Teška utakmica! Naporno za igru, za gledanje, teško za trenere. U složenoj situaciji našla su se dva tima sa jugoistoka Srbije. Značaj utakmice, rekli bismo, uticao je na njihovo raspoloženje, spremnost da izvuku iz sebe maksimum.

Domaći su se dugo tražili. Imali su posed, igrali u polju, ali i dalje bez završnice. Marko Đorđijevski, reprezentativac Severne Makedonije, umoran od puta, inače bio je na Farskim Ostrvima sa mladom Reprezentacijom, pokušao je iz okreta u početku, ali je ciljao preko gola. Potom je i Neca Petrov pokušao da prođe desnom stranom, ali je napravio faul u napadu, što bi rekli košarkaši.

Vranjanci su igrali čvrsto, onako kako to Recko Antić nalaže, a rekao bih i kako pokušava svoj borbeni karakter da prenese na igrače. Prvo poluvreme okončano je bez nečeg posebnog. Beležnica je ostala skoro prazna.​

U nastavku napetije, nervoznije, borbenije. Iako su domaći stalno bili u ofanzivi, "žuto cveće” je moglo da "zamiriše” na piroskom ćilimu. Bomba iz slobodnog udarca, srećom po domaće, udarila je o stativu. Odjeknulo je, čulo se do Nišave. Iskusni golman Piroćanaca Marko Trkulja je veoma dobru ocenu zaslužio zbog nekoliko sigurnih intervencija, ali posebno zbog toga što je ,,uleteo” u noge protivničkom igraču, zatvorio ugao i lopta je završila u njegovim rukama.

U finišu ponovo napadi Čelarevog tima. Strahinja Petrović, Edua, Mirković, međutim golman Orlić, uz pomoć odbrambenih igrača, uspeo je da spašava Dinamo.

Uroš Mirković nije odigrao na nivou ranijih mečeva, ali je, doduše, mnogo hteo i na kraju doprineo da Radnički pobedom završi meč. Mirković je u 83. minutu izveo slobodan udarac baš kako je trebalo. Oštra lopta u peterac, najniži pred golom Marko Milenković, da li je okrznuo loptu glavom, mislim da jeste. Prevario je golmana, koji je samo uspeo da podigne ruke u znak predaje.

Posle utakmice razgovarao sam sa Draganom Antićem. Temperamentni, borbeni Recko, ovoga puta nije imao nijednu reč zamerke. Sve je bilo čisto, rekao mi je.

Vest o odlasku Dejana Čelara saznali smo pre utakmice. Iz razgovora sa njim saznali smo da je to dogovoreno dan, dva ranije. Čelar nije želeo da uznemirava igrače. Kao pravi profesionlac odradio je meč, pobedio i uzdignuta čela odlazi iz Pirota.

Ne volim životne rastanke. I ovaj sa Čelarom teško mi je pao. Radi se o stručnjaku koji zna svoj posao, o izuzetno korektnom, vaspitanom, rekao bih po karakteru i ponašanju primernom u svim životnim osobinama.

Igrači su dugo ostali u svlačionici. Nekako se nije osećala pobednička atmosfera. Neka tišina je vladala. Marka Milenkovića sam pronašao u trenucima kada su svi već napuštali stadion.

Ono što su ranije zabranjivali, administrativac koji i dalje ne skida odelo ni na 30 stepeni, kravata  naravno i njegov dojučerašnji "bezbednjak” , sada je dozvoljeno.

Ono što smo tražili, sada je moguće. Izjave od trenera dobili smo na atletskoj stazi. Moju borbu za prava novinara iskoristile su ostale kolege i razgovore radili tamo gde je "kravata" iz inata zabranjivao.

To je to. Radnički je osvojio bodove, utakmica je završena u znaku neke posebne atmosfere. Da li je uvek tako i da li je samo za trenere taj hleb sa sedam kora i da li u fudbalu, u klubovima uvek "stradaju" treneri!?

Zašto je tako!? Ako je ovo za neko posebno dobro, onda – dobro!!