Bronzanu medalju na Šampionatu Evrope u finskom mestu Vierumaki, Beograđanka Andrea Arsović (24 godine) reprezentativka Partizana osvojila je u stilu „kroz trnje do zvezda“. Odgađala je veoma težak meč od 40 dijabola, potom je morala da prođe čistilište zvano raspucavanje za finale sa pet dijabola na decimalu, jer je sa još četiri takmičarke imala 397 krugova, da bi u trećem krugu pakla morala da se uhvati u koštac sa sedam veoma motivisanih rivalki među njima i sa Nemicom Sonjom Fajlšifter svetskom i evropskom šampionkom i Čehinjom Katarinom Emons, olimpijskom pobednicom i takođe svetskom prvakinjom!

Kako ste doživeli i proživeli vaša tri izlaska na vatrenu liniju u istom danu?

- Odavno nisam imala tako loš ritam u osnovnom delu. Jedva sam ga privela kraju i, iako sam bila nezadovoljna rezultatom jer sam na svim takmičenjima i priremama mnogo sigurnije i bolje gađala, bila sam srećna što sam dobila priliku da raspucavam za finale. Rezultati finalistkinja su bili visoki, jedan 399, tri po 398 i za preostala tri mesta konkurisalo je nas pet sa po 397 krugova. Dugo smo čekale da počnemo raspucavanje, to me je dosta umorilo, potom smo bez predaha, ali uz presvlačenje i ponovo oblačenje opreme, otišle u dvoranu za plej of i bila sam dosta umorna.

Da li vas je opterećivalo to što ste evropska šamionka iz Merakera 2010. i da se od vas očekuje medalja?

- Volim streljaštvo, volim i da da se takmičim i svako prvenstvo je nova prilika za dobar rezultat i trofej. Ne namećem sebi obavezu da uvek u tome moram da uspem, jer to može da dovede do one loše treme. Uvek imam pozitivnu tremu, dogodilo mi se to i u ovom finalu, jer sam tri poslednja metka opalila pod pritiskom. Moj ritam je brz, ispaljujem hitac na „prvu sliku“ jer znam da ako malo duže nišanim počinje da se javlja negativna trema i to je pogubno. Praktično, ako uhvatim dobar ritam, tada mi je on isti i u meču i u finalu. U ovom plej ofu sam uvek prva opalila, znala sam da će biti dobro jer mi je do sedmog hica puška „stajala“, potom je malo počela da „radi“, ali se sve dobro završilo. Samo je šampionka Fajlšifterova imala bolju finalnu seriju od mene, moja je bila bolja od serije Katarine Emons, ali je ona imal krug više pre finala.

U finalu često podignete pušku i nišanite između hitaca?

- Dok spiker čita rezultate, ima dosta vremena i ja ga koristim da nešto radim, da ne razmišljam o drugim stvarima. Ranije sam bila sujeverna, imala sam male rituale, kao na primer da uvek istom rukom punim pušku. Sada sam to potpuno izbacila, shvatila sam da me opterećuju i skreću mi pažnju u pogrešnom pravcu. Jedino što je ostalo je da uoči meča slušam muziku. Nisam probirač, sve volim, ali sam poslednjih godina za trenutke pre samog takmičenja uvek birala „haus“.

Ko vam je bio prvi trener?

- Sa serijske puške prešla sam na standardnu 2002. i trener mi je bio Janoš Juhas koji je došao iz Novog Sada, gde je između ostolih trenirao Sanju Ivošev, Aranku Binder, Nemanju Mirosavljeva... Kada je 2008. otišao u penziju, zapala sam u krizu, možda i najveću u karijeri. Pitala sam se kako ću bez njega, da li uopšte mogu da nastavim da gađam. Potom sam shvatila da Novi Sad nije preko sveta i da uvek mogu da zatražim njegovu pomoć i savet, a da ostalo zavisi od mene, kao i da život ide dalje. Posle sam nastavila da radim sa Draganom Donevićem, koji je u vreme mog dolaska u Partizan bio takmičar. Uspostavili smo odličan odnos trener – strelac i mislim da su ovi moji rezultati plod naše izvanredne saradnje i razumevanja. Dosta znači i to što je bio strelac i što zna i iz tog ugla sa čime mogu da se suočim.

Stevan Pletikosić se našalio da vama prija hladno vreme, jer ste i u ledenom Merakeru pre dve godine zablistali?

- Tačno je, meni je ova tempratura odgovarala. Prijatno sam se osećala u strelištu. Više volim ovakve uslove nego leti kada vam ispod kožne jakne liju potoci znoja. Čak mi i hladno strelište na pripremama u Novom Sadu nije smetelo.

Vaša omiljena „cimerka“ je Bobana Veličković?

- Od kako smo zajedno u reprezentaciji, zajedno smo i u sobi. Ne bih je menjala ni za šta na svetu! Bili smo u Merakeru 2010. u „zlatnoj sobi“, jer je i ona osvojila seniorsku evropsku titulu vazdušnim pištoljem.

Srebrnu medalju osvojili ste u Vierumakiju kao član ekipe?

- Na priremama smo imale sve tri jako dobre rezultate kao i na nekoliko kontrolnih takmičenja. Dragana Todorović je imala problema sa puškom i jedino nas je to plašilo jer to može da bude ogromno opterećenje za strelca. Bile smo u krugu kandidata za medalje, ali trebalo je da se uklopi dosta stvari. Na sreću, gađale smo ujednačeno, tri rezultata su u dva kruga razlike i lako je moglo da se dogodi da osvojimo i zlato. Nedostajala su dva kruga. Oborile smo i državni rekord. Ivana je imala jedan od lošijih rezultata ove sezone, sa njenim normalnim pucanjem bile bismo i šampionke Evrope. Međutim, i ovo je sjajno, ta medalja me je „podigla“ da izdržim sve muke do finala. Mi smo jedna od najmlađih ekipa u svetu, ja imam 24, Ivana 22, a Dragana 20 godina! Nije lepo govoriti o godinama drugih dama, ali tri Nemice imaju 99 godina, mi 66! Još ćemo mi Nemicama praviti probleme... U reprezentaciji je sjajna atmosfera, mnogo tome doprinosi i trener Mira Maksimović.

Kakva je uloga porodice u sportu?

- Ne bi bilo mojih medalja bez njihove podrške. Svaki moj uspeh je i njihov, mame Marine, tate Andrije i posebno mlađe setre Anđele, koja je strelac, ali pištoljem u Partizanu. Trenirala je četiri godine puškom, a posle su je „zarazili“ za pištolj Jasna Šekarić, Zorana i Jelena Arunović i Andrija Zlatić, sa kojima se, inače, družim. Partizan nije imao pištolj, pa smo pozajmili od Crvene zvezde za nju. Ume da me provocira i kod kuće i na treningu, toliko da me izvede iz takta. Posle shvatim da je i to dobro da se navikneš da nije sve idealno i po tvome.U Finsku mi je pre meča poslala nekoliko šašavih telefonskih poruka u kojima mi preti da će mi zaključati vrata i da neće da me pusti u kuću ako se ne vratim sa „đinđuvom oko vrata“.

Šta vam je omiljenija disciplina, vazdušna ili MK puška?

- Bolje rezultate imam vazdušnom puškom, ali iskreno više volim da gađam MK puškom. Imala sam do prošle godine velike probleme da se namestim u ležeći stav i to me je malo odbijalo od obe discipline, 60 metaka ležeći i trostava 3 puta 20 metaka. Pokušavali su da mi pomognu i treneri i strelci, među njima i Stevan Pletikosić koji je svetski rekorder u 60 metaka ležeći, ali nije vredelo. Tek na pripremama u Sidneju pred seriju Svetskih kupova u proleće 2011, sama sam otkrila gde grešim, počela da podižem nivo rezultata i tako ponovo zavolela MK pušku. Tako sam i olimpijsku normu osvojila MK puškom trostav šestim mestom prošle godine na Svetskom kupu u Fort Beningu.

Sve ste podredili Olimpijskim igrama u Londonu?

- Čim sam lane ispunila olimpijsku normu, neke obaveze su stavljene u drugi plan. Na Sportskoj akademiji mi je ostalo još nekoliko ispita i doći će na red kada prođu olimpijski izazovi. Meni odgovara ovaj program koji je osmislio Dragan Donević u saradnji sa v. d. selektora Goranom Maksimovićem. Ići ćemo u martu u Kuvajt na pripreme i učestvavaćemo i na Otvorenom prvenstvu Kuvajta, potom se planiraju i pripreme pred svetske kupove i, naravno završne pre olimpijskih igara. Znam šta me čeka i koliko moram da budem spremna. U Londonu će biti takva konkurencija da će ovaj moj put do finala i bronze u Vierumakiju, za onaj na olimpijskim igrama, biti kao da je bio posut cvećem.

Bogata kolekcija trofeja

Andrea Arsović je rođena 1987. u Drvaru. Trenira od 2000. u Partizanu.

Najveći uspesi u karijeri su joj evropsko zlato vazdušnom puškom iz Merakera 2010, bronza sa Svetskog kupa u Fort Beningu 2010. takođe vazdušnom puškom, pojednačna bronza i ekipno srebro vazdušnom puškom na EŠ u Vierumakiju 2012.

Kao juniorka, 2005. na EŠ u Beogradu sa Ivanom Scepinski i Jelenom Živković osvojila je ekipno zlato MK puškom trostav. Te godine je bila peta pojedinačno. Na Šampionatu sveta 2006. u Zagrebu, Arsovićeva je sa Ivanom Scepinski i Jelenom Živković bila u ekipi koja je osvojila juniorsku bronzu MK puškom trostav.

Lane je na Svetskim kupovima bila dva puta šesta, u Sidneju vazdušnom puškom, u Fort Beningu MK puškom i četvrta na EŠ u Beogradu u trostavu MK puškom. Sa EŠ u Pragu 2009. ima četvrto mesto vazdušnom puškom.

Prošle godine se sa apsolutnih 400 krugova vazdušnom puškom na turniru u Belom Manistiru upisala na listu državnih rekorderki uz Lidiju Mihajlović.

Osvojila je lane i sve titule na domaćim takmičenjima: šampionka Srbije MK puškom trostav i MK puškom 60 ležeći, pobednica finala Kupa Srbije u ove dve discipline, šampionka Srbije vazdušnom puškom i pobednica finala Kupa Srbije vazdušnom puškom! Bila je druga na VN Beograda vazdušnom puškom.