Pančevački "Brzi Voz, naš  Dinamo, od starta prolećnog dela prvenstva u Srpskoj ligi Vojvodina, ne zna za poraz. O aktuelnom trenutku sportske družine iz grada na Tamišu govore Goran Janjović-Dumba i Nenad Jovančević, prvi ljudi kluba

Nenad Jovančević i Goran Janjović

Sačekali smo da prođu dva kola u nastavku takmičenja, u kojem nastupa i Dinamo, pa pred odlazak u Šid, na meč sa Radničkim, u trećem susretu Srpske lige Vojvodina, zamolili  smo da nam Dumba i Neša pričaju kako sada stoje stvari.

U maniru pravih posvećenika, dvojica vrsnih poslovnih ljudi, svoje manire preneli su i na rad u "plavom društvu"  pa se za šest proteklih godina pažnja poklanjala svakom detalju, a kamoli bitnim, suštinskim pitanjima, da klub posluje i opstaje na najvišem nivou.

Već je bilo dosta reči o postignutim rezultatima, ali, nije na odmet da još jednom podsetimo. Kada su stigli da pomognu, u godinama kada su se nad Dinamom nadvili najcrnji oblaci, nisu ni slutili da kreću ne od početka,već iz "podruma" i to "poplavljenog podruma sa zaglavljenim ulaznim vratima".

Mnogi ne veruju ni danas, ali, istina je, dinamovci nisu imali ni jedan komplet dresova, tuširali su se hladnom vodom u memljivim svlačionicama, a klupske prostorije su prokišnjavale i bile potpuno neuslovne za bilo kakav posao.

Šta tek reći za tim, momke koji su pošteno radili svoje na terenu, no  i pored toga, bili su poslednji na tabeli ,ranga u kojem su se nadmetali. U koritu problema, pre briga, Dumba, Neša i nekoliko istinskih prijatelja i ljubitelja fudbala(neki su i danas u timu koji rukovodi  Dinamom) reševali su jednu po jednu kriznu situaciju.

Potencijali svog kluba uvek im je bio pred očima, a kad ste posvećeni, i pravi domaćini, neće izostati ni podrška. Tako je uz pomoć, NIS-a, Sekreterijata za sport i omladinu Vojvodine, a u poslednje vreme sve više i grada Pančeva, sve je počelo da dolazi na svoje mesto, a zamišljeni mozaik da se iz obrisa pretvara u jasan, željeni lik.

Danas, Pančevci, ali i svi ljubitelji fudbala mogu da uživaju. Kad pristignu na Gradski stadion, on više ne liči na ruinu, već na prelep sportski centar, kojeg čine tri fudbalska terena, glavni i pomoćni, kao i teren sa veštačkom travom,savremeni semafor, tribina je posvuda ustoličena i nadkrivena većim delom.

Svlačionice su moderne, da pozavide mnogo moćniji klubovi, a radni prostor je sada umiven, svetao,sredjen,mirišljav.. Da, to je sada Dinamov realizam.

PUT ZA ŠID

Kada smo predložili Jovančeviću i Janjoviću da se pridružimo i zajedno putujemo za Šid, na megdan sa poslednjim Radničkim, sugestija je odmah prihvaćena. Tako se u subotu, 31. marta, nalazimo kraj pomoćnog terena, jer pre odlska u Srem, svi smo želeli da pogledamo i duel kadetske ekipe FK Dinamo1945, koja se takmiči u Kadetskoj Ligi Srbije,protiv Novog Pazara.

Posle prvih 45 minuta gosti su vodili 1:0, a mi smo morali da krenemo. U autu koji vozi Dumba, priključio nam se Dušan Stojić, ugledni pančevački hirurg, čovek koji četvrt veka pomaže da dinamovci budu što zdraviji i da se manje povređuju. Elem, uz Jovančevića, Janjovića i dr Stojića, kreće i vaš reporter.(S.D) Čim smo zamakli, malo iz Pančeva, uključujemo diktafon. Prvo su Neša i Dumba govorili o onom što se odigralo pre nekoliko dana, u Sarajevu, gde su dinamovi mališani bili sjajni. Ovako je tekao razgovor.

Jovančević:

-Omladinci su osvojili prvo mesto, a pioniri su bili treći. Prezentovali su pančevački fudbal u najboljem mogućem svetlu, a posebno je lepo što je naša ekspedicija svuda ostavila povoljan utisak. Kako na terenu tako i van njega. Komentari domaćina su bili sjajni. Momke su vodili Kristijan Stojanov, Goran  Amanović, a uz njih je bio i Zoran Nešković, koordinator mlađih selekcija.

Janjović je dodao:

- U finom društvu je bio naš Dinamo. Taj turnir je organizovao grad Sarajevo, a okupili su se timovi iz nekada nam zemlje Jugoslavije. Znate, nije mala stvar kada igrate protiv Sarajeva, Željezničara ili Veleža, koji su bili najzvunija imena, da tako kažem, a pritom ostvarite i značajne rezultate.

Dok jezdimo ka Šidu, prelazeći Pupinov most, saznajemo da su kadeti Dinama izjednačili u Pančevu, protiv Pazaraca, a tako se taj susret i završio(1:1), upitali smo naše sagovornike kako bi ocenili prvi deo prvenstva u Srpskoj ligi Vojvodina, a Pančevci su taj deo nadmetanja završili kao drugi.

Jovančević:

- Startovali smo loše iako smo ubeđeni da imamo najbolji tim i trenera u ligi. Imali smo tu nesreću da već na startu izgubimo od Sakula, što se veoma nepovoljno, pre svega u psihološkom smislu, odrazilo na ekipu. Zatim, u prva četiri kola, uzeli smo samo tri boda, pa se tako stvorila ta razlika u korist Bečeja koji je trenutno prvi. Tokom zimskih priprema radilo se odlično, a jedini problem je što su momci vežbali na veštačkoj travi, iz poznatih razloga(renovirao se pomoćni teren na Gradskom stadionu).

U nastavku prvenstva, u prva dva kola, zato se malo osetio taj period prilagođavanja na travu, ali i pored toga, slavili smo na obe utakmice. Zvuči nedostižno što Bečej ima prednost od 11 bodova razlike, ali kako kaže Dumba, večeiti optimista, može i to da se stigne. Videćemo. U svakom slučaju niko od nas u  Dinamu se ne predaje. Normalno, dodao bih, nadamo se da će sve proći sportski, bez nekih nečasnih radnji?!

Odgovor na ovo pitanje dao nam je i Dumba:

- Kad smo došli u klub, pre šest godina, preuzeli smo tim koji je imao samo jedan osvojen bod, a ispred nas prvi sledeći tim imao je 11 bodova više. Samo da podsetim, ispadale su čak tri ekipe,  pa smo ipak uspeli, stigli,prestigli i ostali u tom rangu. Verujem da možemo i sada da ponovimo to, ali, pod uslovom da se ne rade neke radnje mimo terena, a sve više liči na to.

Pre nego što ćemo stići u Šid, bio je red malo popričati i o Dinamovom sledećm rivalu. Bez obzira što je Radnički poslednji na tabeli, nikako ne bi valjalo da se tim zbog toga opusti, jer  u sportu je dokazano, najteže je igrati te, takozvane, unapred dobijene utakmice. Stav o tome imao je i jedan od čelnika Dinama

Janjović:

- Rekao sam momcima pre ovog susreta da moraju da daju svoj maksimum na terenu. Želimo u viši rang  i smatram da grad Pančevo zaslužuje da ima bar prvoligaša, a superligaša svakako. Napravili smo velike korake za proteklih šest godina i ne želimo da stanemo do svog konačnog cilja.

Pomenuti dr Dušan Stojić pomno je pratio šta govore Janjović i Jovančević, a njegovo prisustvo na putu ka Sremu iskoristili smo da ga pitamo da li se seća, da li je za proteklih 25 godina, od kada je i on u klubu, nekada bilo bolje u Dinamu?

Stojić:

- Moram da budem subjektivan. Upoznao sam Nešu i Dumbu kada su došli u Dinamo. Vrlo brzo sam shvatio da je reč o pravim ljudima na pravom mestu. Da li znate šta razlikuje ljude na bitnim mestima u društvu ?!

Reč je o posvećenosti. To imaju njih dvojica. Znaš koliko puta sam ih video da dolaze na stadion, koliko brinu o svakom segmentu, a to ih i razlikuje od drugih. Iza njih ostaju tragovi a to je za vek svakog čoveka i najbitnije. Siguran sam da će mi oni ispuniti san i da će Dinamo igrati sa najboljim klubovima u najvišem rangu takmičenja.

PRIMARNI MOTIV

Često, kažu da je marljivost uteha za nenadarene. Zato, nije samo suština u neprekidnom radu, već i u povlačenju mudrih, posebnih poteza, koji jedan sistem čine drugačijim i vode ga unapred.

S obzirom na poklonjenu pažnju, na argumente koje su do sada koristili u svom radu, nema sumnje da će Nenad Jovančević i Goran Janjović, sa svojim saradnicima, osvetliti želje svih Pančevaca  i da će baš oni, učiniti taj podvig, da nam u hram sporta u gradu na Tamišu dolaze Zvezda, Partizan, Radnički iz Niša i svi drugi superligaši.

Motiva ima na pretek, ni jedna perspektiva nije potisnuta u drugi plan, a egzistencijalnot  Dinama ne ogleda se u malim detaljima i kako prebroditi ovo teško vreme(a koje nije bilo teško?!) već u ideji da istina raste, a put ka cilju je nezadrživ.

A šta je zapravo krajnji cilj? Super liga, zar ne?

Jovančević:

- Ja sam ubeđen u to. Kada smo dolazili u klub naša želja je bila baš to. Imali smo mnogo posla do sada, a tako će biti i ubuduće ,ugostićemo mi ovde Zvezdu, Partizan, a velika je želja da stadion bude pun, da se traži ulaznica više.

Janjović:

- U potpunosti se slažem sa Nešom. Napravićemo od Dinama, kako kaže često moj prijatelj Jovančević-malu Barselonu. Ne mogu tačno da kažem kada će to biti, ali za tri  do četiri godine to će se desiti. Imamo sada pravu podršku i grada Pančeva, prepoznali su da radimo domaćinski, a uz njihovu pomoć, Dinamo će sigurno biti superligaš.

U Šid smo stigli tačno na početak susreta Radnički-Dinamo. Tokom prvog poluvremena sedeli smo na tribini sa Nenadom Jovančevićem. Temperamentno je komentarisao poteze igrača svog kluba, malo se i začudio što je 0:0 posle prvih 45 minuta meča.

Posle odmora, prišli smo i Janjoviću, koji je stojećki posmatrao duel. Više ćutljivo, mada vidljivo emotivno, bar po izrazu lica. Kada su Pančevci počeli da pogađaju mrežu domaćina, redom: Ivanović, Nedučić, Arbutina i za kraj Đokić, krajnji ishod  0:4 i osmeh se vratio na lica čelnika Dinama.

Zatim, kako i dolikuje upravi velikog sportskog kolektiva, cela ekspedicija Dinama(igrači, stručni štab itd) uputila se u obližnji restoran Gurman, u Šidu, gde se malo predahnulo, uz večeru, pa krenulo put Pančeva.

Operacija-Šid, uspešno je izvršena, tri nova boda su na kontu. Idemo dalje...

Harmonija. Eto tako, u jednoj reči, opisali bi jedan dan proveden sa čelnicima Dinama, fudbalerima, stručnim štabom.

Svako je tokom te subote znao šta radi i gde mu je mesto u sistemu. Tačno je, pobede su važne, jer u savremenom sportu, čak, reklo bi se  modernom gladijatorstvu, nažalost  samo su bodoviu bitni, sve ostalo odlazi sa uzdahom za propuštenom prilikom,medjutim uverili smo se, postoji i nešto drugo.

Svojim činjenjem, Janjović, Jovančević i ostali u ovoj sportskoj družini, sigurno, podstaći će i neke druge zaljubljenike u sport da se pomere sa mesta ,da podele ono što imaju, od znanja do resursa  i tako shvate koliko je bitno učestvovati u podvizima.

Primer Dinama ohrabriće mnoge, a trag koji su već sada ostavili ovi ljudi, uvek će biti dobar odabir pravog puta-kuda i kako krenuti u bolje.

Reporter: S.D