Mundijal kroz oči srpskih trenera: Brzina i eksplozivnost prave razliku u savremenom fudbalu

Svetsko prvenstvo u fudbalu u SAD-u, Kanadi i Meksiku počelo je 11. juna i trajaće do 19. jula. Biće odigrano ukupno 104 utakmice, računajući veliko finale na stadionu u Nju Džersiju.

Tako velika planetarna smotra nikoga nije ostavila ravnodušnim i, uprkos vremenskoj razlici od šest i više sati, televizijski prijemnici fudbalskih zaljubljenika ne gase se tokom noći. Fudbal je dežurna tema na ulici, u autobusu, restoranima, a porodična okupljanja ne mogu da prođu a da se ne pomene najvažnija sporedna stvar na svetu. Svaka utakmica je spektakl, kako znaju i umeju da ga osmisle preduzimljivi Amerikanci. Puni stadioni, šarenilo boja, bezrezervna podrška jednoobrazno obučenih navijača...

Proteklo je 12 dana šampionata, prvi utisci su se slegli i potražili smo mišljenje trenera koji prvenstvo sagledavaju sa stručne strane.

Jovan Golić, trener Slovena iz Rume

- Prvenstvo sa tako velikim brojem reprezentacija razvodnilo se u smislu da prođe nedelju dana između dva meča jedne reprezentacije. Ima autsajdera iz Okeanije i Azije koji ne pripadaju fudbalskom kremu. Prvo veće razočaranje predstavlja Turska, koja ima kvalitetan tim, dobro su odigrali kvalifikacije, a već se spremaju za povratak kući. Fascinirala me je brzina, intenzitet, svi igraju dinamično i nameće se zaključak da mi igramo dosta sporo za moderan fudbal. Termini padaju u nezgodno vreme, organizatori su hteli da izađu u susret svima, pa tako imamo primere da utakmice počinju u podne kako bi Evropljani mogli da gledaju u prikladnom večernjem terminu. Dinamiku i ton na tribinama daju južnoamerički navijači sa svojim temperamentom i šarenilom boja.

Slaviša Božičić

- Nisam za ovaj format i vidi se da se kvalitet razvodnio. Zna se da kvantitet ide na uštrb kvaliteta. Verujem da ćemo od osmine finala gledati prave utakmice. Šampionat predugo traje i treba da bude takmičenje najboljih reprezentacija. Svako ima šansu da se kroz kvalifikacije plasira na planetarnu smotru. Smeta mi previše komercijalizacije koja ubija fudbal. Slično razmišlja i Vladimir Livaja, trener Železničara iz Inđije, kome takođe smeta prevelik broj reprezentacija, nepovoljni termini odigravanja utakmica...

Dejan Popović

- Fasciniran sam svim viđenim. Organizacija je na vrhunskom nivou, o svakoj sitnici se vodilo računa. Stadioni su moderni, funkcionalni i komforni. Dopada mi se mogućnost da na ekstremnim temperaturama stadioni budu klimatizovani i pružaju poseban ugođaj igračima i navijačima. Hidriranje nekima prija, nekima ne, jedni tvrde da se gubi dinamika i ritam igre, drugima odgovara da dobiju savet i da se prestroje. Prve utakmice su pokazale da favoriti teško dolaze do planiranih bodova, izdvojio bih Zelenortska Ostrva i Kurasao, kao i Iran, koji su neplanirano upisali prve bodove.

Zoran Vasiljević

- Letimično sam pogledao neke utakmice i raduje me što autsajderi uzimaju bodove. Neko će da plati ceh pronalaženju forme, kao Turska. Maroko predstavlja prijatno osveženje, tehnički i taktički imaju igrače sa stavom. Meksiko kao domaćin može otići daleko, Brazil sa starim trenerskim liscem Anćelotijem tek treba da se prikaže u pravom svetlu. Pauze ubijaju ritam, pa se desi da ekipa koja je bila u naletu splasne, dok drugi, koji su bili u problemu, dobiju jasne instrukcije kako bi se fokusirali i došli do daha. Da je fudbal svojevrsni fenomen pokazao je ratni sukob Irana i SAD. Dok traje prvenstvo, sklopljeno je primirje. Ja sam više za klupske utakmice, volim male, uigrane timske mašine koje "melju" protivnika, reprezentacija je nešto drugo. Svi zarađuju - FIFA, organizatori, domaćini, kladionice na osnovu neočekivanih rezultata.

Stefan Ranđelović

- Ekipe koje su motorički sposobne, brze, eksplozivne i brzo donose odluke igrački dominiraju. To su ključne stvari u savremenom fudbalu. Žao mi je što nas nema na najvećoj smotri fudbala. Nemamo brze i eksplozivne igrače, nama je bitnija defanziva i da ne primimo gol. Nemamo veliki broj igrača u ligama petice, a dvojica koji igraju su odbrambeni igrači. Negativno su me iznenadili Hrvati i Turci, pozitivno Engleska, a favorit iz senke je SAD sa Poketinom na klupi. Igraju zrelo, disciplinovano i brzo.

Ljubomir Ristovski

- Kvalitet je prisutan i već ima iznenađujućih rezultata. Evropske reprezentacije su glavni favoriti, a većina afričkih selekcija me je prijatno iznenadila. Poznat mi je mentalitet igrača Zelenortskih Ostrva, za mene nisu iznenađenje, jer je većina rođena i igra fudbal u Portugaliji. Najviše šanse za naslov dajem Francuzima, dok su Turci sa kvalitetnom selekcijom razočarali. Od 48 reprezentacija samo su dve sa Balkana, nema Grčke, Srbije, Rumunije, pa ni Mađarske... Sve ima veze sa mentalitetom, svi idu napred, mi stagniramo.

Dušan Bajić

- Kao top tri-četiri reprezentacije svrstao bih Francusku, Argentinu, Španiju, tu su još Holandija i Brazil. Nabrojane ekipe ne mogu lako da pobede takozvane "male" reprezentacije. Iz fiziološkog aspekta mogu da trpe neke stvari u utakmici sa takmičarskog aspekta koje u ofanzivi prave dobre rezultate. Sa druge strane, disciplina u defanzivi kod boljih reprezentacija jasno je definisana.