Teško dostižni rekordi Janka Tumbasevića

Foto: Ašković

Janko Tumbasević, fudbaler Mladosti iz Lučana drži nekoliko rekorda koji će biti teško dostignuti. Apsolutni je rekorder sa 452 odigrane utakmice u Super ligi. U zbir nisu unete kup i nezvanične utakmice. Pored toga, sa 41 godinom, zajedno sa golmanom Stamenkovićem, najstariji aktivni fudabaler u eliti, sa najdužim stažom od preko 17 godina. Ako tome dodamo nastup u Zeti iz Golubinaca u zajedničkoj ligi sa Crnom Gorom, brojka je uvećana za tri i po godine.

Za više od dve decenije u najvišem rangu ispratio je i dočekao brojne generacije igrača koji su obeležili svoje vreme. U prvom mandatu u Vojvodini, za četiri sezone, imao je zadovoljstvo da igra sa reprezentativcima, igračima koji su ostvarili višemilonske transfere i igrali u renomiranim evropskim klubovima. Da pomenemo Dušana Tadića, Sergeja Milinkovića Savića, Danijela Aleksića, Aleksandra Kataia, Mirka Ivanića, Dragana Mrđu...U drugom mandatu popularne “lale” je vodio trener Marko Nikolić i bili su na pragu ulaska u grupnu fazu Lige Evrope. Povezanost i bliskost sa klubom sa Karađorđa uticala je da svije porodično gnezdo u gradu pored Dunava.

Fudbalom je počeo da se bavi u rodnom Štitaru pored Šapca, da bi nastavio u mlađim kategorijama Milicionara. Sa 16 godina odlazi u Zetu iz Golubinaca, kratko igra za omladince i rano je priključen prvom timu i postao standardan prvotimac. U crnogorskom prvoligašu ostavio je neizbrisiv trag za pet i po sezona. Dobre igre mladog Tumbasevića nisu mogle promaći skautima Vojvodine, gde je izgradio ime i doživeo punu afirmaciju. Jedini izlet u inostranstvu imao je u moldavskoj Dačiji. Vraća se u Vojvodinu na dve godine i pre odlaska u Mladost imao je epizodu u Spartaku ŽK. U tri navrata se vraćao u Lučane, između toga dve nezaboravne godine provodi, na poziv pokojnog trenera Saboa, u redovima novajlije TSC-a. Obzirom na tako dugu karijeru nije puno menjao sredinu i do sada je promenio šest klubova, od toga u tri se vraćao na mesto uspeha. Kada navikneš, veli, na sredinu i ustališ se u timu nije bilo razloga za odlazak.

Pri kraju priprema imao je peh da ga je zadesila teška povreda mišića prednje lože noge i prema prognozama sleduje mu višemesečna pauza.

- Zadovoljan sam sadržajnošću proteklih priprema pod komandom iskusnog trenera Radovana Ćurčića. Dobro sam podneo napore velikog rada i povreda je naišla u nevereme. U Lučanima ne sude koliko imaš godina, nego koliki je tvoj doprinos na terenu, koliko daješ za klub. Za tako dugo trajanje na zelenom terenu mogu da zahvalim zdravom načinu života, genetici, konstrukciji. .. Srećom povrede su me zaobilazile, jedina teža bila je naprsnuće metatarzalne kosti. Ostalo su bile sitne prirode i zahtevale su kraće pauze.

Iza Mladosti je turbulentna sezona i dugo su bili među ugroženim klubovima.

- Za sve nas u Lučanima bula je to dosta stresna sezona. Od pozicije kada se razmišljalo o plej-ofu ušli smo u krizni period, dosta lutali, tražili se i već bili otpisani. Zahvaljujući seriji dobrih rezultata u finišu i promenljivim izdanjima direktih konkurenata, uspeli smo da izborimo opstanak. Biće teže nego prošle sezone, bitno je da opstanemo. Ko ispadne teško će se vratiti jer je Prva liga sve kvalitetnija i većinu sačinjavaju bivši superligaši. Mladost ponovo ima solidan sastav, spoj iskustva i perspektivnih igrača pred kojima su fine karijere. Kao najstraji uvek sam mladima davao podršku, delio savete i verovao u njih – kaže Tumbasević i napominje da je ugovor produžio na godinu dana, dužina odgovara njemu i čelnicima kluba.

Na naše pitanje, koliko se fudbal promenio u odnosu na vreme kada je on zaplovio profesionalnim vodama, ima spremljen odgovor. - Fudbal se više promenio na taкtičkom planu, postao zahtevniji, igrači imaju više defanzivnih zadataka, pomeranja i zatvaranja prostora. Veća pažnja se poklanja fizičkoj pripremi, sa više individualnog rada. Ranije se znalo, kao igrač sredine terena, individualnim rešenjima i kvalitetom donosio si prevagu na terenu.

Janko Tumbasević kao centralni vezni, pre svega je timski igrač, odlikuje ga disciplina u igri, pored borbenosti krasi ga smisao za građenje igre. Kreirati i kvariti igru rivala nije lako. Svaki potez je pod lupom trenera, navijača, gde se greške ne praštaju. Kako reče, kroz celu karijeru nije se isticao niti je jurio individualna priznanja.

Svestan je da se karijera bliži kraju i o daljim planovima razmišljaće narednog leta kada istekne ugovor. Kaže da dok bude sebe terao da ravnopravno vežba, trči i takmiči se sa decom, dotle će trajati. Vuče ga kuća i želi da zaigra u klubu koji je bliži Novom Sadu pa makar to bio i prvoligaš. Po okončanju karijere želi da ostane u fudbalu i zaplovi nepredvidivim trenerskim vodama. Poseduje “B” licencu i kao aktivan igrač nije imao vremena da se dodatno trenerski obrazuje. O tome će razmišljati kada dođe vreme.

Porodica mu je na prvom mestu i ona najviše trpi zbog razdvojenosti. Veliku podršku ima od supruge Ljubice i ćerki Mile i Maše. U telefonskom razgovoru odaje utisak opuštenosti, smiren je i vedre prirode, sušta suprotnost velikog borca na terenu.