Aleksandar Stojković - foto: instagram.com/fkdinamo.jug

Karijera Aleksandra Stojkovića (37) duga je i raznovrsna i ostaje žal što je nije upotpunio golovima na superilaškoj sceni. Promenio je brojne klubove i gde god je igrao ostavio je neizbrisiv trag obeležen golovima. Mada se približava petoj deceniji i dalje nemilice trese protivničke mreže. Za 21 godinu igranja seniorskog fudbala branio je boje 12 klubova (u neke se vraćao po dva-tri puta) i odigrao po slobodnoj proceni oko 800 utakmica i postigao preko 350 golova. Četiri puta je bio najbolji strelac Srpske lige (tri puta za redom), u Budućnosti (Popovac) je u jednoj sezoni postigao 37 golova. Rekord je oborio igrajući za zonaša OFK Sinđelića, sa 56 golova (efikasniji bio od deset ekipa). U istom ritmu nastavio je jesenas u redovima SU Dinamu Jug, jesenjem prvaku Srpske lige Istok. Na 15 utakmica postigao je isto toliko golova (najviše u trećem rangu).

Ponikao je u matičnom niškom Radničkom i zvezdane trenutke doživeo je kada je pozvan za sastav U15 reprezentacije. Kako kaže, najveću grešku je napravio kada je sa 19 godina napustio Radnički, koji je u to vreme prolazio kroz težak period. Radnički je tada uvek igrao u najvišem rangu srpskog omladinskog fudbala. Sa nepunih 17 godina debitovao je za Nišlije i za deset minuta provedenih u igri upisao se u strelce. I pored poziva naših i inostranih klubova Nišlije nisu htele da se liše talentovanog strelca tražeći veliko obeštećenje. Sledi kratka epizoda u beogradskom Palilulcu, filijali OFK Beograda. Vraća se u Niš i pristupa Železničaru, odolazi u OFK Sinđelić, sledi Radnik iz Surdulice sa kojim je napravio sjajne rezultate. Lep period od godinu dana proveo je u Radničkom iz Pirota a najduži trag ostavio je na dalekom i egzotičnom Islandu, gde je igrao četiri godine i uvek bio prvi strelac. Vraća se u Pirot i na 23 utakmce daje 33 gola. Za Popovčane je odigrao izuzetno efikasno i postigao 37 golova. Mada su vodili do zadnjeg kola, spletom čudnih okolnosti ostali su bez zaslužene titule. U Vlasini je za polusezonu postigao 14 golova (ceo tim-19). Hteo je sa 33 godine da okači kopačke o klin ali je na nagovor ljudi iz OFK Sinđelića ostao na Durlanu dve i po godine.

Na pitanje kako postiže golova, ima spreman i jednostavan odgovor.

- Kako postižem, jednostvano, prema osećaju. Često se saigrači čude kako se uvek lopta odbije do mene u šesnaestercu. Dobro se krećem bez lopte, pratim kretanje čuvara, mogu da predvidim putanju lopte i uvek se nađem na pravom mestu - priča rasni strelca i dodaje da je to stvar rutine i iskustva.

Sa Vranjancima doživljava drugu mladost i nalaze se na pragu osvajanja naslova na Istoku. Napominje da velike zasluge idu na adresu mladog stručnjaka Marka Jovanovića. O Srpskoj ligi nema baš visoko mišljenje i smatra da se ranije igrao kvalitetniji fudbal.

Nada se da će još dugo igrati, jer se igrački vek produžio. - Osećam se odlično, zdravlje me služi, volim da radim i treniram. Ne živi se od stare slave, uvek moraš da se dokazuješ sebi i drugima - poručuje sa osmehom golgeter, koji odiše vedrinom i pozitivnom energijom. Živi na relaciji Vranje-Niš, i ima veliku podršku od supruge i troje dece.