Fudbalski razvoj Djordja Vukobrata: Od Čortanovaca do Pećinaca

Po nepodeljenim mišljenjima, jedan od najstandardnijih prvotimaca pećinačkog superligaša je Djordje Vukobrat, dobro poznat ljubiteljima fudbala u Sremu.

- Prve fudbalske korake napravio sam u Čortanovcima, rodnom mestu – „vraća film“ Djordje Vukobrat - Počeo sam, naravno, u mladjim kategorijama ČSK-a, a sa 16 godina i sa specijalnim lekarskim pregledom, prelazim u prvi tim. Debitovao sam kod, sada pokojnog, Dače Dimitrijevića, na utakmici protiv Rumenke, u ondašnjoj Novosadskoj ligi. Tu utakmicu pamtim i po prvom datom golu za ČSK. Posle godinu dana, još kao omladinac, prelazim u Brazda kop iz Indjije, gde ostajem dve i po godine. Taj period mi je ostao u sećanju i po treneru Miši Popoviću, treneru omladinaca, a kasnije i prvog tima. On me je najviše usmerio i objasnio „kako svet fudbala funkcioniše“. Fudbalski put odvodi me u Srem iz Sremske Mitrovice na četiri godine. Vojska me „malo koči u razvoju“, te godinu dana igram i za Polet iz Novih Karlovaca. Pola sezone sam igrao za Hajduk iz Beške. Kada su svi mislili da je kraj, na poziv od Bogića Bogićevića prelazim u Big Bul, gde ostajem dve i po godine. To me je „vratilo u fudbalski život“. Konačno, dolazim i u Donji Srem, gde doživljavam vrhunac karijere igrajući, najpre, u Prvoj, a poslednjih godinu dana i u Jelen Super ligi. O saradnji sa Bogijem samo reči hvale. Od njega sam mnogo naučio: veliki je stručnjak, mnogo zna o fudbalu, posebno o motivaciji igrača...

Kako je igrati pod velikim opterećenjem za ekipu koja se, prve godine bori za ulazak u viši rang, a druge za opstanak?

- Kada su nam ambicije bile ulazak u Super ligu malo je ko verovao u nas. Medjutim, sve smo demantovali. Nisu svi verovali ni da ćemo opstati u najelitnijem takmičenju, što je prve godine i najteže.. Naravno, nije lako igrati stalno pod protiskom, pod moranjem i kada se svako opuštanje kažnjava. Ovi momci su veliki profesionalci i na sve se lako privikavaju. U svakom slučaju, dokazali smo da nismo zalutali medju elitu i ko nas podceni, ne prolazi dobro. Za bolje rezultate nedostaje nam mnogo toga: adekvatni uslovi za rad, domaći teren i nekoliko iskusnijih igrača. Za sada, svi planovi su vezani za Donji Srem. Ako Bog da sreće i zdravlja, zašto da ne i „neko inostranstvo“.

Na snimku: Djordje Vukobrat