Bliži se najluđa noć i Deda Mraz žuri da podeli preostale poklone iz nebeskih kočija pre nego što se sa irvasima vrati u daleku Laponiju. Popularni bradonja mislio je ne samo na mališane, nego je vreću želja namenio i odraslima. Među njima i za brojnu fudbalsku porodicu. Šta može srpski fudbal da očekuje od Deda Mraza u narednoj 2024. godini kad prethodna nije protekla kako smo se nadali. Da li će ponovo nade biti izneverene ostaje da se vidi.

Kao prioritet poželeo je uspeh na predstojećem Evropskom prvenstvu na koje smo se plasirali posle 24 godine. Ponovo smo dobili zvučne protivnike kao na Svetskom prvenstvu i tešimo se da možemo da iznenadimo Engleze, da se nosimo sa Dancima i budemo bolji od Slovenaca.

Godinu na izmaku nećemo pamtiti po dobrom na međunarodnoj klupskoj sceni. Na osnovu starih zasluga dobili smo kvotu od pet klubova, koji su bili u prilici da se pokažu koliko vrede u evropskim okvirima. Propisno smo se obrukali da je popularni dekica crveneo od stida. Od 28 utakmica koliko je odigrano od kvalifikacija do grupne faze, izgubili smo čak 25 (pobeda i dva remija) i sa 11. mesta po koeficijentima skliznuli na 15. na lestvici najuspešnijih zemalja. Uprkos lepim željama u narednoj godini nećemo imati takve povlastice i svi će morati u kvalifikacije ili plej-of.

Do juna naredne godine ima dovoljno vremena da se pozabavimo tekućim stvarima koji opterećuju najpopularniji sport. Kad je tema Mozzart Bet Super liga, ništa novo. Svaka sezona je preslikana i borba za titulu (izuzev prošle sezone) vodi se između Partizana i Crvene zvezde. Ukoliko bi "crno-beli" ostali na čelu značio bi prekid dominacije Zvezde duge šest sezona. Vremešni Laponac nije hteo da se opredeljuje između Partizana i Zvezde, založio se svojim mrazovskim autoritetom za više regularnosti, manje afera, poštovanje fer-pleja…

Po nepisanom pravilu kad se pominje regularnost prstom se upire u delioce (ne)pravde. Oni su nekako najbliži, nalaze se na vetrometini, nezaštićeni i lako je loviti njihove greške. Mogu da sude na vrhunskom nivou, ali ako im se desi slab dan, ni VAR im neće pomoći.

Kao sudije, vozač nebeskih kočija, podržava trenersku struku, ali im to ništa ne pomaže. Trenerska seča nastavljena je i protekle jeseni, i više desetina stručnjaka izgubilo je ili dobilo novi posao. Srbija je rekorder u Evropi po broju smenjenih trenera i po tom pitanju ništa se nije promenilo. Promene najčešće ne donose željene rezultate i kad se uđe u vrzino kolo iz njega se teško izlazi. Tako će biti dok se struka ne pita i o stručnjacima odlučuju priučeni laici, koji osim novca nemaju ni plan, niti program u kom pravcu klub treba da se razvija

Mladi igrači su dekina slabost i veruje da je naše podneblje pogodno tle za razvoj talenata. Žali što pored toliko perspektivnih igrača postajemo eldorado za preskupe strance sumnjive vrednosti. Na račun njih, naša deca uzaludno čekaju šansu, gube strpljenje, padaju u prosečnost i na kraju dižu ruke od ozbiljnog bavljenja fudbalom. Surova trka za bodove gurnula je naderenu decu u drugi plan i najčešće odlaze na pozajmicu, dvojnu registraciju, ili završe u amaterskom rangu. Uprkos tome, nekoliko talenata zablistalo je na superligaškoj sceni. Jovan Mijatović i Kosta Nedeljković (Zvezda), Miloš Luković (IMT) i Uroš Sremčević (Mladost) obeležili su proteklu jesen i po svemu sudeći nećemo još dugo uživati u njihovoj magiji. Klubovi nisu gadljivi na evre i za višemilionske ponude spremni su da ih prodaju pre nego što ispolje pun potencijal.

Iz nebeske perspektive Deda Mraz je video i oduševio se novim i velelpnim stadionima u Leskovcu, Loznici i Zaječaru. Samo se pita da li su pravljeni za zonsku, srpskoligašku ili međunarodnu scenu. To je kap u moru u odnosu na dotrajalu infrastrukturu na većini naših stadiona. Zato je poželeo da se nastavi akcija FSS i klubova na postavljanju hibridne podloge, koja će omogućiti regularnije uslove za odigravanje utakmica.

Dekica se baš obradovao oživljavanju fudbalskih centara koji su dugo bili u zapećku i tavorili u trećem, četvrtom ili petom rangu. Pored GFK Dubočice, budi se Smederevo 1924, OFK Beograd se najverovatnije vraća u elitu… Čeka da im se pridruže Loznica, Timok 1919, Borac 1926, Zemun…

Na kraju Deda Mraz nije zaboravio verne navijače, kojih je sve manje na tribinama. Direktni prenosi su oterali i ono malo publike kao i termini odigravanja utakmica (sve više mečeva Super lige Srbije i Prve lige Srbije se igra radnim danima od ponedeljka pa do petka), tako da prazni stadioni zlokobno izgledaju! Dok se publika ne vrati (hoće li?) buku će praviti i voditi glavnu reč ekstremnije grupe sa nepresušnim arsenalom nedozvoljenih pirotehničkih sredstava (kako ih unese?).