Beogradski stručnjak sa Borom 1919 pokorio Istok: Pred Stefanom Ranđelovićem novi izazovi

Doskorašnji uspešni trener Bora 1919, Stefan Ranđelović (35), nije nastavio saradnju sa "rudarima" i u potrazi je za klubom koji može zadovoljiti njegove ambicije.

- Ušao sam u pregovore sa klubom iz Srpske lige Beograd i imam ponudu kluba sa srpskoligaškog Istoka. Želim da odem u ambicioznu sredinu koja želi najviše domete. Osluškujem ponude, a da li ću se dogovoriti znaće se u narednih nekoliko dana - navodi mladi stručnjak.

Svojevremeno je Ranđelović preuzeo Borane u delikatnom trenutku i za kratko vreme transformisao ekipu sa napadačkim pedigreom. Spojili su 10 pobeda i stekli opipljivu prednost pred zimsku pauzu. Zimske pripreme bile su dosta složene, bez dovoljno uslova za kvalitetan rad, srećom klub je obezbedio sredstva da otputuju na Crnogorsko primorje. Pokazao se odlazak na pripreme kao pun pogodak, dobro su tempirali formu i ne samo da su zadržali prednost nad rivalima, nego su je i uvećali. Direktnog konkurenta, Brzi Brod, dobili su u niškom predgrađu i neplanirani porazi od GFK Jagodine i Rembasa nisu mogli da pokvare pobedničku atmosferu.

Kad je trebalo da se slavi titula i povratak u Prvu ligu posle 25 godina, naišli su lomovi, došlo je do smene uprave, a to je označilo kraj saradnje "rudara" i mladog stručnjaka.

Na kraju, kaže on, ostao je gorak ukus, nisam se nadao ovom scenariju niti rastanku, jer sam se potajno nadao nastavku uspešne saradnje.

Ranđelović je trenersku karijeru počeo u omladincima BSK-a iz Borče, nastavio u omladinskom pogonu Radničkog sa Novog Beograda i bio pomoćnik prvom treneru Dejanu Rađenoviću. U nekoliko navrata samostalno je vodio prvi tim. Nastavio je u tadašnjem srpskoligašu Crvenoj zvezdi iz Malog Mokrog Luga, sledio je zonaš iz Sremčice. Preuzeo je Dunav iz Prahova kada se nalazio u bezizlaznoj poziciji i uspeo da obezbedi opstanak. U Prahovu je, sa kraćim prekidom, proveo tri sezone i ostavio dubok trag. Rezultat sa Borom 1919 bio je njegov najveći uspeh u trenerskoj karijeri. Ovaj uspeh posvetio je pokojnom predsedniku mokroluške Zvezde Goranu Rajkoviću, koji mu je dao šansu i stao uz njega. Ne zaboravlja mentora Vladetu Tomića, najuspešnijeg amaterskog trenera u Beogradu. Ne izostavlja ni ime Dejana Đorđevskog, direktora omladinske škole novobeogradskog Radničkog, koji mu je pružao podršku i profilisao ga kao trenera.