenažnom pogledu, ispravnije su, pošto su znatno delotvornije, efikasnije. Na taj način, samo tako objedinjeno trenažno tretirane idejno-tehničko-taktičke metode potencijalno mogu da afirmišu sama dosezanja vrhunskih nivoa veština, kao nepatvorenih vrednosti na najvišem nivou koje svi najviše cene u igri – i stručnjaci i mase gledalaca.

Iz svega ovoga proizilazi da idejno-tehničko-taktičke metode, kao sveobuhvatne-celovite metode pri obučavanjima i usavršavanjima talentovanih i vrhunskih fudbalera, omogućuju da, uz neophodnost velikih motivisanosti i njihovih natprosečnih nadarenosti, postepeno sve više razvijaju svoje veštine u igri, pa i na slične načine kako to odvajkada nadmoćno demonstriraju nenadnmašni Brazilci. Svakako, uz izuzetnu talentovanost nekih mladih fudbalera u nekim selekcijama-apstrahujući na trenutak značaj nekih specifičnosti u razvoju vrhunskih fudbalkera, u uspešnim realizacijama planova, koji bi počivali na ovakvim osnovama, mogu da streme samo iskusni fudbalski treneri u čijem radu je inventivni faktor veoma istaknut!

Upravo tu se autor suočavao sa još dva problema, pored gore već pomenuta tri.

Naime, poseban problem je predstavljalo to što, prema saznanjima autora, a i prema saznanjima brojnih uvaženih sagovornika-vrhunskih fudbalskih stručnjaka, kao što su: D. Šekularac Šeki, Z. Živković, Lj. Petrović, I. i D. Janković, Z. Milinković, R. Dostanić, D. Okuka, S. Santrač, N. Kostić, prof. S. Ganić, D. Maravić, Miloš Miljanić, prof. N. Milošević, V. Tomić... stručna literatura sa sličnim temama iz sfera fudbalske igre gotovo da ne postoji ili je veoma retka! Isto ovo autoru su potvrdili i neki reprezentativci bivše Jugoslavije, poznati internacionalci i fudbalski stručnjaci, kao što su: S. Samardžić, M. Šestić, T. Milićević, J. Aćimović Kule, C. Blagojević...

U okvirima autorovih višegodišnjih usredsređenja na veštine vrhunskih demonstriranja u vežbama i u igri, njegova pažnja je bila usmerena i na oblike i značaj ispravnih metoda u obučavanjima i usavršavanjima talentovanih fudbalera, te u kontinuiranim nadgradnjama vrhunskih fudbalera. Pri tom je uočio i određene nepravilnosti ili neadekvatne metodske pristupe pri obučavanjima i usavršavanjima od strane pojedinih fudbalskih trenera. Njegova usredsređenja su bila, pre svega, na same oblike i načine manifestovanja visoke invencije, kao na svojevrsne fenomene u vrhunskoj fudbalskoj igri, koji su do sada, iz teško objašnjivih razloga, nedopustivo malo istraživani, čak i u svetskim okvirima. Da apsurd bude veći, reč je o najdragocenijim vrednostima, sposobnostima i veštinama uopšte u vrhunskom fudbalu, svojstvenih samo najpriznatijim i najvećim fudbalskim majstorima sveta! Nažalost, o načinima ovakvih profilisanja pri metodskim uticajima u obučavanjima i usavršavanjima i o načinima dostizanja visoke invencije u vrhunskom fudbalu vrlo malo je pisano do sada.

Upravo ova činjenica predstavljala je i ozbiljan problem samom autoru pri pisanju ove knjige. Veoma oskudna stručna literatura koja dotiče pomenutu temu, tj. nedostatak dela, stručnih članaka, knjiga o fudbalu koje se bave temama, kao što su metodika obučavanja ili, pogotovo, metodika usavršavanja talentovanih ili vrhunskih fudbalera u kojima je primaran pristup davan prikazima manifestovanja ostvarenih efekata samoprivida i načina kako mogu da se pospešuju, tj. da se stalno sve više izdižu veštine uverljivosti pri raznolikim mogućim zavaravanjim u fintamaa, kao i maštovitost i sama nepredvidivost u igri, predstavljalo je sledeći veliki problem autoru. Na taj način bio je gotovo lišen mogućnosti da se bolje upozna ili da mu bude od pomoći literatura, bar sa sličnim temama. Autorova suočavanja sa poteškoćama ove vrste bila su uočljiva pre, u okviru priprema i tokom pisanja ove knjige, kao i preostalih tomova iz njegove Edicije sa sportsko-metodološkom tematikom. Sve ove veoma otežane i vrlo nepovoljne okolnosti neminovno su iziskivale mnogo više vremena u autorovim istraživanjima i daleko veće njegovo angažovanje na tom planu — u svakom pogledu.

Interesantno je da se napomene da ni na prostorima bivše Jugoslavije-prema saznanjima autora, verovatno ne postoji stručna knjiga iz oblasti fudbalske igre sa primarnom temom inventivnih izvođenja i manifestovanja i načina dostizanja visokih izraza u invenciji u igri, što su potvrdili, takođe, i neki poznati fudbalski treneri! Ovo ne treba da čudi ako se ima u vidu nedostatak sličnih tema u mnogim delima iz oblasti metodike obučavanja i nadgradnji fudbalera i u svetskim okvirima!

Naime, najčešće teme u postojećoj stručnoj literaturi, bar kada je reč o metodici obučavanja i usavršavanja u fudbalu, su sledeće: elementi tehnike, taktičke grupne vežbe u fudbalu, taktika fudbala sa metodikom, objedinjene tehničko–taktičke vežbe u odbrani i u napadu. Pri pristupima ovim temama, načelno, najčešće autori se nisu potrudili u pogledu poklanjanja više pažnje i davanja prostora manifestovanjima raznovrsnosti raznolikih oblika i njihovih još raznolikijih mogućih načina izvođenja i samih mogućih njihovih kombinovanja i, iznad svega, maštovitosti i umeća postizanja efekata samoprivida kod protivnika u igri, čemu se pristupalo poprilično oskudno, površno, nekako uzgredno i, svakako — necelovito. Brojne su i knjige o fudbalu koje za temu imaju: psihološka-motivaciona priprema fudbalera, teorija fudbala, fizička priprema fudbalera, sportske povrede, organizacija, selektiranje i rad fudbalskih škola, biografije poznatih fudbalera, čuvenih fudbalskih trenera...

U okvirima pomenutih stručnih tema u knjigama najčešće je stavljan akcenat na tehničko-taktička izvođenja, izvođenja elemenata tehnike i taktička uvežbavanja u nekim vežbama s loptom i u samoj igri.

Međutim, u pomenutim stručnim knjigama, kada su posredi tehničko–taktička izvođenja vežbi ili izvođenja u igri, ima malo reči o načinima sticanja veština u uverljivosti finti i driblinga, o nepredvidivosti koja potom treba da usledi... Obično samo na dve–tri strane sadržano je sve ovo u knjizi ili, ređe, u okvirima nekog kratkog poglavlja i to uz, relativno, oskudnije opise (što je nedopustivo u uprošćavanju, jer dovodi do banalizacije visokih vrednosti veština, pre svih-onih zavaravajućih, u vrhunskom fudbalu). Još ukoliko se ima u vidu da, gotovo po pravilu, izostaju analize u pojedinim stručnim knjigama o fudbalu, koje bi se odnosile na neka važna inventivna izvođenja i neka, jednako važna inventivna manifestovanja u vežbama ili u samoj igri, kao propratna uz izvođenja sa loptom u domenu te-ta, onda je banalizovanje igre u fudbalu, ne samo onog sa vrhunskim obeležjima, za svaku osudu, jer je – nedopustivo!

ČESTE POJAVE POVRŠNIH ANALIZA MAJSTORSTAVA U IGRI NEKIH VRHUNSKIH FUDBALERA

Površnost i oskudnost u predstavljanjima visokih majstorstava u vežbama i u samoj igri u nekim stručnim knjigama, u domenu metodike i teorije fudbala, odnose se na izostajanja veče analitičke dubine i osetljivih strukturalnih prikaza, koji bi se, npr. odnosili na sledeće:

- važnost propratnih izliva veoma snažnih emocija, te na koje načine se dospeva u tako snažna nadahnuća u igri (slede detaljni prikazi u knjizi),

- nezaobilazni neki idejni aspekti, koji bi ukazivali na neke od mogućih inventivnih efekata u igri (slede detaljni prikazi u knjizi),

- razvoj i podsticanja veština stvaranja što većih iznenađenja protivniku (slede detaljni prikazi u knjizi),

- načini kako se ostvaruju nepredvidivost i iznenadna munjevitost realizacija u nekim oblicima završnica, pri iznenadnim odvođenjima lopte na najmanje očekivane načine i u najmanje očekivanim smerovima, na iste inventicne načine kao i pri teško predvidivim dodavanjima lopti saigračima, koja sve više poprimaju karakter majstorski demonstriranih asistencija, munjevitim prodorima pored zatečenih čuvara (slede detaljni prikazi u knjizi),

- prethodna (još pre prijema lopte) i propratna stvaranja zavaravajućih utisaka-lažnih efekata samoprivida kod protivnika (slede detaljni prikazi u knjizi),

- uticaji trenera na razvoj: idejnih sagledavanja, što bržih-do munjevitih analiziranja brojnih situacija i pozicija na terenu, veštine što bržih eliminisanja brojnih, trenutno irelevantnih detalja i situacija na terenu, te što bržih uočavanja, izdvajanja pri odabirima i izborima rešenja koja su, prema mnogim važećim kriterijumima u munjevitim analizama trenutno optimlna (ponekada i intuitivno, što opet podrazumeva prisustvo vrhunskih perceptualno-anticipacitualnih veština, pogotovo kao prethodnih umeća-pre prijema lopte, pre asistencije ili prodora...), te osmišljavanja trenutno najpovoljnijih rešenja, kako u prvim-lažnim fazama, tako i u drugim-izvršnim fazama finti, driblinga, njihovih što boljih memorisanja pri percepiranjima i anticipiranjima... (slede detaljni prikazi u knjizi),

- što bolja umeća u pronicanjima krajnjih namera svih aktera u igri-kako saigrača, svog i golmana protivničkog tima, tako i protivnika i neposrednog čuvara pri percepiranjima i anticipiranjima (širok spektar mogućih metodskih uticaja, veoma značajnih za razvoj... (slede detaljni prikazi u knjizi,

- razvoj raznovrsnosti, maštovitosti, uverljivosti pri raznolikim zavaravanjima, nepredvidivosti... u fintama, driblinzima (širok spektar mogućih metodskih uticaja; slede detaljni prikazi u knjizi...)

Stručne knjige pojedinih autora iz oblasti fudbalske igre vrlo malo zadiru u objedinjena idejno-tehničko-taktička sagledavanja u igri, a koja su od primarnih, esencijalnih važnosti u razvoju, usavršavanjima talentovanih i vrhunskih fudbalera i, uz to, na načine koji bi tek time bili zadovoljavajući i sveobuhvatni. Bez ovakvih celovitih pristupa u metodici obučavanja i kasnijih usavršavanja talentovanih fudbalera, praktično su skoro isključene i same pomisli na mogućnosti dosezanja nekih viših ili, pogotovo, izrazito visokih inventivnih nivoa u njihovoj igri, na kojima se, inače, zasnivaju veštine u igri najvećih svetskih majstora u fudbalu! Posebno se ovo odnosi na isključivanje mogućnosti da se neki talentovani fudbaler, pa i u slučaju da je bio natprosečno talentovan, razvije u majstora fudbala koji može da odgovori nekim najsloženijim zadacima u igri, kao što je uloga glavnog kreatora u vrhunskom fudbalu. Krajnje kvalitativno postignuće u razvoju nekog fudbalera, u ovom slučaju, ne može da dosegne nivo na koji je on, svojim nesumnjivim talentom, na početku svoje karijere objektivno ukazivao! Navedeni propusti u trenažnom procesu u radu pojedinih trenera u fudbalu ne omogućavaju da se njegovi talentovani fudbaleri u njegovoj selekciji razvijaju do svojih krajnjih realnih mogućnosti, do njihovih potencijalnih gornjih granica predisponiranosti.

Sve ovo, na donekle sličan način, odnosi se i na nadgradnju u igri vrhunskih fudbalera. Veoma često je najmanje to ispoljeno u nedostatku snage ili brzine njihovih fudbalera, pa i u nedovoljnoj obučenosti u izvršavanjima taktičkih zadataka ili u „izvođenju tehničkih elemenata“... Vrhunski stručnjaci-kreativni stvaraoci u vrhunskom fudbalu su svesni da su fudbaleri kod ovih trenera „zakinuti“ u onom što je, inače, glavno obeležje u igri nekog inventivnog fudbalera, a to su veštine koje su u domenu ispoljavanja što izrazitijih maštovitosti, raznovrsnosti, nepredvidivosti... sagledavanih kroz iznenadne promene ritma i pravca realizacija na teško predvidive razdaljine u završnicama i slično.

O NEKIM ZABLUDAMA KAKO SE POSTAJE MAJSTOR FUDBALA

Nekih suprotnih primera svakako da ima. Neki čak i pod ovakvim, krajnje problematičnim okolnostima (u vidu nedopustivih propusta trenera) ipak stasaju u vrhunske fudbalere, ali su ovakvi slučajevi i usamljeni i sporadični, te mogu samo da nam stvore još iskrivljeniju sliku o tome u kojoj meri može da se stvara sud o kvalitetima rada nekog fudbalskog trenera. Mora se imati u vidu, na primer, koliki broj talentovanih fudbalera nije uspelo u svom razvoju da dosegne neke veće uspehe, u prvom redu zbog neadekvatno primenjivanih metoda rada istih ovih trenera, kao i koliko je u nekom periodu od, na primer, petnaestak ili više godina ukupno selekcija tako neoprostivo „upropašćeno“!

Tek ispunjenjima, tj. zastupljenošću dodatnih inventivnih zahteva, kao obavezujućih prethodnih (pre prijema lopte), propratnih i naknadnih (nakon oslobađanja od lopte), uz tehničko–taktičke vežbe s loptom, stvaraju se realni uslovi da se munjevitim brzinama iznalaze optimalna rešenja u igri i postiže, pored značajnih i rasterećenja od pritisaka protivnika, toliko željena, nepredvidivost u igri. Samo uz umešna zadavanja dodatnih inventivnih zahteva u vežbama od strane nekog trenera u fudbalu, neki fudbalski talenat je u povoljnim razvojnim okolnostima da se neprekidno sve više izdiže u domenu inventivnih izražavanja u svojoj igri, pa i do neslućenih visina — ukoliko je natprosečno nadaren, svakako. Veštine sve bržih iznalaženja optimalnih rešenja u igri, naročito s loptom, podrazumevaju i prethodna optimalna iznalaženja načina naglašavanja oblika kojima se prikrivaju same krajnje namere, kao i veštine načina stvaranja efekata samoprivida, a ne samo oblika i načina njihovih realizacija, kao krajnjih izvedenih rešenja-oblika u nekoj završnici. Pri tom se nastojalo istaći u knjizi da moraju biti izražene stalne težnje da se ostvare što iznenadniji efekti u izvođenjima bilo kojeg oblika (prijem i odvođenja lopti, dodavanje lopti, prodor, šut na gol, asistencije), kada je reč o samim završnicama. Suština samih visokoispoljavanih izraza invencije, tj. visokih inventivnih izvođenja i manifestovanja u vrhunskom fudbalu, upravo se i ogleda na ovaj način, što je i osnovna tema ove knjige. Zapravo, u tome se i sagledavaju namere da se sve ove veštine, kao izvođenja i propratnih inventivnih manifestovanja, slikovitim prikazima-tekstualnim, grafičkim, tabelarnim... što više približe talentovanim i vrhunskim fudbalerima, kao i njihovim inventivnim fudbalskim trenerima.

Imajući u vidu gornje napomene, skoro je zanemarljiv broj talentovanih fudbalera koji su, pod nedopustivo uprošćenim okolnostima — samo uz tehničko–taktičke vežbe, kao uz neke segmente igre koji su bili sve vreme primarni, kojima se neprekidno pridavao značaj kao na neki metodski pristup koji označava stvarnu zaokruženu celinu u vežbama na treninzima i u samoj igri, ipak, stasali u vrhunske fudbalere! Ali, pojedinci bi morali da imaju u vidu da, čak i u takvim netipičnim slučajevima, zasluge često najmanje pripadaju njihovim trenerima, pošto nisu najviše doprineli njihovim stasavanjima u vrhunske fudbalere! Uostalom, sve vrhunske fudbalere odlikuju i različiti nivoi sposobnosti i njihovuh samih vrednosti, pa i onih tržišnih. Majstori fudbala, kao što su: Kaka, Robinjo, Pato, K. Ronaldo, Mesi, Nejmar, Suarez, Ibrahimović, Džerard, Bejl... teško su mogli da stasaju u fudbalere takvih majstorskih nivoa uz ovakve fudbalske stručnjake!

Naime, postoje još neki drugi faktori u ovakvim slučajevima, koji su u većoj meri uticali da se neki talentovani fudbaleri ipak razviju u vrhunske, od rada i uticaja pomenutih njihovih neinventivnih fudbalskih trenera, kao što su: velika ambicioznost nekog talentovanog fudbalera, velika marljivost, natprosečna talentovanost... uz splet i nekih sretnih okolnosti (povrede standardnih prvotimaca, neplanirani transferi...). Treba da imamo u vidu i slučajeve protežiranja pojedinaca od strane nekih trenera ili uprava klubova, planska forsiranja pojedinaca u nekim mlađim reprezentativnim selekcijama od strane nekih trenera ili nekih nacionalnih fudbalskih saveza. U ovakvim primerima, posebno se mora uzeti u obzir i ukoliko je bio zastupljen povremeni ili, posebno, česti dodatni individualni rad sa talentovanim fudbalerima na njihovim usavršavanjima u raznim kampovima ili sa nekim drugim iskusnim i dokazanim fudbalskim stručnjacima koji su kreativniji u radu od nekog trenera u matičnom klubu i slično. Pritom, neki možda nemaju u vidu da su to, manje ili više, usamljeni slučajevi i da, u svakom slučaju, daleko manji broj talentovanih fudbalera dospe do vrhunskog nivoa, za razliku od rezultata rada kreativnih fudbalskih trenera u čijim selekcijama stasa znatno veći broj u majstore fudbala. Istovremeno ovo znači i da, za razliku od ovih drugih, kod onih prvih pomenutih fudbalskih trenera, veoma veliki broj talentovanih fudbalera se, jednostavno „izgubi“, postajuči prosečni, ne svojom „zaslugom“, već - trenerovom! Retko se zapitamo: da li su neki, koji su uspeli da postanu vrhunski fudbaleri (ponekad je to vrlo sumnjivo tvrđenje), mogli da dosegnu neki još viši kvalitativni nivo, pošto pojam vrhunski može da ima veoma „rastegljivo“ tumačenje shvatanja dosta širokog dijapazona stepena kvaliteta.

NEKI OD VAŽNIH FAKTORA, ZNAČAJNIH ZA STICANJA STATUSA VRHUNSKOG TRENERA U FUDBALU

Slično kao i u razvoju nekog fudbalera, i samog trenera u fudbalu mora da odlikuje dar u tom njegovom poslu, da bude dobar pedagog, psiholog, da bude što inventivniji, da na vreme uočava neke nepravilnosti u igri pojedinca ili tima, da ume da koriguje nake manjkavosti, da ume vešto da njihovu igru nadgrađuje...

Dolazimo do toga da možemo postaviti pitanje: da li je dovoljno da se pokazuju samo veliki angažman i ljubav u radu trenera, pa i sam smisao za poziv trenera, da bi se uočavala njegova stručna uzdizanja?

Svakako da nije! Fudbalski treneri, uz sve navedene važne odlike, moraju da šire svoje vidike, da se kontinuirano usavršavaju u svojim znanjima. Stručni članci i knjige o fudbalu morali bi da se prate, kako bi neki trener povećeveo riznicu svojih teoretskih upućenosti.

Ali, šta da čini neki trener ako u postojećim knjigama iz teorije fudbala postoje neke praznine o kojima smo gore govorili? Pogotovo ukoliko stručna literature iz fudbala ne nedostaje samo u našem okruženju, već i šire, pa i pomanjkanjima njenim u svetskim okvirima?

Zaključujemo da ova teorijska oskudnost, porazna za razvoj svetskog fudbala, neminovno zatiču fudbalske trenere, primoravajući ih da se snalaze kako znaju i umeju! Na taj način, umesto da se obrazuju i edukuju uz dragocena analitička realna prezentovanja demonstriranja i manifestovanja majstorstava u igri u teoriji fudbala, oni su prinuđeni da što umešnije improvizuju, da „snagom“ svojih trenerskih predisponiranosti pokušavaju da, slično kao i u napredovanju u razvoju fudbalera, ponešto od toga samoinicijativno otkriju. Neki od njih uspevaju da kopiraju neke najpoznatije kolege-trenere, kojima je invencija prirodna odlika i „jača“ strana u radu po čemu su postali prepoznazljivi, tako da poneki od njih saznaju više, neki manje, ali niti jedan id njih objektivno ne može da pronikne u sve „tajne“ koje su latentno prikrivene u igri najinventivnijih fudbalskih majstora (istraživanja A. Bandura, tvorca socijalne kognitivne teorije; istraživao oponašanja idola i imitacije autoriteta, kao modela posmatranja, 1986, 1989.).

Sve pomenute pojave poražavajuće su za budućnost fudbala kao igre, teško objašnjivo, u pogledu opravdanja za mnoge svetski poznate teoretičare i za poznate fudbalske stručnjake koji su napisali, doduše, dragocene stručne knjige u proteklim vremenima, ali uz ozbiljan prekor što u većini od njihovih stručnih knjiga, manjka ozbiljnija usredsređenost na predmetnu fudbalsku tematiku koja, uz izražavanu svu skromnost autora ove knjige i onih njegovih knjiga koje će uskoro da se izdaju, zaokuplja sve protekle godine!

OSVRT NA AUTOROVA TEMATSKA ISTRAŽIVANJA, KAO RETKA I U SVETSKIM OKVIRIMA

Stoga autorova prozivanja domaćih teoretičara u fudbalu zbog nedostatka sličnih knjiga na domaćem tržištu, treba shvatiti podsticajno a ne kao neku provokaciju, kao do sada neopravdano nerealizovane ideje sagledavanja same suštine visokih majstorstava u fudbalu! Na kraju, zašto bi neki domaći vrhunski stručnjak ili neki teoretičar, koji se bave teorijom i pišu stručne analize, planove, članke, knjige, enciklopedije o fudbalu, bili više povređeni od nekih drugih njihovih kolega iz „belog sveta“, takođe prozvanih od strane autora ove knjige, pošto niti oni nisu nešto značajnije pisali na pomenute teme (valjda je logičnije da povređenost, u ovom slučaju, bude njihova veća)?

Osim toga, postavimo jednostavno pitanje: odražava li se predmetna oskudnost, domen: teorija fudbala, što na direktan, što na indirektan način, na ostvarene rezultate, kao i na sam razvoj fudbala u nekoj zemlji, pa i u Srbiji? Odgovor je, svakako, potvrdan! Ili, da li ostvareni rezultati na internacionalnoj fudbalskoj sceni, kao što su klupska kontinentalna ili svetska fudbalska prvenstva ili, pogotovo, da li učestalija rana eliminisanja, kao rezultat neuspeha u kvalifikacijama za nastup na takvim najvećim takmičenjima u fudbalu, dovoljno jasno ukazuju na globalne slabosti sistema fudbalske organizacije a, veoma često, i na neadekvatne metode rada koje se primenjuju u nekim fudbalskim sredinama? Koliko su tim neuspesima doprinele bezidejne vežbe na pripremama, odnosno, u prethodnom trenažnom procesu, a koliko je ovakvim, često „napornim“ vežbama, uz odsustva duha, ideja u njima, „kumovala“ ili „zaslužna“ postojeća stručna literatura koja je, uz raspolaganja sa nekim sličnim stručnim analizama (koje često ne budu potpune u pogledu autentičnosti realnih prikaza detalja ili nekih specifičnosti iz vrhunske fudbalske igre), nekim video zapisima i sl. u dugom vremenskom periodu, bila na raspolaganju treneru neke nacionalne selekcije?

Ukoliko pokušamo da razložno sagledamo suštinu ovog problema, neiskazujući preosetljivo svoju surevnjivost, pokazujući pritom i izvesnu našu mentalnu ili tolerantnu „širinu“, uvidećemo opravdanost uočenih kritičkih osvrta, ali i izostajanje zadnjih namera i malicioznosti u kritikama od autorove strane! Takođe je važno da se shvati da, imajući u vidu umešnost nečijih stručnih procenjivanja, mora da bude i objektivan odnos prema analizi primenjivane metodike u razvoju fudbalera u nekoj sredini. U tom slučaju izbeći ćemo ili preduprediti prisustvo subjektivne obojenosti u zaključcima u našim analizama, a time i bespotrebna planska lutanja, kao što su neuspeli pokušaji da usredsređenja na primenjivane metode, prema brojnim važećim kriterijumima, pogotovo u sferama visokoispoljavanih izraza invencije, budu optimalna. Ujedno smo time sve bliži vrhunskom postignuću u razvoju nekog fudbalera ili izdizanja kvaliteta timske igre u nekoj selekciji.

SITUACIONI PRINCIP-PREMA IGRI U VRHUNSKOM FUDBALU-VAŽNOST RAZUMEVANJA ESENCIJALNE SUŠTINE I STRUKTURE SITUACIONOG PRINCIPA OD STRANE TRENERA U FUDBALU, OBAVEZNO ZASTUPLJENOG U ZADAVANIM VEŽBAMA NA TRENINZIM

U protivnom, uslediće neuspesi, iz razloga što primenjivane metode ne odgovaraju toliko željnom zastupljenom obrazcu u trenažnom radu nekog trenera u fudbalu, čija obeležja označavaju zastupljenost tzv. situacionog principa, umešno i na verodostojan način sagledavanog u vrhunskoj fudbalskoj igri.

Često u trenažnoj praksi, kao i u velikom broju stručnih knjiga o fudbalu, situacioni princip se ne predstavlja uvek na verodostojan način, ne obuhvatajući njegovu sadržajnu strukturalnu celovitost, pri čemu bi sagledavanja bila znalački usmerena u obe inventivne sfere u vrhunskoj fudbalkoj igri, a to su:

Prva inventivna sfera: sfera inventivnih te-ta izvođenja, u igri sa loptom i bez lopte i

Druga inventivna sfera: sfera propratnih inventivnih manifestovanja, u igri sa loptom i bez lopte.

S I T U A C I O N E  M E T O D E -SM U F U D B A L U
KAO NEKONVENCIONALNE, DUHOM, MAŠTOM I EMOCIJAMA ZNATNO OBOGAĆENIJEU VEŽBAMA I U IGRI UZ UMEŠNA ZADAVANJA DODATNIH INVENTIVNIH ZAHTEVA-DIZ OD STRANE TRENERA, SA ODLIKAMAIDEO-TEHNIČKO-TAKTIČKOG – I-TE-TA KARAKTERA- južnoameričkI model

TABELA BR. 1

Uzimajući u obzir sva prethodna iznošenja o pomanjkanjima stručne literature na pomenute teme, moramo imati u vidu da, isto tako, ne smemo nikako shvatiti da možemo ili da smemo, umanjivati vrednost nekih do sada napisanih knjiga na navedene stručne teme iz oblasti fudbalske igre, time i autoritete visoko cenjenih autora tih dela, samo iz razloga što teme u njima u manjoj meri obuhvataju idejne aspekte u igri. Namera autora je samo da se konstatuje da je tema knjige „Vrhunski fudbal i invencija“ doticana neopravdano u manjoj meri u dosadašnjoj stručnoj literaturi.

Verovatno da postoje još neke teme koje su, takođe, u manjoj meri analizirane u postojećim knjigama o fudbalu, ne ulazeći u to koliko bi specifičnost tih drugih, slabije zastupljenih tema, značile u metodici obučavanja i usavršavanja talentovanih i vrhunskih fudbalera i koliko bi, eventualno, popunile neke praznine u teoriji fudbala.

Traženja razloga za ove nedorečenosti u teoriji fudbala iziskivalo bi odvojeno vreme, čime se autor nije bavio. Međutim, pomenute navode autoru su potvrdili mnogi istaknuti pedagozi, psiholozi, teoretičari i vrhunski treneri u fudbalu, tokom njegovih višegodišnjih istraživanja.

NEKE OD NAJČEŠĆE FOKUSIRANIH TEMA OD STRANE METODIČARA, TEORETIČARA I TRENERA U FUDBALU

Ova činjenična stanja, kada je posredi reč o oskudnosti stručne literature iz oblasti fudbalske igre, posebno sa akcentima na načinima stalnih izdizanja izraza invencije u igri, predstavljali su, dakle, sledeći veliki problem autoru ove knjige. Fokusiranja brojnih autora na neke druge aspekte u igri, a pre svega na fizičku pripremu, psihološku pripremu fudbalera, teoriju fudbala, pored gore već pomenutih, bila su od malih koristi autoru kod priprema i kod samog pisanja ove i drugih knjiga iz njegove edicije: „Vrhunski fudbal i invencija“. Od neke veće koristi nisu bila ni upoznavanja u nekim knjigama sa već pomenutim temama (tehničko–taktičke vežbe, tehnika, taktika, sistemi, strategija u fudbalu, tehnika i taktika fudbala sa metodikom...), pošto važnosti načina manifestovanja i rađanja ideja u igri, te koji faktori na to utiču i kako, tj. na koje načine, verovatno zbog izbora nekih drugih specifičnih tema i iz ko zna kojih još nekih drugih razloga, uglavnom nije poklanjana veća pažnja. Suvišno je da se uopšte i ističe da sličnih pokušaja predstavljanja nije bilo ni u pogledu predstavljanja metodskih tehničko-taktičkih prikaza veština u igri majstora fudbala iz Brazila, a da ne pominjemo izostanak eventualnih pokušaja prikaza koji bi se odnosili na njihova majstorstva pri najraznolikijim mogućim, veoma uverljivim zavaravanjima protivnika u njihovim fintama, driblinzima.

ARGENTIBSKI KVARTET SNOVA I ANALIZA MAJSTORSTAVA LIONEKA MESIJA U AUTOROVOJ DRUGOJ KNJIZI, PROGLAŠAVANOG ZA NAJBOLJEG FUDBALERA SVETA, OD STRANE FIFA U PROTEKLE ČETIRI GODINE ZAREDOM

Logično je bilo da se pristupilo pokušajima analiziranja igre Lionela Mesija, proglašenog najboljeg fudbalera u poslednje četiri godine od strane FIFA (2.009, 2.010, 2.011. i 2.012. godine). Autor nema saznanja da je neko tome pristupio, predstavljajući neke ozbiljne analize njegovih demonstriranih vrhunskih majstorstava u fintama i driblinzima, kojima poduže zadivljuje fudbalske svet. Pritom se izuzimaju neki članci, neki pokušaji kra’ih analiziranja igre Mesija od strane nekih stručnjaka u fudbalu, pri kojima se pristupalo na, manje ili više, često konvencionalne načine, poput predstavljanja u analizama igre nekih kvalitetnih reprezentativnih selekcija od njihove strane. Glavni propust ovakvih vidova, uglavnom kraćih, ali i nedopustvo uprošćenih analiza, prema oceni autora, jeste izostanak usmeravanja fokusa, pored ostalog, na zapažene oblike i načine inventivnih izvođenja, kao i u čemu je „tajna“ u njihovim propratnim inventivnim manifestovanjima, kao propratnih veština-zavaravajućih i onih u nekim iznenadnim završnicama, u igri nekog poznatog fudbalera ili nekog uspešnog i kvalitetnog tima. Pogotovo se ovo odnosi na znatno veće potrebe u brižljivosti pristupa analizi igre najboljeg majstora fudbala u protekle četiri godine - Mesija.

S obzirom da se autor bavi istraživanjima vrhunskih majstorstava u igri Brazilaca, poznatih kao najuspešnijeg i najinventivnijeg tima uopšte, a da je Brazil najveća zemlja Južne Amerike, umesto brazilski model, mogao bi da se navede i južnoamerički model posmatranja, analiziranja od njegove strane. Poznato je da je Argentina, pored Brazila, iznedrila najveći broj najvećih majstora fudbala i driblera na svetu, od kojih se izdvaja čuveni argentivnski kvartet snova; Di Stefano (kasnije, kao igrač Reala iz Madrida, naturalizovani Španac), Sivori (kasnije, kao igrač Juventusa iz Torina, naturalizovani Italijan(, Maradona i Mesi.

S obzirom na aktuelnost trenutka, pritom misleći na činjenicu da je Mesi već četiri godine zaredom zasluženo proglašavan za najboljeg na svetu, uz podatak da je i on Južnoamerikanac, autor je analizirao njegova vrhunska majstorstva u igri, te će predstaviti svoju analizu igre ovog nenadmašnog majsora fudbala u svojoj drugoj knjizi.

U pitanju je autorov pokušaj da se u njegovoj detaljnoj i opširnoj analizi što vernije predstave finte i driblinzi Mesija, tj. autentične njegove vrhunske zavaravajuće veštine, koje će na ovom mestu biti ukratko predstavljene u tri tačke:

1. izuzetna uverljivost Mesija u fintama-sa loptom i bez lopte i driblinzima, uz njegova izuzetna naglašeno što više atipična telesno-vizuelna proprana usmerenja, specifična postavljanja tela i stopala neke noge, pokrete... jednokratno ili višekratno, različitim mogućim ispoljavanim dinamikama i u raznim pravcima, sa ili bez pribegavanja zadrškama, pri lažnim zamasima neko nogom u raznim mogućim kombinacijama i pravcima...

2. izuzetna munjevitost i nepredvidivost pri izboru: oblika (neočekivani načini prijema i odvođenja lopte, asistencije, prodori, šutovi na gol, utrčavanja bez lopte, nepredvidiva otkrivanja...), njihovih načina, smerova, razdaljina, izbora noge i dela stopaa, trenutka iznenadne i, najčešće, eksplozivne realizacije u završnici, i sve to uz veoma kratke poluge i amplitude pri zamahu i završnom, teško uočljivom udarcu, uz to – bez naglašenih usmerenja u tom smeru telom, glavom, pogledom... i

3. Izuzetne sposobnosti percepiranja i anticipiranja svih situacija i svih pozicija na celom terenu, kako pre prijema, tako i nakon prijema lopte i posle njenih oslobađanja-u igri bez lopte. Ovako izuzetna perceptualno-anticipacitualna umeća u igri Mesija omogućuju mu da uvek bude, bar za neki delić sekunda, brži od neposrednog čuvara ili od njih nekoliko u okruženju. Njegove majstorske sposobnosti, pored tehničko-taktičkih, u jasnim i izuzetno brzim prethodnim (vrlo značajno!) i propratnim sagledavanjima i, naročito, u blagovremenim predviđanjima krajnjih namera njegovih neposrednih čuvara, čineći to najmanje direktnim telesno-vizuelnim usmerenjima-ali i prema lopti, takođe, omogućile su mu: izuzetne osećaje za intenzivnije kontakte sa loptom i njenim teško predvidivim manipulisanjima (pri iznenadnim promenama ritma i smera, bez usmerenih pogleda prema lopti, što je, u odnosu na, ne baš mali broj drugih vrhunskih fudbalera, retko uočljiva veština), pri prijemu lopte i njegovim odvođenjima, prodorima, asistencijama i, drugo, inventivnu raznovrsnost i – nepredvidivost Mesijevih završnica.

Ovim je predstavljen samo siže autorovih analiza majstorstava Lionela Mrsija, njegovih finti i driblinga u igri, izvedenih iz mnogo šire analize u knjigi.

Na kraju, kao rezime u ovom članku, naročito su malo prezentovane teme u stručnim knjigama, u teoriji fudbala, koje bi ukazivale ili koje bi upućivale trenere na oblike i načine izvođenja i propratnih manifestovanja visoke invecije u igri (pogotovo po ugledu na igru najinventivnijih u svetskom fudbalu, igru originalnih Brazilaca). Pored toga, malo svetla je usmereno i na prikaze kojim metodama maštovitost, raznovrsnost-invencija talentovanih i vrhunskih fudbalera, propratno i paralelno u vežbama u domenu tehnike i taktike, može da se stalno sve više i više izdiže, time i u samoj igri, o ključnom značaju uloga trenera pri tome... a što bi bilo od pomoći autoru pri pisanju knjige „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-u igri Brazilaca, kao i u njegovim drugim knjigama koje će uskoro da izađu iz štampe.

Upravo je to i razlog što se autor usmerio na ovu važnu oblast u vrhunskom fudbalu, uveren da će rezultati njegovih višegodišnjih istraživanja pomoći stručnjacima u fudbalu i u njegovom daljem razvoju. Na takva njegova nadanja i na njegov ispoljeni optimizam daju mu za pravo brojne potvrde i ocene njegovog rada, veoma pozitivni utisci mnogih u fudbalu, recenzije nekih profesora, psihologa, dobrih poznavaoca vrhunskog fudbala i sportskih novinara, članci u novinama i na internet portalima, uz davanje podstreka i veoma afirmativnih ocena od strane kompetentnih, a pre svega od strane vrhunskih fudbalskih stručnjaka.